Грб Краљевине Србије Грб Центра

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ
(2005-2016)

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90

czipm.org@gmail.com













    




СВЕЧАНОСТ У ТИТЕЛУ







    У склопу свечаности обележавања 100 година од мученичке кончине Светих руских царствених Страстотерпаца и победоносног окончања Првог светског рата, у галерији Народне библиотеке ''Стојан Трумић'' у Тителу, одржано је Српско-руско вече ''Братство за вечност'' и изложба више од стотину фотографија преосталих из породичне заоставштине царске породице Романова. Заправо, у ужем смислу, тема ове манифестације је била насловљена са: Улога руске емиграције након Првог светског рата у Војводини.






    Ово сабрање је одржано у недељу, 15.(28) октобра 2018. године, у организацији Народне библиотеке ''Стојан Трумић'' у Тителу и Културно-просветног центра ''Вожд'' из Мошорина, као и уз братску подршку и помоћ Центра за истраживање православног монархизма, Друштва шајкаша ''Вожд Ђорђе Стратимировић'' из Мошорина и Друштва шајкаша ''Ђенерал Петар Бига'' из Србобрана.






    Манифестација је одржана уз присуство г-дина мр Драгана Божића, председника Општине Тител, г-ђе Весне Кнежевић, председнице Скупштине Општине Тител, г-дина Александра Конањихина, старијег саветника у амбасади Руске Федерације у Србији, г-дина Синише Бељина, представника Друштва шајкаша српско-руског братства ''Ђенерал Максим Зорић'', г-дина Лазе Несторовића, представника Културно просветног центра „Вожд Ђорђе Стратимировић“ из Мошорина, представника српског огранка бајкерских клубова „Ноћни вукови“, бајкерског клуба „Road players“ и бројне публике.






    Како и доликује српском домаћину, на почетку овог богољубивог и отачаствољубивог свечаног сабрања, г-дин Горан Поповић, директор библиотеке, одржао је кратак уводни говор, поздравивши све присутне и најавивши угледне говорнике.






    Први међу њима је био г-дин Драган Колак, бивши дугогодишњи просветни радник, историчар, књижевник, афористичар и члан Одбора за обележавање 100 година присаједињења Војводине Краљевини Србији, који је, у опширном излагању насловљеном са: „Сусрети са прошлошћу и садашњошћу“, говорио о односима Русије и Србије, који датирају још од Х века и који су пре свега били верске и културолошке природе.






    Он је у уводном делу рекао да када се говори о српско-руским везама, углавном се говори о утицају Русије и Руса на Србе и Србију, а он би овога пута указао и на Србе који су имали велику улогу и утицај на дешавања у руском друштву. Ту свакако спадају Пахомије Логофет или Пахомије Србин из XV века - проповедник, јеромонах и писац житија, гроф Сава Владиславић Рагузински (1699-1738), српски политичар, саветник руског цара Петра Великог, дипломата у служби Руске Империје, путописац, полиглота, добротвор, зачетник руске тајне службе и творац најдуже копнене границе на свету – оне између Русије и Кине… Познат је и по томе што је у Цариграду откупио младог етиопског роба Ибрахима Ханибала и поклонио га императору Петру Великом. Ибрахим Ханибал, касније Абрахам , био је прадеда великог Александра Пушкина. Ту је и Србин из Руме, Атанасије Стојковић, писац и научник, руски академик, професор и ректор универзитета у Харкову, као и професори тога универзитета, Глигорије Трлајић, Сава Петровић, Ђорђе Коритар… Из Титела је 1704. године, као представник патријарха Арсенија III (Чарнојевића), на двор цара Петра Великог послат Пантелија Божић, тителски капетан, који је постао први српски конзул у Русији, иако званични дипломатски односи између Србије и Русије трају тек 180 година.






    Симеон Пишчевић је оставио сведочанства о Србима у Граници међу којима се средином XVIII века појавио јак покрет за сеобу у Русију. Крај у који су се доселили људи са ових простора назван је Нова Србија и Славеносрбија, а местима која су населили дали су имена из старог краја, па су тако тамо настала насеља: Мошорин, Тител, Лок, Вилово, Гардиновци, Надаљ… Међутим, ти малоруски предели некадашње Руске Империје данас припадају Украјини, а њихово становништво се, временом, асимиловало и претопило у локално већинско становништво исте вере и сродног језика.






    Избијањем злогласне, богоборне и русомрзачке Октобарске револуције и по окончању Првог светског рата, миграције су кренуле у обрнутом смеру. Руски емигранти, по доласку у Тител, бавили су се новим пословима у којима су се добро сналазили и постали цењени грађани. О њима је г-дин Колак изнео опширно излагање.






    Након г-дина Колака, своје виђење српско-руских односа у неколико последњих векова изнео је г-дин Жарко Панић, професор историје у Средњој школи ''22. октобар'' у Жабљу.






    Посебно занимљиво је било и излагање Његовог Благородија г-дина Алексеја Александровича Панчулидзева, потомка руских белих емиграната. Иначе, Његово Благородије је изданак древне грузинске кнежевске и руске грофовске лозе. Први припадници кнежевског дома Панчулидзеа стиже у Русију двадесетих година XVIII века, у лицу Давита Матвејевича Панчулидзеа, који је био у саставу свите картлијског краља Вакхтанга VI Багратиона. Чланови ове древне лозе су некада, још у XIII веку, били суверени имертински кнежеви, а доцније су уживали високи статус и у Русији, где им је признато грофовско достојанство.






    Кроз дугу повест свог високоплеменитородног рода, Панчулидзеви су дали свом Отачаству бројне храбре ратнике, духовнике и др. Но, посебно нам се чини важним да су, по промислу Божијем, у сопственом идентитету сједињавали грузинско и руско наслеђе, а након њиховог изгнања пред безбожном бољшевичком ордијом и њиховим једновековним пребивањем на српском тлу, свом грузинском и руском идентитету, на неки начин, придодали и српски!






    Његово Благородије је присутне поздравио на руском језику, а наставио на српском. Себе је представио као представника треће генерације руских емиграната у Србији и рекао да његова сећања и прича, свакако, нису занимљиви онолико колико би то , да је могуће, била прича његове мајке и оца или бабе и деде и њихових савременика. Говорио је о томе да су га његови родитељи васпитавали да у животу не скреће много у леву и десну страну, већ да се држи неких традиционалних вредности. Говорио је и о томе да су руски емигранти са љубављу прихваћени међу Србима, да су имали све могућности да се искажу и као стручњаци и као обични људи. Иако је живот провео далеко од Русије, потрудио се да научи руски језик, а слично је било и са породицом његове супруге...






    Г-дин Светозар Иконов, председник Друштва српско-руског јединства из Титела, је говорио о неким својим искуствима, која је, као туристички водич, доживео у Русији и о љубави, коју осећају Руси и Срби једни према другима.






    Да би програм био разноликији, богатији и занимљивији, побринула се студенткиња српског језика и књижевности, г-ђица Зорица Радић из Мошорина, са чијом песмом је започео и завршио се овај поучни и занимљиви програм, у славу Светих Царских Мученика, као и свих српских и руских див-јунака Великог рата.






*У писању је кориштен извештај г-дина Стеве Диклића (погледај ОВДЕ)

НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер