Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Грб Српске Православне Цркве


СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ПОСЛАНИЦА О ЗАВЕТУ

(1804–2004)

на двестогодишњицу српског препорода



Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве


    Пре тачно два века, у устаничком Орашцу, на празник Сретења Господњег, сретоше се српски прваци. Наговорени прецима, а умољени потомцима - изабраше међу собом, као првог међу једнакима, Вожда Карађорђа. А он ће се, вођен Промислом Божјим, обратити, тада и заувек, свом мученичком народу и својим јуначким кнезовима. Попут Светог Кнеза Лазара, и он ће изговорити своју Реч као Молитву:

    „Тако, браћо наша, ја вас опет позивам да сви на ноге устанете и оружје подигнете на непријатеља који на нас пође, да се са њим бијемо. Ми ни на кога полазити и наступати нећемо, а који би на нас пошао - да се од њега бранимо. Боље је у својој Вери и своме Отечеству умрети него Веру своју погазити. Зато у Светом Евангелију говори: Ако праву веру имаш, то и спасен будеш. Дакле, боље је у својој Вери и умрети него пред Богом и народом осуђен бити. А Бог Свемогући хоће нам помоћи! Ја се уверавам на усрдије ваше, које имате к православној вери и Отечеству, и на храброст вашу, коју сте до данас показивали, да труда поштедети нећете, и крви своје пролити, за љубав Вере, Отечества и потомства нашег. А Бог Свемогући велика је Надежда наша.”

    БРАЋО И СЕСТРЕ, ГОСПОДО ХРИШЋАНСКА, РОДЕ ХРИСТОНОСНИ, БОГОЉУБИВИ И ЧОВЕКОЉУБИВИ,

    Слобода је највећи дар Божји сваком човеку и сваком народу; дар непроцењив, који се, ако је прави, никада не може одузети. Од када је крштењем примио овај дар, па све до данас, српски народ жртвеноприносно војује за своју Слободу – јер је за њу створен и јер га је она створила. И није то слобода било каква већ управо она највећа од свих, Христолика Слобода – у којој је Страдање Крста, али и Победа Васкрсења. Зато је наше народно војевање за Крст часни и Слободу Златну.

    Још древни хришћански спис Дидахи (Учење, најстарији послеапостолски текст) говори о два пута за све људе и све народе: Путу живота и путу смрти. Избором правог Пута, животворног, бира се, једном заувек, онај крајњи циљ наших живота. Српски народ у својој крштеној историји има, од почетка, читав низ подвижникв правог избора.

    Од светих Апостола до светих Просветитеља наших и свеправославних, Заштитникв Европе Кирила и Методија, упућени смо да кроз историју ходимо оним уским и страдалним Христовим путем, који, преко страшне Голготе, води у Царство Небеско. У сваком веку и у сваком покољењу, нашем народу била је, увек изнова, дарована могућност да опитно искуси сву пуноћу историјског времена. Отуда смо ми, и поред наших посрнућа и падова, заиста хришћански народ; отуда наша свенародна историја има свој аутентични унутрашњи смисао, изведен из овакве пуноће временв, из самог Царства Небеског.

    Свети Сава, први архиепископ и Просветитељ српски, чији Храм посвећен Спаљивању његових моштију (1594) данас свечано отварамо за службу Божју, до краја је овај наук делом посведочио, увек све усмеравајући ка пренебесном животу, постављајући сидро нашег брода у Царство Небеско. Одатле и происходи сав наш поредак историјских и духовних вредности. Тек небески ред ствари даје пун смисао овоземаљском постојању.

    Овај уистину хришћански идентитет српског народа потврђује – животворним примером – и Свети Косовски Великомученик кнез Лазар. Кнез у историји, а Цар у надисторији, праотац наше Слободе у Христу, Свети Лазар беше принуђен да својом мудрошћу изврши, а својом смелошћу потврди, свој и наш Избор. Или за овоземаљско време - или за надземаљску вечност. Он се ни на час не двоуми – јер земаљско је за малена царство, а небеско увјек и довјека.

    Наш вечни савременик и свевременик, Свети Великомученик Лазар, кроз векове нам довикује да ни по коју цену, никада и низашто, не издамо веру своју (не предадим благочастија нашего). Како онда, тако је и данас Косово оно показно и доказно, критичко место, тојест, место суда – крисеос („Сада је суд овоме свету”: Јн.12,31), и то не само нашем народу него и другим земаљским народима. А то значи: место одлуке, процене и пресуде људским делима и неделима, место избора и опредељења. Потврда да су људи и народи увек у опасности „да више заволе таму неголи светлост” (Јн.3,19), мржњу неголи љубав, рушитељско-ропску демонску силу неголи градитељску Божју правду и истину, која дарује вечну слободу. Отуда, заиста: Косово је грдно судилиште, како пророчки додаје још један Небожитељ и Косовски Заветник, Петар Други Петровић Његош: Вољех царство земно изгубити но Небесно да изгубим Царство.

    Слобода и одговорност да одлучујемо о својој судбини у вечности – то је наше темељно право, право свечовечанско, које се не добија и не поклања. Ово право на Слободу кроз Одговорност није никада само лично ни само опште; оно је, истовремено, и појединачно и народно право које се брани, заједнички, саборно – са свим нашим прецима, савременицима и потомцима. Са свима Светима; са Светим Савом кога данас славимо и са неумрлим Карађорђем. Узимајући на себе њихов лик, добијамо веру као оклоп, крст као оружје, љубав као штит, као мач – реч Божју (како нас је, из свог времена, описао наш Архиепископ у својој Служби Светом Симеону).

    У овом непрекинутом историјском низу, заједно са нама још увек се бори Вожд Карађорђе, верховни командант и сербски предводитељ народа, такође истински следбеник Косовског завета. Зато није чудо што се многи српски крајеви представљају као места Карађорђевог рођења и порекла – осећајући да је његова колевка читав српски народ. Због тог заветног осећања су се, на његов позив, сви Срби – онако бројно, беспоговорно – одазвали: од слободарске Шумадије, преко јуначке Црне Горе и кршне Херцеговине, све тамо до Босне поносне и наших крајева северно од Саве и Дунава. И само зато – због овог косовског, ка вечности упућеног Завета – Карађорђе је могао и морао да буде онакав какав је био. Толико строг, а тако омиљен. Толико моћан, а тако правдољубив. И јунак на мегдану и државотворац. Упркос свим непријатељима, Вожд Карађорђе је смогао снаге да се издигне изнад земље и свега земнога, изнад околности и изнад себе самога. Узносећи се изнад спољашње историје, он заједно са својим јунацима дотиче сам Небесни Свод и дотле, високо, воздвиже читав свој народ.

    С Вождом Карађорђем није, дакле, јачала само војна снага устаникв већ и духовна и државотворна самосвест читавог народа. Свест да нас слобода разликује од зверова. Свест да је слобода везана за закон, а да је закон једнак за све.

    Овакви (слободни и боготражитељни) Срби постали су узор и подстрек и за остале утамничене балканске народе с почетка деветнаестог века - али и за све нас, данас и овде. Овим народним двигом ка слободи, који је одјекнуо широм Европе, поново је указано на вертикалу не само наше већ и светске историје, васкрсло осећање за правду, истинољубивост и верност моралним начелима, једином здравом темељу европске и свеопште цивилизације. Отуда нам се увек изнова поставља питање: да ли жртве овог народа, оног времена, као и оне из Првог и Другог светског рата, па све до његових нових и најновијих страдања и изгона, жртве дате за начела слободе и слободног света, смеју бити било од кога – поготову од нас самих – заборављене или осуђене на презир и ћутање?

    Подсећање на оваква историјска збивања и жртве не значи идење уназад и кочење напретка. Историја и сећање на њу указује свима, па и нама, не само на прошлост него и на данашњицу, опомиње непрекидно и непоткупљиво и на будућност. Познавање историје успешно лечи отуђења и заблуде савременог света, усамљеност, саможивост и збуњеност народв, поготову када се један народ, као што је случај са нашим, нађе у вртлогу разних супротности и саможивих интереса који бујају у данашњем, по много чему хаотичном, времену. Кризе савременог света које не престају, насиља моћникв која исцрпљују и збуњују, могу бити превазиђени само заустављањем раскорака између духовних и материјалних вредности, успостављањем равнотеже између Земље и Неба, овостране и оностране стварности, богочовчанским спојем земаљског живљења и небеског опредељења. А да бисмо то могли постићи, морамо се уздићи изнад свих искушења и исцелити се од збуњености и духовне раслабљености. И то у правди, слози и слободи. Исти је проблем окивао бригама Вожда; исти ће, као претња, уоквиравати све наше заједничке подухвате, од сада па занавек.

    Зато се још један наш далеки савременик, свети Петар Цетињски, овако обратио пресвијетлому господину Георгију Петровићу, Богом изабраном славено-сербском Вожду: Народ не може бити срећан ако нема међу собом тврде слоге и савршеног послушања.

    Остаје нам да се поуздамо у унутрашњу снагу и мудрост народну; да се покајањем очистимо и ослободимо од раздора, братомржње и деоба; да, попут Карађорђа, презремо свако зло и осудимо сваки злочин, посебно онај који је извршен у име овог народа, макар његов виновник био и неко од наших најрођенијих; да се понадамо новој спремности за велика историјска дела, у духу сретењског саможртвеног подвига да опет препознамо онај једини Пут живота пред нама. У то име, помолимо се, пред светим и светлим ликовима наших предака, Вождовим бесмртним речима:

    О Боже, о Боже Свемогући, обрати милосрдне очи своје на благочестије и Цркву Твоју. Амин. Боже Свемогући, не утри своје благочестије. Амин. Боже, помилуј и охрабри народ српски и срца синова српских. Амин. Боже наш, помилуј нас. Амин.

    Овом молитвом ми, такође, освештавамо данас и наш престони Град, овај Свети Храм усред овога Града и овај богосазвани Сабор, пред којим је постављена Трпеза Светлости и Љубави, на коју су сви призвани.

    И тако, кроз наше молитве, на овом братском и свехришћанском сабрању, ми освећујемо и своју садашњост и будућност. Поред свечаног литургијског отварања самога Храма Светога Саве, ми данас полажемо и камен-темељац за ново здање Патријаршије, за домаћински дом нашег народа и наше помесне Светосавске Цркве, отворен свим људима добре воље, дом нашег саборног сведочења Васкрслога Господа Христа и слободе којом нас Он ослободи.

    Са нама је први епископ свете Православне Цркве – Његова Светост Архиепископ Константинопоља, Новога Рима, и Васељенски Патријарх Вартоломеј И. Са нама су и Првојерарси и изасланици свих помесних Православних Цркава и многобројни верни Народ Божји, као и представници других хришћанских Цркава и заједница. Сви заједно, у Литији, ходимо ка Храму. Улазећи у Храм, сви заједно, у њему примамо Мир Божји и излазећи из њега објављујемо васцелом свету Благовест о Победи Христовога Крста и Васкрсења, о Царству Божјем које долази и већ је настало.

    Нека благодат и љубав Једног у Тројици Бога одговори на речи наше молитве, а кораци наше Литије нека покажу неизмењивост овога Пута који води у живот. Амин, Боже дај!

    Дано у Патријаршији српској у Београду, о Спаљивању моштију Светог Саве, 2004. године.

    Ваши молитвеници пред Распетим и Васкрслим Господом, пред Његовим угодником Светим Савом и свима светима:



Светосавска Литија у Београду 2004., поводом Црквене прославе двестогодишњице Првога српскога устанка


Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски ПАВЛЕ

Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Митрополит средњезападноамерички ХРИСТОФОР

Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ шабачко-ваљевски ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ нишки ИРИНЕЈ

Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ за Америку и Канаду

Митрополије новограчаничке ЛОНГИН

Епископ источноамерички МИТРОФАН

Епископ жички ХРИЗОСТОМ

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ

Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ

Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ

Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН

Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ тимочки ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ славонски САВА

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ далматински ФОТИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ аустралијско-новозеландски

Митрополије новограчаничке МИЛУТИН

Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ

Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ

Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ



Православна Охридска Архиепископија


Митрополит велески и повардарски ЈОВАН, патријарашки егзарх аутономне Охридске Архиепископије

Викарни Епископ велички и местобљуститељ (администратор) Епархије полошко-кумановске ЈОАКИМ

Викарни Епископ дремвицки и местобљуститељ Епархије битољске МАРКО



Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер