Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net




Комисији за грб и заставу
Скупштине општине Босилеград - Босилеград



Хералдичка и символичка анализа
предложенога грба Богом чуване
Општине Босилеград



Предлог за велики грб Општине Босилеград


    Узимајући у обзир да је познавање хералдике (науке о грбовима и помоћне историјске науке) у нашој јавности на релативно нискоме нивоу, показује се потреба детаљнијега упознавања надлежних о смислу употребљених символа у предложеном грбу и застави, који се налазе пред Комисијом за грб и заставу Скупштине Општине Босилеград. Наиме, хералдика се темељи на одређеним законитостима од којих су неке више векова старе. Због тога, ретким познаваоцима и посвећеницима је довољан само сажети опис (тзв. ''блазон'') грба да би себи створили представу одређене хералдичке композиције, чак и када сам ликовни приказ одређенога грба није пред њима. Такође, они познају и символички смисао коришћених хералдичких елемената, док све то, ипак, ширем кругу људи није довољно познато. Управо због тога, упознавање са смислом и значењем овога грба се показује као нужност.

    Пре свега, ваља нагласити да предлог изгледа грба и заставе Општине Босилеград представља плод истраживања и хералдичкога промишљања Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма. Такође, није без значаја ни чињеница да су овај грб и застава изображени руком Иконописца са Благословом Његове Светости Патријарха Српскога Г.Г. Павла, господина Рада Павловића из Београда.

    Превасходни, основни и незаобилазни елеменат свакога грба јесте, наравно, штит. У овој стилизацији предложенога грба Општине Босилеград употребљен је штит тзв. ''варијашкога'' типа. Овај штит је подељен на две целине изломљеном траком, као малим ширитом (тзв. ''шевронелом'') црвене боје у горњем делу (тзв. ''глави'') штита. Горњи део штита је зелене боје што символизује етничку припадност великога дела житеља Општине, као и непосредну близину суседне Бугарске. Доњи део штита, пак, плаве је боје што, символично, представља територијалну припадност Србији. Описани ''шевронел'' између ове две целине представљен је у црвеној боји, што представља непосредну близину државне границе. Избор црвене боје, стога, нипошто није случајан, будући да се ради о народној боји подједнако и српске и бугарске народне заједнице. Према томе, овде се, символично, граница не представља као место раздвајања, већ спајања двају једноверних, једноплемених и једнојезичних народа.

    На средини штита су два, суочена, пропета златна грифона, који држе уздигнуту везу босиљка између себе. Коришћење мотива босиљка, биљке, која има позната благотворна својства и улогу у Свештеним радњама, оправдано је обзиром на познату латинску изреку: ''Nomen est omen''. Уосталом, у хералдици је уобичајен поступак атрибуције грбова са обзиром на име будућега носиоца. У тим случајевима, дакле, мотиви са грба одговарају имену његовога баштиника.

    Грифон је, међутим, познат као краљ међу митолошким бићима. Наиме, реч је о митолошком бићу, које је комбинација орла и лава, а орао је краљ међу птицама, као што је и лав краљ међу зверима. Избор је пао на грифона управо из ових разлога, јер је бели (истина – двоглави) орао символ Србије, док је златни пропети лав символ Бугарске. Уз то, грифон је символ Господа нашега Исуса Христа, због двојности своје Природе, а символизује и снагу и вођство, што су атрибути пожељни за једно општинско средиште, као што је Богом чувано место Босилеград.

    У дну (тзв. ''подножју'') штита је символични приказ златнога новчића, што представља стремљење ка материјалноме благостању, које је основa за напредак Општине. Ову чињеницу употребљени символ представља и својим положајем на штиту. Такође, овај мотив указује и на оближњи географски топоним, као што је планина Дукат.

    Изнад штита је зидана (тј. тврђавска) бела круна без мерлона, која одговара статусу и броју становника Општине. Држачи (тј. чувари) штита су двобојни, сребрно – златни, грифони, ''оружани'' црвено (тј., са црвеним канџама, кљуном и језиком). Између њих и штита су пободена копља за заставе са златним Крстовима на врху. Десно се у поље вије српска државна тробојка, а лево предложени барјак Општине Босилеград, обе типа стандарте (тј. једнаких страница). У подножју грба је изувијана бела лента за девизу грба, са црним натписом: БОСИЛЕГРАД.

    Предложени грб Општине Босилеград користи се у три степена, као велики, средњи и основни, а у зависности од потребе титулара. Наиме, велики грб је горе описана хералдичка композиција са штитом, круном, држачима и лентом. Средњи грб сачињава описани штит са круном, а основни грб је само описани штит. Употреба грба у поменута три степена зависи од намене (нпр. на згради Скупштине Општине, меморандумима, печатима, подсетницама, канцеларијскоме материјалу, саобраћајним знацима, јавним прогласима...).

    Предложена застава Општине Босилеград је осмишљена обзиром на хералдичке елементе употребљене и у штиту грба. Ради се, наиме, о пољу квадратне основе, подељеном црвеним ''шевронелом'' у горњој половини заставе. Барјак је зелене боје горе десно и горе лево, а плаве доле. Централно место, испод ''шевронела'', заузима велика веза босиљка попут ''стуба'' (тј. – усправно на средини штита). Поменута веза босиљка је украшена белом лентом. Застава је опшивена златним украсним ресама. Својим димензијама и размерама, овај барјак одговара барјацима других општина у Србији. Ради се, наиме, о застави квадратне основе, тј. о застави типа стандарте (једнаких страница).

    Грб представља ликовно изображење самога идентитета његовога власника. Због тога је пажљив избор символа употребљених у њему веома битан. Верујемо да смо у томе успели осмишљавајући овај предлог изгледа грба и заставе. Напомињемо, да су овај грб и застава изображени у најбољем маниру европске грботворне праксе, коју је усвојила (у доброј мери) и Србија у првој половини XIX века. Наравно, уважени су и стандарди новијега датума, усвојени у српској цивилној хералдици, која је доживела нови успон током последње деценије XX века. Ово обезбеђује да предложени грб Општине Босилеград буде прилагођен систему већ постојећих градских грбова у Србији.

    Уверени смо да предложени изглед грба и заставе Општине Босилеград веродостојно одсликавају: национални, државни и географски идентитет реченога поднебља, као и: економске, управне, стратешке, геополитичке и друге тежње места из којега се домаћински стара о добробити житеља из чак тридесет и седам насеља.

    На послетку, предочавамо Вам и чињеницу да је Центар за истраживање Православнога Монархизма и његов Одбор за хералдичке и генеалошке студије аутор грбова и многих других: места, организација и појединаца у нашем Отачаству. Наводимо примере (у домену цивилне – градске хералдике, наравно) места Шангај у Новоме Саду и места Војвода Степа у Општини Нова Црња. Грб Војвода Степе је изображен са благословом Његовога Преосвештенства Епископа Жичкога и Администратора Епархије Банатске Г. Г. Хризостома, Високопречаснога Протојереја Душана Моромилова Архијерејскога Намесника Петровградскога и Пречаснога Јереја Петра Велимирова Пароха Војводастепскога. Грб Шангаја је, такође, изображен са благословом Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, конкретно, Његовога Преосвештенства Епископа Новосадскога и Бачкога Г. Г. др. Иринеја и Пречаснога Протонамесника Бранка Ћурчина Пароха Другога Алмашкога, а усвојен је Одлуком број 30 – 20/ 04 Савета Месне заједнице Шангај у Новоме Саду. Његово Преосвештенство Епископ Новосадски и Бачки Г.Г. др. Иринеј је одобрио употребу поменутога грба написменим својим благословом бр.490 од 10. марта 2004. године Господње. Наша је намера и предлог да, у случају да наш предлог буде усвојен, и грб који је пред Вама добије одговарајуће признање и валоризацију, као и благослов наше Свете Цркве. Ово нам се чини као посебно важно, будући да имамо у виду да у Србији нема званичнога ауторитета нити уређенога система у домену хералдике. У државама са богатијом хералдичком традицијом, тзв. хералдички колеџи делују на територијалном принципу, под врховним покровитељством Круне и под (често) наследним старањем изванредних познавалаца из редова високе Аристократије. У Србији, лишеној одговарајућих институција, Црква се јавља као најверодостојнији Ауторитет, који је меродаван да вреднује знамења ове врсте. У нас је, наиме, управо икона била ''грб породичног племства'', по речи блаженопочившега Епископа Будимскога Г. Г. др. Данила.

    Центар за истраживање Православнога Монархизма, приликом израде грбова и застава, њиховим баштиницима издаје Повеље (тзв. ''Матрикуле'') о додељивању речених знамења. Овакав случај је био и у поменутим случајевима те Вам, стога, прилажемо и изглед Повеља додељених поменутим местима. Приложеним Повељама би наликовала и Повеља о додељивању грба и заставе Општине Босилеград, уколико би дошло до усвајања нашега решења.

    У склопу овога нашега предлога изгледа грба и заставе Општине Босилеград, шаљемо Вам одштампан изглед грба и заставе, док ћемо Вам оригинале доставити на Ваш захтев, заједно са Повељом, а на начин који Вама највише одговара и у и форми, која Вама највише погодује (сликано јајчаним темперама, на компакт диску др.).


Предлог за средњи грб Општине Босилеград         Предлог за мали грб Општине Босилеград         Предлог за заставу Општине Босилеград


Центар за истраживање
Православнога Монархизма

Одбор за хералдичке и
генеалошке студије


директор
Ненад М. Јовановић



Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер