Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net






О ГРБУ
ОТАЧАСТВЕНОГА ПОКРЕТА ОБРАЗ




Велики грб Отачаственога покрета Образ




    Грб, који се налази пред Вама, је изображен о Петровдану 29.6.(12.7.)2003. године Господње, али је осмишљен још почетком 2001. године Господње од стране Ненада М. Јовановића, а са сагласношћу блаженопочившега и мученички пострадалога оснивача и председника Отачаственога покрета Образ и утемељитеља Центара за истраживање Православнога Монархизма, брата Небојше М. Крстића.

    Главна одлика хералдичкога обележја, које је користио Образ, јесте његова Христоцентричност. По саставу своме, оно ликовно прасликује есхатолошку реалност Царства Небескога, којему су настојали да стреме и саборци овога Покрета.

    Наиме, основни и средишњи елеменат грба Образа био је штит налик витешкоме штиту типа тарче. Подељен је хоризонтално по средини. Горње поље штита је црвене боје, а доње плаве. У срцу штита се налази знамен Образа беле боје и то тако да заузима и горње и доње поље штита. Већ сам изглед штита грба Образа најречитије је сведочило о Христоцентричности ове хералдичке композиције, што је упућивало на карактер велике српске Идеје, коју је Образ неуморно настојао да сведочи. Иначе, ово је, уједно био и мали грб Отачаственога покрета Образ.

    Елем, црвена и плава боја нису само српске народне боје, већ су то, пре свега, боје Богочовека. Добро је позната чињеница да у православној Иконографији, тој освештаној и синергијској уметности, црвена боја представља боју Божанства. С' друге стране, плава је људска боја. На символичан начин, дакле, црвена и плава боја (и то овим редом) представљају Самога Христа. Уосталом, на православним иконама, Господ је представљен обучен у доњу - црвену и горњу – плаву хаљину, што символично говори о томе да је Он Бог, који се «обукао» у тело Човека. Ову древну и освештану Истину су добро разумевали и наши Свети Преци и то у далекој давнини! Наиме, најстарија позната српска застава, застава Великога Жупана Десе Вукановића (пом. 1162.), је двобојна црвено-плава застава, чија верзија је и данашња српска тробојка. Уосталом, ова српска застава из XII века је трпела бројне трансформације кроз нашу бурну повест. Леп пример за ово јесте и чувена застава, која је 1807. године Господње, начињена за Архимандрита и Игумана рачанскога и Војводу соколскога Хаџи-Мелентија (Стефановића). Истина, на овој хоругви је редослед боја обрнут (плаво-црвено). Такође, своје «васкрсење» је застава Великога Жупана Десе доживела и средином XIX века, за владе Српскога Кнежевскога Дома Обрановића, када су српски коњаници на врху својих копаља носили управо овакве заставице. Без обзира на све, јасно је да су управо ово српске народне боје о чему сведочи и чињеница да и Срби српске Црне Горе имају ношњу у овим Богочовечанским бојама.

    Ипак, најочигледније на Богочовека, на овоме грбу, упућује сам знамен Образа. У основи, то је Христов монограм, познат и као Хи-Ро или Крст Светога Равноапостолнога Цара Константина Великога. У овај символ је уклопљено и име Образа. Иначе, графичко решење овога символа је дело српскога Монаха Дамаскина Ковиљца.

    Штит Образа је окруњен српском, Царском, немањићком, златном Круном типа стеме са двоструком перпендулијама. Иначе, велики грб Образа садржи све неопходне хералдичке елементе, па га можемо сматрати комплетном хералдичком композицијом. Према томе, то подразумева и тзв. «држаче» штита. «Држач» са десне хералдичке стране је Свети Епископ Николај Српски, а са леве Свети Краљ Стефан Урош III Милутин Немањић, који је био и Красна Слава Образа. Њихов положај и придржавање штита указују на доминантно Христоцентрични смисао великога грба Образа. Ови велики српски Свети, Надахнитељ и Небески Заштитник Образа, као да указују на Самога Христа, Богочовека и Сунце Правде. Уз то, Христос заузима средишње место, као и у реалности Новога Израиља, док су Му најближи Они, који су Му се понајвише уподобили. Свети Николај и Свети Милутин, свакако, спадају у ред таквих Срба и Светих Људи!

    Свети Владика Николај је изображен у Богослужбеној Владичанској одежди. Левом руком придржава штит Образа, док у десној држи Архијерејску штаку. Свети Краљ Милутин је одевен у пуни Краљевски орнат, по узору на чувену ктиторску фреску из Краљеве Цркве (око 1314. године Господње) у Манастиру Студеници. Свети Краљ у својој левој руци, како је то био обичај у државама тзв. «византијскога» културнога круга, држи символ Краљевске власти, тзв. акакију (свитак). Десном руком придржава Богочовечански штит овога грба.

    «Држачи» грба држе и заставе типа стега. Наиме, у својој десници, Свети Владика Николај стеже копље српскога барјака. То је застава израђена по узору на пуковске барјаке Војске Краљевине Србије из славних дана Краљевине Србије из славних дана Правога светскога рата. То је класична српска црвено-плаво-бела тробојка на чијој средини је, у црвеноме, кружноме пољу (оивиченом златном бордуром) двоглави бели орао на чијим прсима је црвени штит са белим Часним Крстом и сребрним оцилима у угловима Крста. Изнад овога српскога знамења стоји, златним словима исписано: ЗА КРАЉА И ОТАЧАСТВО, а испод: С ВЕРОМ У БОГА. На копљу више барјака је заденут ловоров венац, као символ победе. Ту су и три ленте у српским бојама. На црвеној ленти стоји: ГОСПОД, на плавој: ГОСПОДАР, а на белој: ГОСПОДИН. Ове речи упућују на светониколајевску, спаситељну, српску, тројну вертикалу, тј. на «три највеће вредности српскога народа» о којима је Свети Николај тако златоусто сведочио. Оба копља барјака се на врху завршавају златним љиљанима – Богородичиним и Благовештењским цветовима.

    Слично Светоме Николају Српскоме и Свети Милутин Српски држи барјак. Наравно, као Крсна Слава Образа, он држи барјак Отачаственога покрета Образ. Наравно, оба барјака су оперважена златним, украсним ресама. Изнад барјака Образа, за копље је заденут трнов венац, као символ Мучеништва. С' тим у вези, ту је и црна лента са исписаним датумом по јулијанскоме календару и словенским бројевима: 20./21.11.2001. Реч је о датуму Мученичке погибије оснивача и председника Образа, брата Небојше М. Крстића.

    Изнад описанога хералдичкога призора се налази тешка, витешка кацига, окруњена славном Круном Дома Карађорђевића, што је сведочило о неодустајној оданости нашој Богохранимој, народној Династији. Сама, пак, Краљевска Круна почива на двобојноме, црвено-плавоме, венцу плашта грба.

    Плашт великога грба Образа се спушта, у богатим увојима, читавом висином грба. Десно, он је плаво-златне боје, док је на левој хералдичкој страни, црвено-сребрне боје. Иначе, није згорег подсетити да у хералдици златној одговара жута боја, док сребрној одговара бела боја. Карактеристика грба Образа је и то што је плашт и десно и лево изобажен у виду три траке, које символишу Свету Тројицу. На тај начин се сведочи да Света Тројица, наш Безпочетни Бог, подржава српску Круну и да је, управо, Бог њен прави Носиоц и Баштиник, док је у Држави Краљ само онај, који влада по Милости Божијој, као какав Вазал Цара над Царевима. Зато ова Круна и тројни плашт у бојама Богочовека, Славе и Чистоте символишу управо Оца и Сина и Светога Духа, Који и дају есхатолошку пуноту символичноме изразу великога грба Отачаственога покрета Образ.

    У подножју грба, испод штита, богато је изувијана бела лента са девизом грба, која је уједно била и гесло Образа: СВЕ ЗА ОБРАЗ – ОБРАЗ НИ ЗА ШТА. Ова лента је украшена и обогаћена подножјем у виду орнамента, стилизованога по узору на камени рељеф са спољашње стране зида на чувеној Припрати Светога Цара Лазара Косовскога, Саборнога Храма Свете српске Царске Лавре Манастира Хиландара. Овај хиландарски орнамент је «корен» великога грба Образа. Није ли, наиме, овакав Небоземни Поредак «посађен» и «заливан» код Срба управо у Хиландару? Није ли корен српскога Поретка, управо корен Чудотворне лозе Светога Преподобнога Симеона Мироточивога из Порте Манастира Хиландара!? Уколико, дакле, у овако устројеноме грбовноме поретку, лента символизује данашње носиоце српске Идеје, овај орнамент символизује оне, који су им идеолошки предходили и столећима утемељивали ту велику Идеју! Први и други су једно, јер у Богу нема мртвих (наш Бог је Бог живих) и зато лента и овај орнамент чине део целине.

    На овај начин у подножје ове хералдичке композиције је постављен човек! Наиме, Јеванђелска наука нас, већ више од два миленијума, подучава да је Бог човека саздао по Лику и Обличју, тј. по Образу Своме. Овим заветним речима са ленте су означавани и одређивани саборци Образа, као они људи, који су решени да сачувају у себи Образ Господњи, како би заслужили своје место у овако постављеноме Поретку Небеске Србије, као саставнога дела Царства Небескога.

    У томе Поретку, дефинисаноме Светоотачким «благочестивим догматом Монархије Бога Оца», врховно место, наравно, заузима Бог – Света Тројица, Творац, Цар Царева и Сведржитељ. У средишту таквора Поретка је Син Божији – Христос, око којега су Свети Божији, који Му се уподобише својим животима и својом смрћу. Наш брат Небојша М. Крстић, који се и сам убраја међу њих, је о овоме предивно сведочио: «Православни, дакле, знају да се кроз земаљско житије задобија небеско битије» («Образ и Отачаство»; часопис «Погледи» бр.149.; Крагујевац; 11.-25. март 1994.; стр.39.). Наравно, ми чланови Цркве Војинствујуће заузимамо место хијерархијски ниже од Оних, који се, већ, удостојише удела у Цркви Торжествујућој. Зато ова лента символично не одсликава само заветну решеност, већ и нас – данашње српско поколење. То је, дакле, пуни смисао речи: Господ, Господар, Господин!

    Овако устројеним великим грбом Образа символично је предочена верност учењу Светитеља наших дана и Проповедника српскога православнога аристократизма, блаженопочившега Епископа Будимскога др. Данила (Крстића). Свакако, није случајно да је велики грб Образа изображен у виду иконе и то руком младога српскога Иконописца Рада Павловића, који иконопише под благословом Његове Светости Архиепископа Пећскога, Митрополита Београдско-карловачкога и Патријарха Српскога Г.Г. Павла. Тако, грб-икона светли златним Сјајем Преображене, Христове, Таворске Светлости – Светлости нашега Небескога Отачаства.

    Није ли, уосталом, блажене успомене Владика Данило, који је и благословио почетак рада Образа, изрекао небоземне речи, које су и данас и заувек део српскога Завета: «Сви Срби су племићи уколико се држе своје славске иконе. Она је грб породичнога племства сваког српског дома. Наш породични светац је небески арстократа који нас својим примером води у Јерусалим Небески» («Монархија – Зборник текстова»; Хришћанска мисао; Београд; 2002.; стр.14.).



Мали грб Отачаственога покрета Образ


Центар за истраживање
Православнога Монархизма

Одбор за хералдичке и
генеалошке студије


Ненад М. Јовановић



Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер