Анализа грба насеља Шангај
Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Његовоме Преосвештенству
Епископу Бачкоме Иринеју (Буловићу)- Нови Сад
                              и
Савету Месне заједнице Шангај-Нови Сад



ХЕРАЛДИЧКА И СИМВОЛИЧКА АНАЛИЗА ГРБА БОГОМ ЧУВАНОГА МЕСТА ШАНГАЈ У ГРАДУ НОВОМЕ САДУ


Грб Месне заједнице Шангај у граду Новоме Саду

     Узимајући у обзир да је познавање хералдике (науке о грбовима и помоћне историјске науке) у нашој јавности на релативно нискоме нивоу, показала се потреба детаљнијега упознавања надлежних о смислу употребљених символа у грбу, који се налази пред житељима Богом чуванога места Шангај. Наиме, хералдика се темељи на одређеним законитостима од којих су неке више векова старе. Због тога, ретким познаваоцима и посвећеницима је довољан само сажети опис (тзв «блазон») грба да би себи створили представу одређене хералдичке композиције, чак и када сам ликовни приказ одређенога грба није пред њима. Такође, они познају и символички смисао коришћених хералдичких елемената, док све то, ипак, ширем кругу људи није довољно познато. Управо због тога, упознавање са смислом и значењем овога грба се показује као нужност.

     Ипак, пре свега, ваљало би нагласити да је овај грб изображен са благословом Пречаснога Протонамесника Бранка Ћурчина Пароха Другога Алмашкога. Такође, он представља плод истраживања и хералдичкога промишљања Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма. На послетку (а нипошто најмање битно) ваља истаћи и чињеницу да је овај грб изображен руком Иконописца са благословом Његове Светости Патријарха Српскога Г.Г. Павла, господина Рада Павловића из Београда.

     Превасходни, основни и незаобилазни елемент свакога граба јесте, наравно, штит. У овој стилизацији грба Шангаја је употребљен штит тзв. «шпанскога» типа. У основи тога штита је црвена боја. У врху штита се (тј. у тзв. «глави» штита) налази се бели љиљан. Иначе, љиљан је Богородичин и цвет Благовести, као и древни символ Краљевске суверене власти. Ово је тако тим пре што је љиљан и Христов символ, као и (због своје крстоликости) символ победе, живота и плодности. Ипак, овде је љиљан превасходно Богородичин символ будући да је Крсна Слава Шангаја управо Мала Госпојина.

     У «подножју» штита се налази бела основа, што има своје значење управо у чињеници да та боја символише чистоту и чедност, што су вредности на којима би Шангај, свакако, морао да темељи своје постојање. Елем, више описане основе се налази валовита плава греда, која символише реку. У реци се налази символички приказ шајке са пет весала и тзв. «срубљени» (тј. – од појаса) ратник са сабљом-кривошијом златнога балчака у десници. Ратник је одевен у црвени мундир са златним гајтанима, а на глави му је крзнени калпак са црвеном кићанком. Иначе, ова шајка и карактеристични бркати ратник (што је врло чест елемент у угарској хералдици) символишу витешку решеност житеља Шангаја да дају свој допринос у развоју и очувању свога места. Такође, овај символ речито упућује на старину овога насеља, које корене своје има у XV веку и у војноме утврђењу где су стационирани били управо шајкаши. Елем, из описане реке се помаља острво што сведочи о некадашњем изгледу овога места. На острву централно место заузима макета Храма Рођења Пресвете Богородице у Шангају, који је, свакако, украс овога насеља, али и више од тога. Централни положај овога Храма на грбу символише стремљење житеља Шангаја ка Небескоме Јерусалиму, чије је «предворје» управо овај Свети Храм. Десно и лево од белога Храма су две беле тврђавске куле, које, такође, сведоче о војним коренима насеља о чему сведочи и топоним (турцизам) Калиште, који се негда користио за овај крај. Да се тај топоним односи управо на утврђење сведоче и топоними попут: Калемегдана у Београду, Ада Кале код Кладова или Кале у Пироту...

Ненад М. Јовановић и Раде Павловић


     Круна овога грба је златна зидана (тј. тврђавска), као што је уобичајено (али не и обавезно) у грбовима насеља. Осим штита и круне, овај грб има и остале хералдичке елементе, који га чине комплетном хералдичком композицијом. Ту, наровно, спадају и тзв. «чувари» или «држачи» штита. У случају грба Шангаја то су Свети Великомученик и Победоносац Георгије и Свети Јован Шангајски и Санфранцискански. Наиме, познато је да је управо Свети Ђорђе Крсна Слава града Новога Сада и зато је он «чувар» са важније (хералдичке десне) стране. Он левом руком придржава штит и унутрашњом страном лакта исте руке придржава српски барјак.

     Особеност овога барјака јесте управо у томе што се на њему налази црвени штит са белим двоглавим орлом у полету са златним кљуновима, канџама и љиљанима испод њих. На прсима орла је мањи црвени штит са белим крстом са четири златна оцила. Овај хералдички символ је карактеристичан по томе што је преузет са последњега грба Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића, који је употребљен само у једној специјалној прилици на Солунскоме фронту 1918. године Господње. Напомињемо да је са овога грба изостављена Круна (типа стеме) и орден Светога Цара Лазара. У неприродноме тренутку када Србија није располагала веродостојним грбовним знамењем, овакво наше решење је имало пуно оправдање!

     «Чувар» са леве стране је један Свет Србин – Свети Јован Шангајски, што, верујемо, нема потребе појашњавати. Елем, он држи барјак града Новога Сада, а на врховима оба барјака је по један златни Часни Крст. «Чувари» стоје на основи, коју чини зелени тробрег, што је, такође, омиљена хералдичка фигура угарске хералдике, која символише Свету Тројицу, која нам је свима Основа, Темељ, Почетак и Крај, а по речима Светога Николаја Српскога: «Без Бога ни преко прага!».

     Грб Шангаја је опремљен и са две ленте. Једна (већа) је богато изувијана преко основе грба и на њој стоји црним исписано: Шангај, док је десно и лево, црвеним, исписан и старији топоним: Ратно острво. Више зидане круне је и мања лентица са црно исписаном годином: 1884., када су ударени темељи цивилнога насеља Шангај.

     На послетку, ваљало би објаснти нашу слободу и дерзновеније да ову хералдичку композицију представимо у облику Иконе и у маниру и по правилима Православнога Иконописа. Ово је, наиме, неуобичајено и наша је посебност, која се темељи у нашем разумевању православне еклисиологије (науке о Цркви). За Православне, Црква је васељенски (свеобухватни) Организам, али своју пуноту има и у Парохији, као месној Цркви. У таквоме схватању, најситнија «градивна јединица» Цркве (са пунотом Благодати Духа Светога) јесте тзв. «домаћа Црква», тј. Православна породица. Овакво схватање се темељи на обећању Господњем, према којем је Он свугде где се макар двоје или троје саберу у Његово Име.

     Ако је, дакле, свака Православна породица – Црква, онда је то и Парохија, али је Парохија, уз то и (проширена) Породица. Следствено томе и Једна Света Саборна и Апостолска Црква јесте Једна и Једина Породица, ако ни због чега другога, а оно због Једнога и Јединога Родитеља и Старатеља свих нас. Елем, обележје српске православне породице (па, дакле и Парохије – месне Цркве) јесте Крсна Слава (породична, храсмовна, месна, градска...). У оваквоме разумевању Цркве, Парохије, породице и Крсне Славе лежи одговор и разлог изображавања грба места Шангај у облику иконе.

     Како би смо ово појаснили, послужићемо се заветним речима једнога од најобразованијих Архијереја нашега времена и наше помесне Свете Цркве, блаженопочившега Проповедника Православнога Арстократизма и најбољега познаваоца Православнога Монархизма, Епископа Будимскога Г.Г. др. Данила (Крстића), који записа: «Сви Срби су племићи уколико се држе своје славске иконе. Она је грб породичнога племства сваког србског дома. Наш породични светац је небески аристократа који нас својим примером води у Јерусалим Небески». Дивне су ове речи новојављенога Угодника Божијега, Владике Данила, које обавезују читаво наше Отачаство, али нарочито Нови Сад, будући да је реч о једноме од најзначајнијих синова овога града!

     Мештани Шангаја, дакле, биће утолико достојнији својега Благородија (Племства) духовнога, уколико се чвршће буду држали своје Вере Православне, своје Цркве Светосавске, своје Славе – Рођења Пресвете Богородице, а, у крајњој линији, и својега светлога грба, као видљиве пројаве и сведочанства реченога духовнога Благородија.

Благослов Његовог Преосвештенства Епископа Бачког проф. др. Иринеја (Буловића) Одлука Савета М.З. Шангај о усвајању грба



Центар за истраживање
Православнога Монархизма;
Одбор за хералдичке и
генеалошке студије


Ненад М.Јовановић
(директор)

Кликните на слику
да увеличате




*Дана 19. фебруара 2004. године Господње, на Ванредној седници Савета XXX Месне заједнице Шангај у Новоме Саду, одлучено је да се усвоји овај предлог грба, о чему је 23. фебруара 2004. године Господње донесена и Одлука број 30-20/04, којом је и званично усвојен овај грб. Већ 10. марта 2004. године Господње, Његово Преосвештенство Епископ Бачки проф. др. Иринеј (Буловић) је поделио свој писмени Архијерејски благослов и, актом својим број 490, одобрио је употребу грба Шангаја*



(Објављено: Протонамесник Бранко Ћурчин;"Новосадско насеље Шангај некад и сад"; Управа II Парохије при Алмашкоме Храму; Нови Сад; 2004; стр.88.-94.)



Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер