Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Савету Месне заједнице Војвода Степа
Карађорђев трг бб.
23219 Војвода Степа
Србија



Хералдичка и символичка анализа
предложенога грба Богом чуванога места
Војвода Степа


Грб Месне заједнице Војвода Степа у Општини Нова Црња

     Будући да је Савет Месне заједнице Војвода Степа изразио потребу за образложењем употребљених хералдичких елемената у грбу места Војвода Степа, а на молбу Иницијативнога одбора за израду реченога грба, Центар за истраживање Православнога Монархизма и његов Одбор за хералдичке и генеалошке студије, достављају Вам стручно тумачење у поменутоме смислу.

     Наиме, узимајући у обзир да је познавање хералдике (помоћне историјске науке и науке о грбовима) у нашој јавности на релативно нискоме нивоу, показала се потреба детаљнијега упознавања надлежних о смислу употребљених символа у грбу, којега предлажемо властима Богом чуванога места Војвода Степа. Наиме, хералдика се темељи на одређеним законитостима од којих су неке столећима старе. Због тога, ретким познаваоцима и посвећеницима је довољан сажети опис (тзв. ''блазон'') грба да би себи створили представу одређене хералдичке композиције, чак и када сам приказ односнога грба није пред њима. Такође, они познају и символички смисао коришћених хералдичких фигура, док све то, ипак, ширем кругу људи није довољно познато. Управо због тога, упознавање са смислом и значењем предложенога грба Војводе Степе показује се као нужност.

     Пре свега, ипак, ваљало би нагласити неколико битних чињеница, које озбиљно квалификују овај грб! Наиме, речени грб је добио Aрхијерејски благослов (на Преображење, 6. (19.) августа 2003. године Господње) Његовога Преосвештенства Епископа Жичкога и Администратора Епархије Банатске Г. Г. Хризостома, као и благослове Протојереја Душана Моромилова Архијерејскога Намесника Петровградскога и Јереја Петра Велимирова Пароха Војводастепскога.

     Такође, од важности је и чињеница да је речени грб плод истраживања и хералдичкога промишљања Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православнога монархизма. Такође, веома је битно да је овај грб изображен руком господина Рада Павловића, Иконописца са благословом Његове Светости Архиепископа Пећскога Митрополита Београдско–карловачкога и Патријарха Српскога Г. Г. Павла.

     Елем, превасходни, основни и незаобилазни елеменат свакога грба јесте штит. У овој стилизацији грба Војвода Степе је употребљен штит тзв. ''францускога'' типа. Он је, по вертикали, подељен на два једнака поља. Прво поље (са десне хералдичке стране) је црвене боје, како је и уобичајено у, иначе скромној, средњевековној српској хералдичкој пракси. На средини овога поља је представљена макета Храма Светога Василија Острошкога Чудотворца у Војвода Степи, што символично одсликава стремљење житеља Војвода Степе ка Небескоме Јерусалиму, чије је ''предворје'' управо овај Свети Храм. Уосталом, управо је овај Свештени Дом украс и бисер на светломе лицу овога места!

     Друго поље (са леве хералдичке стране) је обликовано у најбољему маниру угарске хералдике, што је и разумљиво, обзиром на поднебље о којему је реч, као и обзиром на повесно наслеђе овога краја. Наиме, ово је поље плаво са карактеристичним зеленим тлом (типично за угарску хералдику). На њему стоји војник – граничар, који у десници стеже сабљу кривошију са златним балчаком, којом високо замахује изнад главе. Леву ногу он полаже на златну хералдичку грофовску Круну са црно–жутим венцем, која символизује некадашњу управу над овим простором од стране аустро–угарске аристократске породице Грофова Чеконића. Поменути ратник левом руком високо и победоносно уздиже златну хералдичку војводску Круну на црвено–плавоме венцу, што символизује посвећивање овога, Богом чуванога, места личности и великоме делу Војводе Степе Степановића. Поменуте хералдичке Круне су изведене у маниру западноевропске хералдике. Бркати ратник је одевен у: црвени мундир са златним гајтанима и појасом, плаве панталоне, црне чизме и крзнени калпак са црвеном кићанком. Дакле, и овај хералдички елемент је изображен у складу са најбољом хералдичком традицијом угарске провенијенције. Наиме, овај мотив је могуће пронаћи на бројним племићcким и цивилним (градским и сл.) грбовима онога доба (види, нпр. грбове: Благородних Томића, Грофова Чарнојевића, Племенитих Јагодића, Племенитих Ракићевића Топличких, Грофова Текелија; градова: Кањиже, Аде и сл.).

     Круна овога грба је зидана (тврђавска), као што је често у грбовима насеља. Из ње, од појаса, ''израња'' исти граничар, који, овде, у левици држи двопери, црвено– плави, барјак. Поменути барјак је стилизован по узору на најстарију познату српску заставу, коју је баштинио Велики Жупан Деса Вукановић (пом. 1162. године Господње). Иначе, црвена и плава боја су (у иконографији) Христове боје, па овај барјак символично представља Самога Богочовека Христа. Познато је, наиме, да се у Православној иконографији Христос изображава у доњој црвеној и горњој плавој одећи. Црвена представља Његову Божанску, а плава Његову Људску Природу. Стога, ово можемо сматрати Богочовечанским барјаком. На врху копља овога барјака је бели крин, као символ чистоте и плодности. Љиљан је, иначе, Богородичин цвет, символ Благе Вести, вековни символ Kраљевске власти, крстообразни символ и символ плодности... Иначе, љиљан се у српској хералдици појављује (под утицајем развијеније европске хералдике) релативно рано. Најупечатљивији пример су грбови босанске Краљевске Династије Котроманића, али и Немањића, Бранковића и др. Неки повезују појављивање овога символа у нашој хералдици са удајом чувене Јелене Анжујске за српскога Краља Стефана Уроша I Немањића (+ 1. мај 1277.), јер је познато колико су љиљани карактеристични за грбове француских краљева. Није, међутим, сигурно колико је ово мишљење оправдано.

Грб Војвода Степе у облику иконе     Како било, предложени грб Војвода Степе је комплетна хералдичка композиција, па је снабдевен и тзв. ''држачима'' или ''чуварима''. Они ''придржавају'' описани штит. Са десне хералдичке стране, то је Свети Василије Острошки Чудотворац, као Светац Заштитник (Патрон) и Крсна Слава места. Одевен је у Владичанску Богослужбену одежду са митром на глави и изображен је у најбољему маниру византијске иконографије. Он у десници држи Свето Јеванђеље, а левицом придржава штит грба места за које се пред Господом коленопреклоно молитвено стара. Истом руком, он придржава и барјак типа стега. То је повесни грб Баната. Заправо, то је стари грб Великокикиндскога диштрикта, који је, временом, прихваћен за читав Банат. То је црвено поље са зеленим тлом на којему је златни пропети (тзв. ''rampant'') лав. Он десницом замахује кривошијом (такође, карактеристично за угарску хералдику), док у левици држи одрубљену турску главу за перчин. О аутентичности и изворности овога грба (Баната), верујемо, нема потребе трошити исувише речи. Ипак, било би корисно погледати нпр. грб са заставе Земунске народне гарде из 1849. године Господње, као и грб са фасаде музеја (некадашњега Диштрикта) у Кикинди. Што се, пак, тиче мотива одрубљене турске главе, реч је о класичном и типичном елементу угарске хералдике. Као такав, врло је чест на овоме поднебљу и срећемо га у многим грбовима (Кикинде, Грофова Николића Подринских, Барона Давидовића, Племенитих Парчетића, Племенитих Томића и др.). Тај стари угарски хералдички знак речито символизује честе банатске устанке и бојеве против Османлија, а нас потомке тих великих Предака враћа у времена када смо ми били ''Antemurale Christianitatis'' по признању ондашње Европе. Та свест може и данас житеље Војвода Степе да ''мобилише'' на решеност да увек буду спремни на витешку одбрану свега што је Свето и Честито и Миломе Богу приступачно, али и на решеност да дају све од себе у циљу развоја и унапређења свога насеља, које настаде на витешкој жртви њихових Предака. Елем, описани барјак Баната је опшивен златним ресама, а на врху копља је Крст. Више барјака се вије бела лента са годином 1939., када је извршено освећење Храма Светога Василија Острошкога Чудотворца у Војвода Степи.

     ''Држач'' на левој хералдичкој страни је, наравно, Војвода Степа Степановић, чије име место носи. Он десницом држи штит, док му лева рука почива на балчаку сабље. Одевен је у униформу српскога Војводе (из времена Првога светскога рата 1914. – 1918. године Господње) са орденом Карађорђеве звезде са мачевима око врата. Барјак, који он држи, је изображен по узору на пуковске заставе Војске Краљевине Србије, под каквим је све своје победе извојевао и Војвода и Витез Реда Карађорђеве звезде Степа Степановић. Реч је, наравно, о црвено–плаво–белој тробојци, на чијој средини је штит са златном бордуром. На поменутоме округломе, црвеноме штиту је двоглави бели орао у полету на чијим је прсима грб Србије (уједно и Војводине Србије и Тамишкога Баната од 1848. године Господње) – црвени штит са пуним белим Часним Крстом у чијим угловима су четири бела оцила окренута једно ка другоме. Испод канџи орла су два бела љиљана. У хералдици, иначе, бела боја одговара сребрној, а жута златној. Бела боја символизује Чистоту, а златна Славу и Нетварну Светлост Преображене Природе у Царству Небескоме. Око грба на тробојци пише: За Kраља и Oтачаство – са вером у Бога, баш као и на пуковским барјацима из времена Војводе Степе Степановића. Више описанога барјака је бела лентица са исписаном годином 1927., када је место и добило ово име. На овај начин, пуковском заставом из доба владавине Карађорђевића и граничарем из доба владавине Хабзбурга, символично су представљени оснивачи и житељи места – потомци старинскога банатскога становништва и насељеника после Првога светскога рата. Уосталом и прошлост и садашњост и будућност Војвода Степе чине потомци Светих Предака, који нам високу границу (коју нам ваља досегнути) записаше подвизима и безбројним јунаштвима, попут банатскога устанка из 1594. године Господње, под Светим Теодором Вршачким или славнога Солунскога фронта 1918. године Господње.

     Ваља истаћи да поменути ''држачи'' штита стоје на зеленоме тробрегу, што је честа хералдичка фигура угарске хералдике и символише Свету Тројицу, Бога нашега, који јесте свему Основа и Темељ. Преко тробрега је богато изувијана лента за девизу (мото) грба. Ту је, црним словима, исписан мото грба, тј. самртне речи Војводе Степе Степановића: ПОЛАЗИТЕ НАПРЕД. Речи су, декоративно, раздвојене малим Крстићем. На почетку и крају ове ленте стоји, црвеним, исписано и: ВОЈВОДА СТЕПА.

     Из горе изнетога се може закључити да грб представља ликовно изображење самога идентитета његовога титулара. Због тога је пажљиви избор символа употребљених у њему веома битан. Верујемо да смо у томе успели осмишљавајући овај предлог изгледа грба, а на захтев Иницијативнога одбора за израду грба Војвода Степе и са благословом наше Свете Цркве. Подвлачимо да је овај грб изображен по свим иконографским канонима и у најбољему маниру европске грботворне праксе, коју је усвојила и Србија почевши од Средњега века, преко тзв. ''илирске'' хералдике (XVI век) до прве половине XIX века. Наравно, узети су у обзир и неки стандарди новијега датума, усвојени у нашој цивилној хералдици, која је доживела нови успон током последње деценије XX века. Ово обезбеђује да грб Богом чуванога места Војвода Степа буде прилагођен систему већ постојећих градских и месних грбова у Србији данас. Уверени смо да предочени грб веродостојно одсликава: повесни, регионални, национални, традиционални и географски идентитет реченога поднебља.

     На послетку, предочавамо Вам и чињеницу да је наш Одбор за хералдичке и генеалошке студије осмислио и многе друге грбове за већи број: места, организација и појединаца у нашему Отачаству. Навешћемо само примере (искључиво из домена цивилне – месне и градске хералдике, наравно) Месне заједнице Шангај у граду Новоме Саду и Општине Босилеград. Грб Шангаја је, такође, изображен са благословом Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, конкретно, Његовога Преосвештенства Епископа Новосадскога и Бачкога Г. Г. др. Иринеја, Високопречаснога Протојереја Милована Миодраговића Архијерејскога Намесника Новосадскога и Пречаснога Протонамесника Бранка Ћурчина Пароха Другога Алмашкога и Шангајскога. Поменути грб је усвојен Одлуком број 30 – 20/ 04 Савета Месне заједнице Шангај, од 19. фебруара 2004. године Господње, а његова употреба је одобрена писменим Архијерејским благословом број 490, Његовога Преосвештенства Епископа Новосадскога и Бачкога Г. Г. др. Иринеја, од 10. марта 2004. године Господње. Што се, пак, предлога грба Општине Босилеград тиче, управо је у току доношење одлуке по томе питању, будући да је наш предлог изгледа грба и заставе у разматрању пред Комисијом за грб и заставу Скупштине Oпштине Босилеград. Очекујемо формално усвајање грба, када ћемо се обратити и подручној Епархији Српске Православне Цркве за благослов и одобрење употребе.

     Ово нам се чини као посебно важно, будући да имамо у виду да у Србији данас, нажалост, нема званичнога државнога ауторитета, нити строго уређенога система у домену хералдике. Због тога долази до неозбиљних и неприхватљивих (па, чак и помало комичних) ''излета'' у домен хералдике (или – ''хералдике''), какав смо недавно имали прилике да видимо и на примеру Вама оближњега места Српска Црња. У државама, пак, са нешто богатијом хералдичком традицијом, тзв. хералдички колеџи делују веома озбиљно, на територијалном принципу (регионалном), под врховним покровитељством (нпр.) Круне и под (често) наследним старањем изванредних познавалаца из редова високе Аристократије. У Србији, лишеној одговарајућих институција, Црква се јавља, као најверодостојнији Ауторитет и Чувар наше повесне баштине, који је меродаван да вреднује знамења ове врсте. Нису ли се, уосталом, управо наши Патријарси појављивали и као Етнарси још од времена пропасти средњевековне српске Државе? Није ли им то право и достојанство признато још Привилегијама бечких Царева од XVII века, као (чак) и отоманских Султана, јер су баш Патријарси били ти, који су ''обдржавали српски Престо'' у одсуству аутентичне народне власти. У погледу атрибуције грбова ни данас, нажалост, није другачије стање.

     Како било, Центар за истраживање Православнога Монархизма, приликом израде грбова, њиховим новим баштиницима издаје и Повеље (тзв. ''Матрикуле'') о додељивању речених знамења. Верујемо да је Савет Месне Заједнице Војвода Степа имао прилику да види наш предлог изгледа једне такве Повеље, која би, свакако, претрпела потребне текстуалне (или друге) измене после евентуалнога усвајања предлога грба на захтев Иницијативнога одбора за израду грба Војвода Степе. Сличан случај је био и у другим случајевима, када је овај Одбор израђивао грбове, те Вам, стога, прилажемо и изглед Повеља и грбова горе поменутих места. Приложеним Повељама би наликовала (али не би била нипошто идентична) и Повеља о додељивању грба Војвода Степе, уколико би дошло до усвајања нашега решења.

Промотивни плакат за грб Војвода Степе     На послетку, ваљало би објаснити и нашу слободу и дерзновеније да ову хералдичку композицију представимо у облику Иконе и у маниру Православнога иконописа. Ово је, наиме, неуобичајено (макар по западноевропским стандардима) и наша је посебност, која се темељи у нашем разумевању Православне Еклисиологије (науке о Цркви). За Православне, Црква је Васељенски (Свеобухватни) Организам, али своју пуноту има и у Парохији, као месној Цркви. У таквоме схватању, најситнија ''градивна јединица'' Цркве (са пунотом Благодати Духа Светога) јесте, тзв. ''домаћа Црква'', тј. Православна породица. Овакво схватање се темељи на обећању Господњем, према којему је Он свугде где се макар двоје или троје саберу у Његово Име. Ако је, дакле, свака Православна породица – Црква (у маломе), онда је то и Парохија (још и пре), али је Парохија (месна Црква), уз то, и Породица (проширена). Следствено томе, Једна Света Саборна и Апостолска Црква Христова јесте Једна и Јединствена Породица, ако ни због чега другога, а оно због Једнога и Јединога Родитеља и Старатеља свих нас!

     Елем, обележје српске Православне породице (па, дакле и Парохије) јесте Крсна Слава (породична, храмовна, месна...). У оваквом разумевању Цркве, Парохије, Породице и Крсне Славе лежи одговор и разлог изображавања грба Војвода Степе у облику Иконе! Како би смо ово појаснили послужићемо се заветним речима једнога од најобразованијих Архијереја нашега времена и наше Свете Цркве, блаженопочившега Исповедника Православнога аристократизма, Епископа Будимскога Г. Г. Данила (Крстића), који је записао: ''Сви Срби су племићи уколико се држе своје славске иконе. Она је грб породичнога племства свакога српскога дома. Наш породични светац је небески аристократа који нас својим примером води у Јерусалим Небески''.

     Мештани Војвода Степе, дакле, биће утолико достојнији својега Благородија духовнога, уколико се чвршће буду држали своје Вере, своје Цркве, своје Славе – Светога Василија Острошкога Чудотворца, а, у крајњој линији и својега светлога грба, као видљиве манифестације и сведока реченога Благородија!

Повеља за грб Војвода Степе (кликните да увећате)
     У случају било какве потребе или нејасноће, спремни смо да образложимо предлог грба Војвода Степе и лично пред Саветом Месне заједнице Војвода Степа, како би што више допринели повољноме исходу овога предмета. Подразумева се да Месна заједница Војвода Степа нема никаквих материјалних обавеза према Центру за истраживање Православнога Монархизма, који је све, у томе смислу, регулисао са Иницијативним одбором за израду грба                              Војвода Степе.

     Поздрављамо Вас срдачним Васкрсним поздрављем, очекујући Ваш брз и повољан одговор.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!


13. (26.) 4. 2004.
О Светоме Свештеномученику Артемону Лаодикијскоме
у Београду

Центар за истраживање
Православнога Монархизма

Одбор за хералдичке и
генеалошке студије

Ненад М. Јовановић

(директор)



Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер