Грб Краљевине Србије Грб Центра
MAINABOUT USSYMBOLSACTIVITIESTREASURYNEWLINKS WRITE US

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net






Инж. Дејан C. Шуњка






САМО АНАРХИЈА СРБИНА СПАСАВА














Ратибор Тривунац    У среду 20. маја ''због ремећења јавног реда и мира'' у Београду је ухапшен Ратибор Тривунац, вођа Анархосиндикалистичке иницијативе (АСИ). На дан посете америчког потпредседника Бајдена Србији, Тривунац је у знак протеста у Кнез Михаиловој улици запалио америчку заставу. Осуђен је на десет дана затвора и послат на издржавање казне у Падинску Скелу. Многи медији су известили да је застава спаљена пред камером режисера Желимира Жилника. Ову вест Жилник је назвао дечијом игром ''глувих телефона'', јер тога дана уопште није био у Београду. Једино је тачно да ће у новом филму, који припрема, улогу имати и Ратибор Тривунац.

    Овај догађај није први који Тривунца доводи у жижу јавности. Само неколико сати након убиства премијера Ђинђића, секретар АСИ је са свог компјутера послао врло оштро писмо на више електронских адреса. Зорана Ђинђића је назвао ''криминалцем којег су убили други криминалци'', а ванредно стање у земљи ''сукобом који није наш'', мислећи притом на угњетену радничку класу и уопште све потлачене слојеве српског друштва. Два дана касније је приведен у станицу полиције, а своје тродневно робијање потанко нам је описао у београдском листу НИН.

Јован Жујовић    После паузе од неколико деценија, анархисти и анархистичке идеје су поново међу нама. Историчар Чедомир Антић са правом тврди да Срби никада нису имали озбиљног теоретичара анархизма. Ипак, српски анархизам није баш сасвим празна прича, неке познате личности наше националне историје довођене су у везу са овом радикалном левичарском идеологијом. Како је све почело?

    Врло је вероватно да је први српски анархиста био Јован Жујовић (1838 – 1870), узор и учитељ каснијем социјалистичком прваку Светозару Марковићу. Млади Жујовић је у Цириху студирао права и економију и ту срео руског племића у егзилу Михаила Бакуњина, револуционара и водећег анархистичког мислиоца. Брзо је прихватио његове идеје али и живописне људе који су се око Бакуњина окупљали: ''Носили су дуге косе и браде (...) а женскиње беху подшишане као регрути у касарни''.

    Новинар и писац Пера Тодоровић и политичар Никола Пашић, оснивачи Народне радикалне странке, такође су у својим циришким студентским данима посећивали политички кружок Михаила Бакуњина и били врло загрејани за анархистичке идеје. Ипак, прагматични Пашић убрзо је заузео дистанцу према ватреном Русу и у очи му рекао: ''Ви знате да се ја спремам за грађевинског инжењера; никад не бих пристао да срушим једну кућу, пре него што бих знао шта ћу саградити на њеном месту''. Ову изјаву нам је пренео Момчило Вуковић – Бирчанин у својој одличној књизи ''Никола Пашић''. Истине ради, треба рећи да има српских историчара који споре сваки контакт Михаила Бакуњина и нашег мудрог Баје, сваку причу о томе сводећи на обично хвалисање радикалског првака...

Светозар Марковић    Српским студентима и емигрантима на западу социјализам је био идеја водиља, а Михаил Бакуњин омиљена личност. Почетком јула 1872. на конгресу српских социјалиста у Цириху почасни гост је био баш ''Папа из Локарна'', како је погрдно Бакуњина називао његов велики противник Карл Маркс. На том скупу је усвојен програм Српске социјалистичке партије.

    Још једно велико име светског анархизма 19. века долази у додир са Србима. Тачније, тај додир је остао само на покушају. Ерико Малатеста, италијански анархистички мислилац и жестоки револуционар, два пута је покушао да дође до Херцеговине током устанка 1875. године. Имао је жарку жељу да са пушком у рукама стане на српску страну. Национално ослобођење сматрао је за обавезну фазу на путу ка коначном ослобођењу личности, предуслову сваког анархистичког друштва.

    Богдан Жерајић, чувени атентатор на генерала Варешанина, поглавара Босне из 1910. године, такође је био надахнут анархистичким идејама. Нарочито је поштовао још једног руског племића, ''црног принца анархије'' Пјотра Кропоткина, теоретичара, научника али и ватреног поборника индивидуалних терористичких чинова. Неуспели Жерајићев атентат, самоубиство последњим метком, али и изложена одсечена глава (узорак једног ''анархисте''), распалили су ватру у грудима српских националиста окупљених у Младој Босни. И његов гроб, чим је пронађен, постао је место ходочашћа.

Михаил Александрович Бакуњин    Гаврило Принцип и његови другови нису крили своја анархистичка убеђења, али су били исувише млади да и на теоријском пољу оставе виднијег трага. Песник Милош Црњански је 1918. године написао жестоку песму ''Спомен Принципу'', левичарски и рушилачки обојену. Још неке његове песме из тог периода одишу снажним анархистичким духом. Данашњи српски анархисти су нарочито поносни на ту рану фазу великог песника ''пре него што је постао заступник фашизма'', како написаше у једном од својих Билтена.

    По мишљењу историчара Чедомира Антића, једини пажње вредан покушај теоријског утемељења анархизма код Срба, извршио је један Златиборац – Крсто Цицварић, полиглота и филозоф по образовању, писац 15 књига. Оснивао је и уређивао анархистичке листове врло сликовитих имена – Хлеба и слободе (1905.) и Радничка борба (1907.), а 1909. године саставио и први анархистички политички програм. Припадао је анархосиндикалистима ''директашима'' (присталицама директне акције), левом крилу Српске социјалдемократске партије. Колективно су искључени из странке, а члан те групе је био и Сима Марковић, доцнији секретар КПЈ, страдао у стаљинистичким ''чисткама'' негде око 1939. године.

    Крсто Цицварић (нема никакве рођачке везе са познатим музичарима из Шапца) је три пута губио посао због својих политичких уверења, робијао је у Забели а неко време је морао и да се склони ван Србије да сачува живу главу. Храбар и загрижен полемичар, ударао је на све стране. Као борбени безбожник често је нападао вероучитеље, није штедео ни државне идеологе, а нарочита посластица биле су му свађе са социјалистима Драгишом Лапчевићем и Димитријем Туцовићем, иначе блиским рођаком. Нису му могли ништа, па су смислили надимак који му је до данас остао – ''краљ булеварске штампе''.

Пера Тодоровић    Између два светска рата посебно се окомио на комунисте, жестоко их је ошинуо кад год је могао. Совјетски савез, њихов земаљски рај, називао је ''обичном лудоријом'' и они му то нису заборавили. Када су умарширали у Београд, октобра 1944. године, међу првима су потражили баш Крсту Цицварића. Ликвидиран је под бесмисленом оптужбом ''сарадње са окупатором и уређивања национал – социјалистичког листа Балкан''. Легенда каже да су страдали и његови кућни љубимци, неколико десетина мачака...

    У Титовој Југославији анархистичка идеологија није била забрањена, али ни препоручљива. Владајући комунизам и прокажени анархизам, браћа од стрица, били су баштиници истог циља, али различитог пута до њега. Поједини левичарски интелектуалци кокетирали су са анархистичким идејама, а нека важна дела анархистичких мислилаца преведена су на српски језик тек седамдесетих година прошлог века. Покојни српски премијер Зоран Ђинђић је као млад човек био склон анархистичким идејама. Заједно са Југославом Широком превео је познато дело Пјотра Кропоткина ''Анархизам и морал''. У поговору овом издању из 1984. године, Ђинђић се показао као врстан познавалац историје анархистичког покрета.

    Прве неформалне групе анархистичког усмерења у Србији се појављују средином деведесетих (Торпедо из Смедерева, Контрапункт из Краљева...). То су углавном млади и бунтовни људи, израсли из панк покрета, који је код нас присутан још од касних седамдесетих и није претерано рећи да су баш панкери удахнули живот модерном анархизму код нас.

Никола Пашић    Једна од таквих организованих анархистичких група (наравно, без написаног статута и чланских карата) већ десетак година делује под именом Subwar колектив, окупљена у некој врсти панк комуне у једном београдском насељу. Издају повремено гласило – фанзин Shaved Women / Обријане жене, названо по песми чувеног енглеског анархо – панк састава Crass. Добро су повезани са сличним левичарским и радикалним групацијама широм Европе, дистрибуирају њихова издања и посебно радо се баве графичким дизајном и организацијом панк концерата на немогућим и тешко доступним местима полу – дивљине београдске Аде Циганлије.

    Остала је упамћена и њихова улична акција, одржана 16. октобра 2002. године испред ресторана брзе хране Мекдоналдс на Теразијма. Тога дана, Београд се по први пут прикључио Анти – Мекдоналдс дану и Међународном дану хране, традиционалним манифестацијама упереним против мултинационалних компанија и интереса великог капитала. Subwar екипа је пролазницима делила летке, чај и веганске сендвиче у великим количинама. Ни обезбеђење ''Мека'' ни полиција нису ометали акцију, тешко је ишло са обичним људима, никако нису веровали да је све – бесплатно...

Ерико Малатеста    Анархосиндикалистичка иницијатива (АСИ) основана је 19. октобра 2002. године на конгресу у Београду. Ова мала али врло бучна и борбена организација има наглашен социјални карактер и наставља традицију старих анархо – синдикалиста, с краја 19. и почетка 20. века. Спајање анархистичких идеја и синдикалистичког начина борбе виде као решење наших проблема, а свој први билтен Директна акција као настављача већ споменутог Цицварићевог листа Хлеб и слобода из 1905. године. Основали су и издавачку кућу – Центар за либертерске студије и у едицији Кука и мотика – основе слободе, објавили неколико врло занимљивих брошура Пјотра Кропоткина, Емила Пужеа, Артура Џ. Милера и других анархистичких писаца.

    Чланови АСИ често користе крупне и тешке речи и врло су агресивни у својим наступима. Такве су им и планиране акције – бројне, широке и амбициозно замошљене. Боре се против пљачке народа под именом ''приватизације'' али и враћања одузете имовине бившим власницима јер је све то стечено ''израбљивањем радника и туђим радом''. Школовање, по њима, мора да буде бесплатно да би се избегло разврставање деце по класама, још од малих ногу. Све штрајкове у Србији треба одмах међусобно повезати и радикализовати, то је једини успешан вид борбе против великих газда и пљачкаша – ''робовласника'', који уз помоћ синдикалних лидера од штрајкова праве спрдњу.

Гаврило Принцип    ''Марш гладних'' је нови вид борбе који је АСИ најавила децембра прошле године, а све по угледу на сличне акције већ спроведене у Француској и Грчкој. На мети ће бити хипермаркети типа Макси или Делта, обезбеђење ће устукнути пред стотинама гладних људи, уз медије као сведоке, сигурни су у АСИ. Ипак, свесни су своје још увек мале снаге и окренули су се решавању конкретних проблема малих и обичних људи, нпр. чистачица у фирми Телус и раднице пицерије Мама миа, којој је газда покушао да закине плату.

    Групи људи под именом Анархија/ Блок 45 можда и није место у овој причи, али она не би била потпуна без њих. Баве се издаваштвом и организовањем трибина и кажу да немају никакве везе са идеологијом анархизма. Себи су поставили краткорочан циљ – укидање капиталистичке цивилизације. Дугорочних циљева немају.

    Објавили су десетак лепо опремљених и необичних књига у едицији Џабалеску, где име треба схватити дословно. Представили су нам неке, у нашој јавности, мало познате уметнике и мислиоце попут Жака Камата, Фредија Перлмана, Ги Дебора, Боба Блека... Посебан нагласак ставили су на ауторе Ситуационистичке интернационале, групу писаца и уметника која је својим радом доста утицала на побуну маја 1968. године.

Милош Црњански    Ипак, прави потез ове блоковске екипе био је довођење Џона Зерзана у наш град, маја 2005. године. Зерзан је амерички аутор, један од уредника листа Green Anarchy и врло нетипичан анархиста. У својим књигама уопште не напада класне разлике и капитализам, он директно критикује цивилизацију и њене тековине – рачунање времена, појмовни језик, број, симболичко представљање, пољопривреду и припитомљавање животиња. Неразумевање, које га прати у стопу, било је видљиво и у препуној сали Дома омладине у Београду.

    Наравно да у Србији постоји још неколико анархистичких организација, удружења и покрета, то се може видети и простом претрагом интернета. Вреди споменути још и едицију преведених наслова под заједничким именом Злуради Паради. Ове књижице о анархо – синдикализму, саботажи и пост – левичарској анархији, умножене су на фанзински начин али без икаквих података о издавачу или преводиоцима. Конспиративним тоном, прати их прича да су ''из Ниша''.

    Три детаљније описане анархистичке групације имају године постојања иза себе и видну дозу озбиљности у свом раду. Сасвим су довољне да стекнемо јасну слику о анархистима (и онима који се тако представљају) у данашњој Србији.

Сима Марковић    Паљење америчке заставе је бесмислен и незрео чин и донеће корист једино Ратибору Тривунцу лично. Медијску пажњу је привукао, што му је и била намера, биће новинских текстова и гостовања у ТВ емисијама чим изађе из затвора у Падинској Скели. Његова матична организација АСИ и цео анархистички покрет од овог догађаја имаће само бруку и штету. Никако није добро када шира јавност уз анархистичко име веже човека склоног егзибиционизму и саморекламерству.

    Појединачне, радикалне акције јесу у најбољој традицији анархизма. Ипак, стари анархисти су били много спремнији да ставе своју главу у торбу ради идеје. Код нас Срба све се срозало и девалвирало, па и анархизам...


Анархија: Хаос или озбиљна политичка теорија?


Крсто Цицварић



Пјотр Кропоткин    Омиљена тема филозофа старе Грчке била је вештина управљања људима. Једино је стоик Зенон писао о слободној општини без власти, закона, судова, храмова и новца – потпуној супротности Платоновој ''Републици''. То га ставља на почасно место претече анархистичке мисли.

Отац модерног анархизма био је Француз Пјер Жозеф Прудон (1809 – 1865). Први је употребио реч ''анархист'' у позитивном смислу и био једини од великих теоретичара социјализма који је радио физички посао да би преживео. Друга двојица из великог трилинга анархиста били су Руси – Михаил Бакуњин (1814 – 1876) и Пјотр Кропоткин (1842 – 1921). Осим идеолошке сличности (без обзира на финесе) имали су још додирних тачака – обојица су били официри царске војске, робијаши у Петропавловској тврђави у Петрограду, политички емигранти на западу и, пре свега, племићи. Нарочито Кропоткин, који потиче из једне од најстаријих аристократских породица царске Русије. Нису се никада срели.

    Анархија у свакодневном говору означава неред, хаос и безвлашће, али је све то врло далеко од суштине и истине. Пјер Жозеф ПрудонРади се о сложеној политичкој теорији која води бескласном друштву и потпуном укидању државе и сваке присиле. Слобода и висок степен свести сваког човека се подразумевају. Земљом и фабрикама управљају сами радници, удружени у федерације – локалне, регионалне и националне. Кључне речи за разумевање анархизма су управо – самоправљање и федерализам, али у основном, изворном, анархистичком значењу.

    Савремени анархизам у себи садржи многе теорије феминизма, пацифизма, људских права, екологије... Велико је питање колико он, у свом облику и суштини, има заједничког са класичним анархизмом, правилно је приметио аргентински професор филозофије Анхел Капелети у својој одличној студији ''Анархистичка идеја''.



Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Црквена Општина
 Успења Пресвете Богородице 
- Цирих

Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фонд Краљевић Томислав Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархија кроз векове

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Српски Радио Сутон

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

ПОСМАТРАЧ

Иконографска Pадионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца



Руске победе

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер