Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Александар Бачко




СЕНТАНДРЕЈСКЕ ПЛЕМИЋКЕ ПОРОДИЦЕ


АВАКУМОВИЋИ












   Чланови ове породице су потомци Авакума, сахрањеног уз сентандрејску Саборну цркву, са њене јужне стране. По њему ова фамилија носи своје презиме. Он је свакако идентичан са Авакумом Поповићем, који се помиње у попису Сентандреје 1720. године (Avakum Popovics). Он је 1727. године био један од 9 сентандрејских одборника (таначника). Авакумова надгробна плоча је сачувана до наших дана, а на њој је, поред родоначелниковог имена забележено и име његове супруге Марије, која је ту такође сахрањена. Натпис на плочи датира из 1731. године, што свакако представља годину смрти Авакума или Марије. У непосредној близини, такође уз јужни зид цркве, налази се друга плоча, која обележава гробницу ове породице, «благородних от Авакумовић», са племићким грбом и уклесаном 1791. годином. Ова породица је цинцарског порекла. У Сентандреју су њени преци досељени из Коморана. Већ у 18. веку је ова фамилија била посрбљена.


   Године 1754. се међу приложницима коморанске православне цркве наводи и Никола Авакумовић из Сентандреје. Он је био један од тројице сентандрејских депутираца у Бечу и Пожуну 1766. године, поводом спора са грофом Грашалковићем (Гражалковићем). Био је у више наврата сентандрејски биров.

   Авакумовићи су добили угарско племство и грб 1791. године од цара Леополда II. У Прагу је донета грбовница, којом се додељује племство следећим члановима породице Авакумовић: Павлу арадском епископу, Стефану архимандриту манастира Гргетег, Јовану главном судији краљевског коморског Кикиндског дистрикта, Георгију сенатору повлашћеног града Сентандреје, Лазару грађанину и трговцу сентандрејском (сви набројани били су рођена браћа), затим Георгијевим синовима Авакуму, Давиду, Серафиону и Петру, Георгијевој ћерки Гликерији (од супруге његове Софије Мартиновић), Лазаревом сину Јовану (од супруге Јулијане Зуцај), као и свим њиховим законитим наследницима оба пола. Поменута браћа, Павле, Стефан, Георгије и Лазар, били су синови поменутог бирова Николе Авакумовића. Сматра се, да им је мајка била родом од племићке породице от Фелдвари.





   Павле Авакумовић рођен је у Сентандреји. Рукоположен је за ђакона 29. јула 1761. године. Монашки постриг примио је у манастиру Раковцу 26. септембра 1764. године. За епископа пакрачког посвећен је од митрополита Мојсија Путника 29. октобра 1783. године. За арадског епископа постављен је 1786. Умро је у Араду 1816. године. Павлов рођени брат Стефан (рођен око 1756. године) био је архимандрит манастира Гргетега на Фрушкој Гори. Архимандрит овог манастира је постао 1788, после смрти Данила Плевицког, а у том својству се помиње и 1791. године. Потом, 1798. године, постао је епископ горњокарловачки, а 1801. године темишварски. Умро је 22. јуна 1822. године.

   Године 1779. Георгије Авакумовић изабран је од Магистрата за старатеља сирочади. Он се такође помиње 1784, а као сентандрејски народни трибун (Georgius Avakumovicz tribunus plebis) и у једном документу писаном 9. марта 1785. године. Наредне, 1786. године, постао је одборник Сентандрејског магистрата. Георгије (Georg Awakumowitsch) се спомиње и у извесним финансијским документима 1786/87. године, из којих се може видети, да је инвестирао 200 форинти под интерес. Из истог документа сазнајемо, да је Сара Авакумовић (Sara Awakumowitsch) тада инвестирала 300 форинти.

   У попису власника кућних плацева из 1787. године јављају се сенатор Георгије Авакумовић (Georg. Avakumovics… senator) и удовица Сара Авакумовић (Szara, односно Sara Avakumovics Rlcta.). Георгије и Сара су делили плацеве под редним бројевима 138 и 409.





   На помене ове породице наилазимо и у матичним књигама, између осталог и у периоду 1801 – 1864. године. Авакумовићи су били међу породицама чији су млађи чланови, крајем 18. и у првој половини 19. века, похађали неку од малих тривијалних школа при једној од сентандрејских цркава. Међу ученицима српске основне школе у Сентандреји 1798. године био је племенити Петар Авакумовић (Nob. Avakumovits Petrus), а 1833. Георгиј Авакумовић.


   Два члана ове породице су били песници, племић Јован (1748 – 1810) и официр - племић Авакум Авакумовић (1774 – 27. април 1811). Јован је студирао филозофију у Пожуну, Лајпцигу и Бечу, а права на академији у Трнави. Око 1777. године постао је велики бележник Потиског крунског дистрикта, а на чело Великокикиндског дистрикта, области састављене од десет српских насеља у северном Банату, дошао је 29. новембра 1789. године. Био је велики судија овог дистрикта. На тој функцији је остао до 1795/96, а од 23. јуна 1796. године се помиње као срески судија Торонталске жупаније. Био је посланик на државном сабору у Будиму, а имао је и истакнуту улогу на Темишварском сабору, 1790. године. Запамћен је као високи интелектуалац. Авакум Авакумовић је, поред тога што је писао стихове, био веома талентован и за музицирање на флаути и виолини. Моделовао је нов музички инструмент, сличан цитри са диркама, по њему назван «авакумика». Био је галантан и од свих врло поштован. Као официр је такође био истакнут. Иако је у детињству спреман за свештенички позив, са 16 година је ступио у граничаре и у војној служби је провео 21 годину. Ратовао је против Наполеонових трупа на фронтовима у Италији и Немачкој. Због 11 задобијених рана повукао се из војне службе 1810. и вратио у Сентандреју. Марта 1811. постао је мајор, али је убрзо умро од упале плућа. Иначе, чланови ове породице су спадали у интелектуалну елиту и ред најугледнијих српских породица, не само у Сентандреји, већ и на просторима тадашње Хабсбуршке монархије.

   Вид(ослав?) Авакумовић је био активни члан Привилеговане трговачке компаније у Сентандреји у 19. веку. Ана Авакумовић, «благородна удовица» из Сентандреје, примала је крајем 19. или почетком 20. века донације од Фонда Евгена и Петронеле Думче.






Текст преставља сепарат из књиге: Александар Бачко, Из прошлости сентандрејских породица, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 3, Београд 2009, 34 - 36. Ова монографија добила је награду „Миле Недељковић“ 2010. године, као најбоље дело из области савремене фолклористике на српском језику.


____________________________________________________________________________

ИЗВОРИ


[1] Сава епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Београд – Подгорица, Крагујевац 1996. (у даљем тексту: Епископ Сава), 387, 472; Димитрије Е. Стефановић, Епитафи у српским црквама и портама у Сентандреји, С.А.Н.У, Сентандрејски одбор, Сентандрејски зборник 1, Београд 1987. (у даљем тексту: Стефановић, Епитафи), 318; Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века, II, Војвођански музеј, Повремена издања, Прилози и грађа 4, Нови Сад 1968, 104; Динко Давидов, Сентандрејске српске православне цркве, Музеј Православне епархије будимске, Сентандреја 2005, 44; Федора Бикар, Сентандреја у огледалу прошлости, Нови Сад 2003. (у даљем тексту: Бикар, Сентандреја), 63; Душан Ј. Поповић, О Цинцарима, Београд 1937, 245, 266, 313; Слободан Костић, Срби у румунском Банату, Темишвар 1940, 51; Лексикон писаца Југославије, I, А – Џ, Матица српска, Нови Сад - Београд 1972. (у даљем тексту: Лексикон писаца 1), 110; Сретен Л. Поповић, Где је слава, ту је Србин, Београд 1878, 111 – 112.

[2] Иван Јакшић, Писма сентандрејских депутираца из Беча и Пожуна 1766. године, С.А.Н.У, Сентандрејски одбор, Сентандрејски зборник 1, Београд 1987, 388 и даље; Дејан Медаковић, Динко Давидов, Сентандреја, Београд 1982. (у даљем тексту: Медаковић, Давидов), 104; Душан Ј. Поповић, Срби у Коморану, С.А.Н.У, Историјски институт, Историјски часопис, 5, Београд 1954/55, 198; Динко Давидов, Српски културноисторијски споменици Сентандреје, Сеоба Срба 1690, Читанка о историји и културној прошлости Срба у Мађарској, Београд 1990. (у даљем тексту: Давидов, Српски културноисторијски...), 247 - 248.

[3] Епископ Сава, 387, 472; Горослав Оштрић, Monumenta heraldica, Избор из хералдичке баштине Приморско – горанске жупаније, Ријека 2002, 70 – 75; Медаковић, Давидов, 104; Лексикон писаца 1, 109 – 110; Гаврило Витковић, Списак изложених историјских, књижевних и уметничких споменика српских, Београд 1883, 31, 33; Бикар, Сентандреја, 240; Давидов, Српски културноисторијски..., 247 – 248.

[4] Епископ Сава, 389, 472; Шематизам Православне српске епархије пакрачке за годину 1898, Пакрац 1898, 12; Лазар Терзин, Из прошлости Сентандреје, Српски календар за 1993. годину, Издаје Српски демократски савез у Мађарској, Будимпешта 1993, 45; Љубомир Башић, Сент - Андреја и њена истријска прошлост, Весник Српске цркве, Орган Српског православног свештеничког удружења, год. 32, Београд новембар – децембар 1927, 626; Живко Видак, Српске школе у Сентандреји, њезини учитељи, ученици и добротвори, Војвођански музеј, Рад војвођанских музеја 11, Нови Сад 1962, 39; Павле Софрић, Моменти из прошлости и садашњости вароши Сентандреје, Библиотека осветљења, књ. 2, Панчево 1994, 72 – 73; Јаков Игњатовић, Св. Андреја, Чланци, Одабрана дела Јакова Игњатовића, књ. 7, Матица српска, Нови Сад 1951, 308; Тоша Искруљев, Распеће српског народа 1914. године и Маџари, са маџарске границе, бајски трокут, Сент – Андрија, Нови Сад 1936, 550; Димитрије Руварац, Стање српско – православних манастира 1787 – 1791. у Митрополији карловачкој, Архив за историју Српске православне карловачке митрополије, год. I, Сремски Карловци 1911, 91; Мата Косовац, Српска православна митрополија карловачка по подацима од 1905. године, (Сремски) Карловци 1910, 172; Бикар, Сентандреја, 240; Епископ Сава, 387, 472; Szentendrei arcképcsarnok II, Elődeink, Szentendre 2006. (у даљем тексту: Сентандрејски портрети), 15.

[5] Бикар, Сентандреја, 74, 76; Ференцијев музеј, Жалба 1785, 19; Ференцијев музеј, Киш, 8, 9.

[6] Ференцијев музеј, Попис 1787, 10, 25.

[7] Наталија Петровић, Патронимија неких српских насеља у Мађарској, Прилози проучавању језика, 12, Катедра за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду, Нови Сад 1976, 128; Стефановић, Епитафи, 309; Живан Сечански, Једна класификација српске основне школе у Сент - Андреји из 1798. године, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, књ. 13, Нови Сад 1940, 201; Ст. Д. Вујичић, «Разрјадствије» српске школе у Сентандрији из 1833. године, Studia slavica, Academiae scientiarum hungaricae, tomus VII, fasciculi 1- 3, Budapest 1961, 210.

[8] Живојин Бошков, Сентандрејско грађанство у делима Јакова Игњатовића, С.А.Н.У, Сентандрејски одбор, Сентандрејски зборник 1, Београд 1987, 136; Никола Гавриловић, Образовање девојака у српском грађанском друштву у Угарској почетком XIX века, С.А.Н.У, Сентандрејски одбор, Сентандрејски зборник 1, Београд 1987, 188; Медаковић, Давидов, 104; Васа Стајић, Новосадске биографије, свеска шеста, додатак, Грађа за историју Новог Сада, књига друга, Матица српска, Нови Сад 1956, 88 – 89; Васа Стајић, Јован Авакумовић, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, књ. 10, Нови Сад 1937, 333; Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт 1776 – 1876, Научна издања Матице српске, књ. VI, Нови Сад 1950, 86 – 87, 89, 106; Јаков Игњатовић, Лаза Нешко, Чланци, Одабрана дела Јакова Игњатовића, књ. 7, Матица српска, Нови Сад 1951, 249; Лексикон писаца 1, 109 – 110; Светозар Матић, Јован Авакумовић, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, књ. 3, Сремски Карловци 1930, 274 – 279; Јаков Игњатовић, Рапсодије из прошлог српског живота, Мемоари, Одабрана дела Јакова Игњатовића, књ. 8, Матица српска, Нови Сад 1953, 51, 52, 54; Бикар, Сентандреја, 220, 240 – 241; Давидов, Српски културноисторијски..., 247 – 248; Сентандрејски портрети, 14 - 15.

[9] Федора Бикар, Евген Думча (1838 - 1917) први градоначелник Сентандреје, С.А.Н.У, Сентандрејски одбор, Сентандрејски зборник 1, Београд 1987, 212; Бикар, Сентандреја, 131.

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер