Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Беџ Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма (изображење Рада Павловића)





Ђакон Ненад М. Јовановић





ХЕРАЛДИЧКА И СИМВОЛИЧКА АНАЛИЗА ГРБА
МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ БАНАТСКО КАРАЂОРЂЕВО












   Са благословом Његовога Пеосвештенства Епископа Банатскога Г.Г. Никанора, под покровитељством Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Алексанра Павловога Карађорђевића, нарочитим и несебичним заузимањем г. Саве Гутеше, а уз поршку Високопечаснога Протојереја Бранка Алексовскога, г-ђе Весне Ћук, г. Душана Узелца и других житеља Банатскога Карађорђева, осмишљен, израђен и цертификован је грб места Банатско Карађорђево у Општини Житиште. Речени грб је и званично усвојен од стране Савета Месне Заједнице Банатско Карађорђево о дану Светога Великомученика Теодора Стратилата, 8. (21) јуна 2010. године Господње.





   Грб села Банатско Карађорђево, који се пред нама налази, јесте плод хералдичкога промишљања и уметничке вештине стручњака Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма. Израђен је по замисли и према блазону Часнога оца Ђакона Ненада М. Јовановића (Хералд Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића; Предсеник и Хералдичар Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма; Придружени Члан Међународнога Савеза Хералда Аматера и др.), а изображен је трудом проф. Љубодрага Љ. Грујића (Хералдички Уметник Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма, Ванредни Члан Српскога Друштва за Хералдику, Генеалогију, Вексилологију и Фалеристику ''Бели орао'', Члан Међународнога Савеза Хералда Аматера и др.).





   Ново знамење Банатскога Карађорђева је израђено сасвим у складу са хералдичком традицијом, као са српским хералдичким наслеђем и нашом савременом хералдичком праксом, а у сагласности са постојећим српским хералдичким стандардима, важећим за месну хералдику код нас.


+ + +






   У сладу са реченим, грб села Банатско Карађорђево се састоји из штита, хербалнога полувенца и ленте за гесло. Боје и символи употребљени у њему пажљиво су одмерени, како би грб ваљано репрезентовао Титулара и како би, на хералдички исправан и визуелно пријемчив начин, представио његово повесно наслеђе, као и његове карактеристике и статус, као територијалне јединице.





   Речени грб је израђен и користи се у степену основнога или малога (само штит) и великога грба (штит, венац и лента за гесло). На овоме месту није згорега нагласити да се велики грб користи у нарочитим приликама и на местима од посебнога церемонијалнога значаја за Месну Заједницу, као што су просторије Савета Месне Заједнице, службене просторије Председника Савета Месне Заједнице и слично. У овеме степену грб може да има и нешто ширу намену и користи се и за потребе пригоднога означавања зграда у власништву Месне Заједнице, на таблама које означавају сеоске границе, у просторијама осталих месних званичника и органа, као и на службеноме штампаноме материјалу Месне Заједнице (посетнице, меморандуми, саопштења, канцеларијски материјал и сл.), док се основни грб употребљава у још ширем и мање формалноме виду (нпр. на рекламноме материјалу, туристичким брошурама, службеним возилима у власништву Месне Заједнице, билбордима, у домовима грађана и сл.).


+ + +






   Штит грба Месне Заједнице Банатско Карађорђево је подељен на три поља. У тзв. глави штита се налази црвено поље на којему је изображен златни врх старога звоника Храма Светога Великомученика Кнеза Лазара Косовскога, као најстарија сачувана грађевина у селу из времена његовога настанка и као један од несумњивих и препознатљивих символа места.





   Избор хералдичких боја и метала овде, наравно, није препуштен случају. Наиме, црвена подлога јесте једна од најфрекветнијих у српској средњевековној хералдичкој традицији, али је још важније да овде она упућује на ратничко и мученичко наслеђе села, које су основали ратници-добровољци, који су изливали своју крв за славу и част Отаџбине. Ова боја упућује и на ужасно страдање села и његових мештана за време Другога светскога рата о чему неућутно сведочи и импозантно спомен-обележје у самоме центру села. Поред наведенога, црвена боја има доминатно место и у државним символима Србије, а у Православној иконографији педставља Божанску Природу Господа нашега Исуса Христа. Њеном употребом изражава се, дакле, вера и нада у живот овога места и његових житеља у складу са Вољом Божијом.





   Својим положајем на штиту, врх звоника са видљивим звоном, као да укровљује читав садржај штита, што символички упућује на потребу да све у животу села и његових житеља буде ''благообразно и по поретку'' (1Кор.14,40), тј. да се одвија под окриљем и духовним старањем Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Христове. Његова златна боја (у хералдици жута боја означава злато) символично представља Благослов Божији, материјално и духовно богатство, непропадивост или вечност, као и боју зрелога жита, тј. богатство тла. Ипак, посебно је важно истаћи да златна боја у Православној иконографији представља боју Царстава Небескога и његове непролазне Славе, будући да је злато скупоцени метал који не кородира. То је боја преображене таворске Светлости Христове, што у комбинацији са црвеном подлогом даје хералдички исправно и ликовно пријатно решење, које је крцато духовном символиком и набојем.





   Доњи део штита је расцепљен, тј. подељен вертикално по средини. Поље на десној хералдичкој страни је зелене боје и на себи носи пет сребрних тзв. косовских Крстова. Својим обликом и бојом они подсећају на врло значајну чињеницу да се ово село, као ретко које (чак и међу далеко већим местима), може подичити са чак петорицом Витезова Карађорђеве Звезде. Наиме, у основи инсигнија овога најславнијега Краљевскога српскога одликовања јесте управо Крст овога типа и боје, тј. бели конвексни шапасти Крст, који се у хералдици често назива и Рупертовим Крстом, док се код нас у колоквијалноме говору (па, донекле и у нашој хералдичкој и фалеристичкој терминологији) одомаћио назив косовски Крст. Због тога, овај тип Крста у грбу Банатскога Карађорђева може да подсећа и на Косово и Видовдан, као сеоску Славу.





   Зелена боја овога поља штита упућује на боју врпце одличја, којега су носиоци била чак двадесетпеторица оснивача Банатскога Карађорђева. Реч је, наравно, о чувеној Албанској Споменици. Међутим, употребом ове хералдичке боје, тако карактеристичне за хералдичко наслеђе овога поднебља, обезбеђена је и препознатљивост овога грба, као грба једнога банатскога села и то поготово у светлу комбинације са црвеном и плавом бојом. Ваља нагласити и духовну димензију и символику, која је такође утицала на избор управо ове боје. Наиме, у Православној символици зелена боја јесте боја Духа Светога, боја смирења и стварања, због чега се и Патријарх Српски потписује управо овом бојом. Дакле, зелена боја, као боја живота, символ је и Животодавца, али она символизује и богатство вегетације и плодност овога краја и места, чији се житељи баве ратарством.





   Друго доње поље грба Банатскога Карађорђева јесте плаве боје, што у комбинацији са црвеном и белом остварује тако пожељну асоцијацију на српске народне боје. Иначе, плава боја јесте боја слободе и ширине небескога пространства, а у Православној иконографији је и боја људске природе Богочовека Христа. Управо због тога се Господ редовно у иконографији изображава у доњој црвеној хаљини као Бог, али огрнут плавом као Човек.





   На овоме пољу се налази изображење фигуре ратника са споменика војнику-добровољцу из Првога светскога рата, који краси сеоски трг и који у свести мештана, свакако, представља главни и препознатљиви символ њиховога села. Ова фигура је у грбу и упошљена на жељу и једнодушно тражење представника села, који не би знамење свога села могли ни да замисле као лишено управо овога елемента. Фигура Солунца је изображена као сребрна (у хералдици бела боја означава сребро), што у овоме грбу употпуњује троплет српских националних боја – црвене, плаве и беле. Наравно својом бојом, Солунац символички упућује и на моралну чистоту, којом се имају одликовати сви веродостојни синови и кћери овога места, као достојни потомци својих предака и преци својих потомака, ако им је стало до својега земаљскога житија и Небескога битија.





   На послетку, читав описани садржај штита је уоквирен златном бордуром, што је дискретни, али и директни подсетник на једини постојећи хералдичко-вексилолошки споменик у повести овога села. Наиме, у селу се и данас, са поносом и великом пажњом, чува застава, коју је 1935. године Господње, Месној организацији добровољаца Банатско Карађорђево, даровао Његово Краљевско Височанство Кнез-Регент Павле Карађорђевић. Застава на себи носи и лични грб Кнеза Павла, који је препознатљив и карактеристичан управо по златној бордури по ивици штита, као што је сада, ево, случај и са грбом самога села. Овакав детаљ се чини као једини логичан за једно релативно младо село, које осим поменутога барјака не располаже било којим другим хералдичким старинама и наслеђем.





   Описани штит грба Банатскога Карађорђева је са обе стране обухваћен полувенцем сачињеним од детелине у цвету природне боје, што јасно и недвосмислено упућује на главну пољопривредну културу у овоме крају, којој у многоме ово село има да захвали материјални напредак, па и само постојање.





   Као што је то случај са свим месним грбовима у Србији, који су израђени у складу са позитивном хералдичком регулативом, лента за мото, девизу или гесло грба налази се испод штита и садржи име Титулара. Облик слова, која су употребљена у ову сврху, такође, није случајан, будући да је изађен по узору на слова са добровољачких Уверења, каква су имали сви оснивачи села, који су се овде настанили пре деведесет година.


+ + +






   Новим грбом Банатскога Карађорђева су задовољени сви естетски и хералдички стандарди, а испоштоване су и све жеље представника Титуалара грба, тј. хералдички и символички су представљени жељени елементи и то уз употребу уобичајених хералдичких боја и метала. Уверени смо и да израђени и усвојени грб на ваљан начин изражава историјско и хералдичко наслеђе поднебља, што представља и један од основних атрибута, којима би један ваљани месни грб морао да се одликује.


+ + +





БЛАЗОН:



Расцепљено зелено и плаво, 1 – пет Крстова косовских сребрних, 2 – фигура споменика Солунац у Банатскоме Карађорђеву сребрна, у глави црвеној горња трећина старога звоника у Банатскоме Карађорђеву златна, унутар бордуре златне, све окружено полувенцем од детелине у цвету природним, испод свега свитак са именом Титулара.





+ + +




Грбовна Повеља бр. 003/10 
за грбовно знамење 
Меснe Заједницe Банатско Карађорђево

Месна Заједница Банатско Карађорђево
/мали/
(Ненад М. Јовановић, Љубодраг Љ. Грујић)    Месна Заједница Банатско Карађорђево
/велики/
(Ненад М. Јовановић, Срећко Никитовић, Љубодраг Љ. Грујић)    Месна Заједница Банатско Карађорђево
/хералдичка алегорија/
(Ненад М. Јовановић, Срећко Никитовић, Љубодраг Љ. Грујић)



+ + +




Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата

MARSMEDIA




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер