Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Александар Бачко



СЕНТАНДРЕЈСКЕ ПЛЕМИЋКЕ ПОРОДИЦЕ

БЕЛАНИ (БЕЛАНОВИЋИ)










   Породица Белан води порекло из Сегедина. У том месту се помиње неколико чланова ове угледне фамилије. Тако, Сегединац Петар Белан, који је касније стекао кућни плац у Сентандреји, наводи се као ктитор часне трпезе манастира Бођани. У натпису на овој трпези, који датира из 1761. године, наводи се да је она дар господара Петра «Бељановића» за вечни спомен свог живота и својих покојних родитеља, «биватеља славне сегединске краљевске вароши». Петар је био тутор (епитроп) сегединске Николајевске цркве, од њеног оснивања 1778. и главни ктитор при зидању торња ове цркве 1781. године. Господар Петар Белан, купац и бургер (трговац и грађанин) слободне краљевске вароши Сегедина, даровао је, заједно са својим унуком Николајем, 1784. године бакрорез тамошњој цркви св. Николе. Исте године је био један од тројице највећих приложника цркве, са уплаћених 1000 форинти. Касније је био делегат на Темишварском сабору (1790. године). Позлаћени сребрни крст приложио је Петар сегединској Николајевској цркви 1792. године.1


   У сегединском домовном протоколу наводи се домаћинство Петра Белановића. Оно је 1774/75. године имало 7 чланова, исто као и 1776/77. и 1778/79. године. Наредне, 1780/81. је нарасло на 8 чланова, да би већ 1782/83. спало на 6. У години 1784. Белановића у Петровом домаћинству било је укупно 7, а 1785. њих 8. «Гражданин» Петар Белан имао је у свом дому у периоду од 1786. и 1799. године између 7 и 13 душа.2


   Сегедински сенатор Аркадије Белан био је још један истакнути члан ове породице. Он се 1805. године наводи као црквени комесар. Поменути сенатор се 1810. године наводи као Аркадије от Белан, што показује, да је ова сегединска породица добила племство почетком 19. века. Аркадије је био један од највећих приложника «школске фундације» у Сегедину.3


   Сегединац Петар Белан (Petrus Bellan Szegediensis) био је 1787. године власник сентандрејске кућне парцеле број 464. У тој кући забележен је подстанар Павле Рибник.4


   У православним матичним књигама у Сентандреји се чланови ове породице помињу и као Белановићи.5


   Јован Белановић, био је наводно рођен «у војној граници». Овај податак се свакако односи на Сегедин, који је од 1702/3. године био седиште Потиске војне границе, која је средином 18. века расформирана. Године 1798. био је школски управитељ у Сентандреји. Јована Белановића, «винарског трговца и бившег сенатора» је, 26. јула 1814. године, Урош Несторовић окарактерисао као «одушевљеног русофила». Међу претплатницима на Караџићев «Српски рјечник» из 1818. године био је и сентандрејски сенатор Јован Белановић. Оду «На смерт Јоана Белановића сенатора сентандрејског» саставио је Лукијан Мушицки.6


   Јованова ћерка Јелена била је удата за пештанског грађанина и богатог трговца, посрбљеног Цинцарина Наума Бозду. Она је остала упамћена као велики добротвор сентандрејске школе, сиротињског дома у овом месту, као и других институција.7







Текст преставља модификовани сепарат из књиге: Александар Бачко, Из прошлости сентандрејских породица, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 3, Београд 2009, 46 - 47. Ова монографија добила је награду „Миле Недељковић“ 2010. године, као најбоље дело из области савремене фолклористике на српском језику.


ИЗВОРИ


1. Стеван С. Ђурђевић, Срби у Сегедину, С.А.Н, Споменик CVIII, Одељење друштвених наука, Нова серија, 10, Београд 1960. (у даљем тексту: Ђурђевић), 109 - 112.

2. Ђурђевић, 120; Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига друга, од Карловачког мира 1699. до Темишварског сабора 1790, Матица српска, Нови Сад 1990, 427 - 429.

3. Ђурђевић, 102 – 103.

4. Ференцијев музеј, Попис 1787, 28.

5. Наталија Петровић, Патронимија неких српских насеља у Мађарској, Прилози проучавању језика, 12, Катедра за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду, Нови Сад 1976, 128.

6. Славко Гавриловић, Грађа бечких архива о Првом српском устанку, књ. V (1814), С.А.Н.У, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа – II одељење, књ. XXXV, Одељење историјских наука – одбор за историју српске револуције 1814, Београд 2003, 246; Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник 1818, Сабрана дела Вука Караџића, књига друга, Просвета, Београд 1966, XXVII; Дејан Медаковић, Динко Давидов, Сентандреја, Београд 1982. (у даљем тексту: Медаковић, Давидов), 105; Душан Ј. Поповић, Срби у Бачкој до краја осамнаестог века, С.А.Н.У, Посебна издања, књ. CXCIII, Етнографски институт, књ. 3, Београд 1952, 31 – 32, 63 – 64; Живко Видак, Српске школе у Сентандреји, њезини учитељи, ученици и добротвори, Војвођански музеј, Рад војвођанских музеја 11, Нови Сад 1962. (у даљем тексту: Видак), 38; Павле Софрић, Моменти из прошлости и садашњости вароши Сентандреје, Библиотека осветљења, књ. 2, Панчево 1994, 63.

7. Видак, 44; Федора Бикар, Сентандреја у огледалу прошлости, Нови Сад 2003, 255.

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер