Грб Краљевине Србије Грб Центра

Под Високим Покровитељством 
Његовога Краљевскога Височанства 
Кнеза Александра Павла Карађорђевића

 

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net




БЕОГРАД



Стег Београда




    Београд, главни град Србије... На овом месту Београд нам није битан у географском или историјском погледу, већ у погледу односа Београда и србског националисте. Шта за једног србског националисту значи Београд, а можда и обрнуто?

    Београд је ретко када био духом србски град. Могло би се рећи да је најсрбскији био у периодима када је био под туђинском окупацијом и када је, у таквим ситуацијама, у њему редовно пламтео чувени србски инат. У свим осталим периодима, а посебно од краја XIX века па до данас, Београд је центар моралне декаденције србског друштва. Уместо часне србске престонице, игра срамну улогу кријумчара вируса западњачке подкултуре. Србски бисер, који је извајао Деспот Стефан Лазаревић, претворен је у каљугу Србима стране «културе».

    Београд јесте највећи и најмногољуднији град Србије, али је он и процентуално највећи проблем Србије. Дакле, у односу на величину и насељеност других места, па чак и целих области, у Србији, Београд има највећи проблем са насиљем, полно преносивим болестима, наркоманијом, криминалом, педерастијом, либерализмом и космополитизмом. Самим тим, он представља и велики проблем за остатак Србије и Србства.

    Нажалост, управо је Београд био највећи проблем и условно речено непријатељ Србства у време отаџбинских ратова. У време када је србски живаљ у западним србским земљама био суочен са борбом за биолошки опстанак, изостало је јединство србског националног корпуса. Београд се оглушио на вековни србски поклич «Само Слога Србина Спасава» и практично био пета колона србског непријатеља. Док су србски младићи гинули на ратиштима РСК, РС, а касније и Косова и Метохије, београдкса омладина је улицама главног града носила барјаке непријатеља.

    Наравно да су постојали и часни изузеци, те да с обзиром на величину Београда тих изузетака има на хиљаде, али они ипак нису ништа више од изузетака. Београд је пред остатком Србства укаљао своје бело лице, све покушавајући да се додвори хијенама, које су на крају бомбардовале и њега самог.

    У ушима србског родољуба, реч «Београд» осим асоцијације на престоницу (без престола) одзвања и као «национална срамота». Срамота, која је исувише често била камен спотицања за остатак Србства и за који се мора пронаћи разумно решење.

    Како је данашњем Београду демонократија изузетно блиска и мила, можда право решење лежи баш у примени демонократије, највишљег облика диктатуре. Дакле, у колевци модерне демократије, Сједињеним Америчким Државама, као и многима од њених колонија, на снази је посебан, демонократски, закон о гласању. Опште је познато да демонократски принцип «један човек- један глас» има својих «кривина». Наиме, у САД-у, зависно у којој гласачкој јединици се налазите, гласови носе различиту вредност. Правило налаже да метрополе са пропорцијално много већим бројем гласова од свог окружења, имају мању важност при бројању тих гласова. Ако би се исти систем применио и на Србију, то би могло послужити као аларм за буђење свих оних, који и даље не виде да је београдски космополитизам, још од краја претпрошлог века, извор таквих и сличних зараза за читаво Србство. Нажалост, у појединим ситуацијама и терет, или чак отворени непријатељ Србства. Такође, систем би ограничио моћ простог пребројавања, којим гомила наркомана, содомиста, криминалаца и паразита, који се окупљају у Београду имају исту тежину као и глас поштеног србског радника и сељака.

    Како је Београд пун и поштеног, радног, света, овакво решење би свакако и њима нанело извесно штету. Баш из тог разлога очигледно је да систем демонократије у Србији не може да функционише, те да ово може бити само прелазно решење ка сталешкој, саборној, православној Монархији, у којој би престоници био враћен не само престо већ и чист образ. Наравно, само у случају да се сама престоница потруди да тај образ очисти.



Немања С. Мрђеновић


Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска - Холандија


Српска Православна Црквена Општина Успења Пресвете Богородице у Цириху

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола Петровић-Његош

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Руска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Иконографска радионица ''Павловић''

Амерички журнал за руске и словенске студије







Зауставите Б-92!




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер