Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Саша Недељковић



ИСТОРИЈА СОКОЛСКОГ
ДРУШТВА БЕОГРАД III







    У Београду је после ослобођења и уједињења 1918. дошло до наглог прилива становништва. На периферији Београда су за ноћ настајала читава насеља. Видно се истицао Смедеревски ђерам. У Београду су постојала само три соколска друштва: Матица, Београд I и Београд II. У лето 1928. покренута је иницијатива за оснивање градског позоришта. Иницијативом Добре Богдановића сазвана је 1. јула 1928. конференција грађана Смедеревског ђерма и Булбудера у основној школи на Смедеревском ђерму. На конференцију је дошао пуковник Драгутин Живковић, члан Соколског друштва Београд II. После говора о покретању позоришта говорио је Живковић о значају соколства и потреби оснивања соколског друштва. То је прихваћено и изабрана је управа. (1) Управа је решила да се упозна са соколском идејом. Од Соколске жупе Београд тражила је правила и литературу. (2)

    У свечаној соколској поворци приликом прославе Пробоја Солунског фронта 7. октобра 1928. учествовало је 11 чланова Соколског друштва Београд III. У Народном позоришту прослављена је двадесетогодишњица соколског рада Мирослава Војиновића, заменика начелника Југословенског соколског савеза. Делегат Соколског друштва Београд III, Рајко Мићић, поздравио је Мирослава Војиновића у име друштва.(3)

    У основној школи „Цар Душан” отворена је 2. децембра 1928. вежбаоница Соколског друштва Београд III. Старешина друштва Илија Петковић отворио је свечану седницу и вежбаоницу. Певачки хор „Тесла” отпевао је први део соколске химне „Хајте, браћо!”. Старешина је прочитао текст заклетве коју је поновило целокупно чланство друштва. Хор је отпевао други део химне. Момир Коруновић је у име жупе поздравио Соко Београд III. Др Иван Рибар поздавио је друштво у име Соколског друштва Београд II. После тога су се ређале вежбе осталих соколских друштава из Београда и мушке и женске деце Сокола Београд III. Свечаност је завршена после игранке.(4)





    Тома Владимировић, родом из Скопља, био је вежбач од 1914. После 1919. постао је предњак Соколског друштва у Скопљу. Од 1921. до 1923. био је начелник у Соколском друштву Велес, куда је био послат од Жупе. Вратио се у Скопље и био начелник новог Соколског друштва Скопље I, које је основано 1924, и у коме је био старешина Драгутин Живановић. По одслужењу војног рока 1926. Тома Владимировић се вратио у Скопље и наставио рад у истом друштву. Од 1927. до јула 1928. радио је у Соколском друштву Велес, а затим је прешао у Београд и био начелник Соколског друштва Београд III.(5)

    Адвокат Доброслав М. Богдановић, подпредседник београдске општине, био је старешина друштва од 1930. до 1933. Тамбурашки збор и музичка секција основани су 1930. Музичка секција састојала се од 20 чланова свирача подељених у 3 одељка : оркестар са 10 чланова, џез-оркестар од 5 чланова и 4 заменика; тамбурашки збор са 10 чланова. Друштвена фанфара са 6 чланова основана је 1932. Музичка секција први пут је учествовала са својим оркестром на академији друштва 1 децембра 1930. Тамбурашки збор свирао је Соколски марш и три народна напева, оркестар две увертире и један балет, а џез оркестар игранку. Тамбурашки збор учествовао је у Љигу приликом освећења заставе тамошњег соколског друштва, на неколи посела и приликом излета. Музичка секција учествовала је на забавама и приредбама осталих друштава и то: Друштву за уређење и улепшавање Булбудера и околине, Јадранској стражи, Ђачком склоништу, Дечјем обданишту... Такође спремала је комаде „Ковачев студент”, оперу у 3 чина; „У краљевству патуљака”, дечју игру у 3 чина од Рибичића; позоришни комад у 1 чину „Нада Истре” Клонимира Шкалка.(6)

    Поводом Посланице римокатоличког епископата на соколство и “пунктација” са седнице управе друштва 19. јануара 1933.упућен је телеграфски протест Савезу Сокола и председнику министарског савета.(7) У приређивачки одбор друштва ушли су: начелник Тома Владимировић, начелница Косовка Филиповић, Ђорђе Станојевић, Иван Бан и Марјан Черновиц. На седници нове управе друштва 26. јануара 1933. старешина Живановић је истакао чињеницу да су у нову управу ушла три свештеника: православни, старокатолички и муслимански. Старешина је поздравио свештенике Магазиновића, др Калођеру и Хаџића, и истакао да је овакав заједнички рад у соколу најбољи доказ, да је соколство за јединство. Позивајући их на заједнички рад, замолио да и делом потврде речи: „Брат је мио, које вјере био”. Имам Хаџић захвалио се на поздраву и заветовао се да ће свим силама радити за соколство и његове идеје. Друштво је основало стрељачку секцију за коју је Београдска стрељачка дружина ставила на располагање своје стрелиште.(8) На окружном слету Смедереву почетком јуна 1932, Соколског друштва Београд III учествовало је са 68 чланова. Тома Владимировић уредио је за изложбу Соколски павиљон на слету у Прагу 1932. Друштво је учествовало на школским свечаностима у Булбудеру (прослава Св. Саве, на забавама Фонда сиромашних ђака, Ђачког склоништа и Дечјег обданишта). Преко својих чланова друштво је помагало Булбулдрском месном одбору Друштва Црвеног крста и Јадранској стражи у скупљању прилога и учествовало на њиховим приредбама. Помагало је и Друштвима за уређење Булбудера, Предграђа принца Томислава, месном одбору друштва „Просвета”.(9) Заузимањем просветара Душана Прице за књижницу друштва добијено је преко 100 књига од министарства просвете и 13 књига од Учитељског удружења. Од жупе Београд добијено је око 50 књига. Основана је дечја књижница 1930. и набављени дечји класици „Златна књига”. Почетком априла 1933. отворена је читаоница.(10)





    Друштво је извршило освећење камена темељца 21. јуна 1931. Старешинство са соколима кренуло је у поворци од техничког факултета ка дому. Напред је ишла застава Соколског друштва Београд IV са Чукарице, после ње војна музика. Прота Љубомир Богићевић и имам Абдулах Хаџић извршили су освећење камена темељца. Соколски дом друштва је освећен 6. новембра 1932. Чинодејствовали су прота Љубомир Богићевић, старокатолички жупник др Нико Калођера, имам Абдулах Хаџић и рабин Абинум. На јектанија је одговарао певачки квартет Престоничког одбора Јадранске страже којем је дириговао Живојин Пауновић. Квартет је певао и неколико песама. Говорили су старешина друштва Доброслав М. Богдановић, старешина Жупе Београд Бранко Живковић, председник Престоничког одбора Јадранске страже др Душан Пелеш, и свештеници Љубомир Богићевић и старокатолички жупник др Нико Калођера. Свечаност је закључена академијом.(11) Летње вежбалиште поред дома отворено је јавном вежбом 20. јуна 1932, пре завршетка дома. Петогодишњицу друштво је прославило 5 новембра 1933, уз освећење заставе друштва. Уз књижницу имала је књижницу ђачких уџбеника, којима су се служили сиромашнији чланови и чланице. Друштво је основало сеоску соколску чету у Винчи са око стотину чланова. При друштву основане су секције: луткарска, позоришна и мушки мешовити хор.(12)

    На дечјој академији 3. априла 1932. први пут је наступио соколски дечји хор са песмама у два и три гласа, које је спремио просветар. На Видовдан 1933. певала су у два и три гласа деца соколићи из школе „Цар Душан”, а на дан престолонаследника Петра деца соколићи из школе „Филип Вишњић”.(13)

    Соколско друштво Београд III са Звездаре учествовало је 1929. са одељењем нараштајаца на академији Соколског друштва у Старој Пазови, када је одржана и жупска годишња скупштина. Друштво је послало своје делегате на академије Соколског друштва Београд Матица и соколског друштва у Земуну. Соколско друштво Београд III учествовало је средином септембра и почетком октобра 1930. на прославама у Љигу и Старој Пазови. У Љигу је освећивана застава друштва, а у Старој Пазови камен темељац Соколског дома. На челу са Богдановићем и начелником Владимировићем друштво је учествовало у Љигу са 54 члана. На прослави су вежбали са справама и одржали концерт тамбурашког збора. У Старој Пазови друштво је учествовало на челу са Миличком Шошкићем, Миладином Јовановићем и начелником Томом Владимировићем. Истакле су се чланице вежбом „У колу”. Друштво је учествовало 14. јуна 1931. на прослави освећења заставе Соколског друштва Београд IV Чукарица и 20 септембра 1931. у свечаној поворци Соколског друштва Београд V Сењак поводом освећења заставе. Учествовали су мањим бројем чланова у Старој Пазови 4. октобра 1931. на прослави 25. годишњице друштва и освећења дома. Делегати друштва присуствовали су на академији руског сокола, и на свечаностима соколских друштава у Обреновцу, Барајеву и Руми. На прослави 50. годишњице Соколског друштва Матица 1932. учествовао је млађи нараштај тачком „Ђаволић”. На оснивање руског соколског друштва у Земуну послана је 12. јуна 1932. делегација. Чланство свих категорија друштва учествовало је 26. јуна 1932. на јавној вежби Соколског друштва Београд II. На освећењу камена темељца Соколског друштва Београд IV 7. августа 1932. присуствовало је старешинство и чланство друштва. Неколико чланова друштва присуствовало је 14. августа 1932. освећењу заставе у Барајеву. На освећење заставе у Обреновцу 18. септембра 1932. присуствовали су делегати друштва. На академији руског сокола 11.3. 1933. присуствовала су 4 делегата. На академији Соколског друштва Београд II 23.4.1933. било је неколико делегата. Приликом освећења соколског дома на Чукарици 21.5.1933. учествовало је друштво са 350 чланова, на јавном часу и увече на академији једном вежбом са свим категоријама. Друштво је учествовало 18. јуна 1933. на јавној вежби и забави Соколског друштва Београд VIII и 6. септембра 1933. на Жупској прослави десетогодишњице старешине престолонаследника Петра. Било је представљено делегатима на академији Соколског друштва Београд II; затим приликом освећења заставе у Руми, на жупском соколском вечеру; са већим бројем чланства у свечаној поворци на Спасовдан, о слави општине града Београда.(14)





    Поводом прославе 550. годишњице Косовске битке 1939. Соколско друштво Београд III са Звездаре је заједно са редитељем Петром Матићем одлучило да прикаже драмски спев „Смрт Мајке Југовића“ од Иве Војновића на летњем вежбалишту. Представа је требала да буде изведена уочи Видовдана, али због кише одложена је за 1. јул. На представи је било око 2.000 гледалаца. Гледаоци су били из свих слојева и свих крајева Београда и као и из околине. Представу је помогло Градско поглаварство и управа Народног позоришта. У представи су играли глумци из Удружења и гости из Народног позоришта. У комаду је учествовало око 300 лица (глумци, хорови дечији, женски и војни оркестар). Академију је отворио старешина друштва Добра Богдановић. Др Нико Калођера одржао је предавање о Косовској битци и значају Косова. Затим је музика свирала увертиру. У првом чину се појављује Двор Југовића, мајка, девет снаја Југовића и унучад. Други чин почео је женским хором уз пратњу оркестра. Љуба Дамјанова дочекала је Дамјана, а мајка кад је чула за погибију Југ-Богдана и младих Југовића, враћа Дамјана на Косово да и он положи свој живот за отаџбину. У трећем чину, Косово поље, пуно жита. На пољу жена жање са унучићем. Турци гоне робље. Гуслар пева. Појављује се Косовка девојка са кондирима. Долази поворка. Хор пева Свјати Боже. Народ долази са свих страна. Носи цвеће и побожно клећи уз поворку. Доносе главу Југ-Богдана и руку Дамјанову и предају мајци, која мртва пада на земљу. Трагедија је тиме завршена. Један од угледних посетилаца изјавио је после завршетка представе: „Био сам на многим местима; имао сам прилике многошта да видим, али ово што сам вечерас видео, нисам до данас видео“. Дуго се о представи разговарало у Београду и унутрашњости. Они који нису дошли на представу, долазили су касније да виде простор и кулисе. У соколском друштву сматрали су да је представа успела као ретко која.(15)

    Аеро клуб „Наша Крила“ уступао је своје филмове о ваздухопловству соколским друштвима. Соколска друштва у Београду добијала су филмове у палати Аеро-клуба у Узун Мирковој улици. У Соколском друштву Београд III 1939. г. одржано је предавање са филмом о једриличарству коме је присуствовало око 120 слушалаца .(16)

    После Априлског рата 1941. друштво је било забрањено. После 1945. нове власти су уместо сокола основале Друштво за телесно васпитање Партизан. Звонко Шабан се почетком педесетих година двадесетог века учланио у Партизан Београд III. Од старешине друштва слушао је да је то друштво наставак предратног Соколског друштва Београд III.





    Стари чланови Соколског друштва Београд III на Звездари састајали су се бар једном годишње у салама ресторана да би обнављали успомене из младости проведене у соколани. Веровали су да соколство кад-тад опет заживети. Од 1960. састанци су били учесталији. Увек су веровали да ће соколство кад-тад опет заживети. Зато су радосно дочекали обнављање Сокола Југославије 1992. Подстакнути овим окупили су се стари чланови и обновили Соколско друштво Београд III Звездара. (17)

    У оквиру прославе јубилеја 200-годишњице Првог српског устанка обновљено Соколско друштво Београд III на Звездари организовало је 2004. излет аутобусом на Опленац. На излет је ишло 22 соколића из соколског друштва Нови Београд на челу са начелником друштва професором Обрадом Јанковићем, а из друштва Звездара 14 соколића и 8 чланова, на челу са старешином Зораном Андрејевићем. Прво су посетили Орашац. Пред меморијалним спомеником у Маричевића јарузи говорила је професор историје Сузана Анић. Потом су обишли спомен цркву, па музеј и спомен школу. Затим су отишли у Аранђеловац и Буковићку бању. Пут су наставили према Тополи и Опленцу. Посетили су храм Св. Ђорђа. Обишли су музеј. У Тополи су посетили Карађорђеву цркву, Конак, Кулу и музеј I српског устанка.(18)





Напомене:


1. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 4, 5.

2. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 6.

3. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 11.

4. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 12, 13.

5. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 37, 38.

6. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 20, 23,49, 50, 51.

7. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 32.

8. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 34, 35.

9. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 68.

10. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 49.

11. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 54, 55,56.

12. „Соколско друштво Београд III“, „Око соколово“, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр.7, стр. 146.

13. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 45, 47.

14. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 65, 66 и 67.

15. „Видовдан у Соколу Београд III“, „Око соколово“, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 97.

16. „Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940“, Око Соколово, Београд, 1. април 1940, бр. 4, стр. 24.

17. Зоран Андрејевић, „Соколско друштво Београд III Звездара”, „Око соколово“, Издавач Соколска жупа Београд, јануар 1997, бр. 7, стр. 8.

18. Зоран Андрејевић, „Били смо у Орашцу, Тополи и Опленцу”, „Око Соколово“, Београд, септембар-октобар 2004, бр. 19-20, стр. 5,6.



*Аутор је члан Научног друштва за здравствену историју Србије


НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер