Coat of arms of The Kingdom of Serbia The Center for Research of Orthodox Monarchism Coat of arms of The Center for Research of Orthodox Monarchism
MAINABOUT USSYMBOLSACTIVITIESTREASURYNEWLINKS WRITE US

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net



Беџ Одбора за културу (изображење Рада Павловића)





ПРЕЧАСНИ ЈЕРЕЈ
ОТАЦ БОШКО Р. МАРИНКОВ







ПРЕЧАСНИ ЈЕРЕЈ ОТАЦ БОШКО Р. МАРИНКОВ








Основни грб Маринкова    Господу се изволело да се Пречасни јереј отац Бошко Р. Маринков роди, од оца +Радована и мајке Маре (рођ. Радаковић), на други дан Крсне Славе наше витешке Краљевске Породице, Светога Апостола Андреја Првозванога, 1.(14.) децембра 1978. године Господње. Такође, било Му је угодно да се роди у граду именованоме именом славнога Краља Ослободиоца - Петра I Карађорђевића, тј. у србскоме Петровграду у Банату.


    Потомак је српскога граничарскога рода Маринкова, чија је Крсна Слава Свети Архангел и Архистратиг Михаило. Претпоставља се да су преци Маринкова, приликом многих сеоба, али највероватније под Патријархом Ареснијем III (Племенитим Чарнојевићем) или под Патријархом Арсенијем IV (Племенитим Јовановићем-Шакабентом), населили у области на северу Баната. Од тада се у места боравка ове старе српске граничарске и ратничке куће уписују места као што су: Сента, Ада, Мол... Преци Маринкова су овде служили као војници-граничари и уживали су Царске привилегије, које им је тај статус доносио. Међутим, за владе Царице Марије-Терезије, после развојачења тадашње Војне Крајине, они се нису мирили са губљењем дотадашњих привилегија и са преласком у сталеж зависних сељака. Због тога се, 1751./2. године Господње, са севера Баната, остајући верни граничарској служби, селе нешто јужније. Настанили су се у Драгутинову (данас - Ново Милошево). Овде су боравили пуне 174 године, када се син Аркадија Маринкова, по имену Милош, сели у новоустановљено место Војвода Степа. Иначе, о Аркадију је остало живо породично предање као о изузетно снажноме човеку, који је и умро приликом једнога локалнога витешкога надметања, када се из земље извлачио пањ. Елем, Милош Маринков, је био ожењен из Брестовика код Гроцке и имао је двојицу синова: Ђуру и Бошка. Веран ратничкоме наслеђу своје породице, Милош Маринков је учествовао у краткотрајноме шестоаприлскоме рату 1941. године Господње, када је и заробљен (13. априла 1941. у Петровграду) и спроведен у Немачку у логор Сталаг 9, где остаје до краја рата. Умро је 1958. године у Војвода Степи. Његов старији син, Ђура Маринков, је у рату узео учешћа у редовима Србске Државне Страже, Ђенерала Милана Недића. Иронично, крај ратних операција, дочекује у једној од партизанских јединица у подофицирскоме чину. После рата, због предходнога припадништва антикомунистичким војним формацијама, није могао да напредује у служби, тако да је остао у истоме чину, годинама држећи предвојничку обуку у своме месту. Дакле, на овај начин се ратничка и војничка традиција фамилије Маринков и даље наставила да продужава и одржава до данашњих дана, будући да је и отац Бошко Р. Маринков одужио свој дуг Отачаству, служећи у нашој витешкој Војсци током варварскога бомбардовања богомрскога НАТО-а 1999. године Господње. Елем, други Милошев син, Бошко, рођен је 15.09.1934. године. Оженио се Катицом (рођеном 1935. год.) из породице Сегединац. Из брака са њом данас има сина Радована БОШКО Р. МАРИНКОВи ћерку Дајану, а Дајанина сестра-близнакиња је неколико недеља након рођења умрла. Катица Маринков је умрла 02.06.1994. године Господње, а Бошко и даље живи у Војвода Степи. Његов син Радован је рођен 11.12.1956. године Господње. Био је ожењен је Маром (рођеном 27.04. 1961. године Господње) од рода Радаковића из Војвода Степе, а упокојио се 2011, у 54. години живота. Важно је истаћи да су Радаковићи добровољачка фамилија, пореклом из села Матавазе у Босанској Крајини. Елем, из тога брака имају два сина, Бошка - рођеног 14.12.1978. и Милана - рођеног 06.10.1981. године Господње.


    После свршене основне и средње бродарске школе, са благословом Његовога Преосвештенства Епископа Банатскога Г.Г. Хрисостома, уписује се на Богословски институт при Богословскоме факултету Србске Православне Цркве у Београду (сада – Православни богословски факултет Университета у Београду), где је и дипломирао стекавши звање Вероучитеља или Катихете. Доцније, наставља школовање на Православном Богословском Факултету Университета у Београду.


Спомен обележје Војводи Степи Степановићу и српским добровољцима 1914.-1918., у Војвода Степи    Благословом Његовога Преосвештенства Епископа Банатскога Г.Г. Хрисостома, 2001. године је постављен на дужност Потпредседника Србске Православне Црквене Општине Војводастепске, а благословом Његовога Преосвештенства Епископа Банатскога Г.Г. Никанора на службу Вероучитеља у Алексанрову, Војвода Степи, Радојеву, Новим Козарцима, Кикинди, Српском Итебеју и др.


    Од стране Његовог Преосвештенства Епископа Банатског Г.Г. Никанора, 15. (2) новембра 2010. г. у Саборном Храму Светога оца Николаја Мирликијског Чудотворца у Вршцу, рукоположен је у Свештени Чин ђакона. Hа Празник Светог Архангела Михајла, 21. (8) новембра 2010. г, Храму Светога Архангела Михајла у Мокрину, од стране истога Архијереја, је рукоположен у Свештени Чин јереја.


    Од 1. децембра 2010. г. постављен је на службу Пароха Друге Парохије Светог Великомученика Труфуна у Српској Црњи, а од 2011, од стране Његовог Преосвештенства Епископа Банатског Г. Г. Никанора, постављен је и на дужност Старешине Храма Светог Великомученика Труфуна у Српској Црњи. Од 15. фебруара 2013. године Господње, од стране Његовог Преосвештенства Епископа Новосадског и Бачког, Сомборског и Сегединског Г.Г. др Иринеја, постављен је за Пароха Мошоринског и Старешину Храма Свете Тројице у Мошорину, у Епархији Бачкој.


    Вршио је дужност Секретара Центра за Истраживање Правосланога Монархизма (2001-2008), а касније (2008-2012) и дужност Директора Центра и председника његовога Одбора за културу и председника Одбора за богословске студије.


    Покретач је билтена ''Светосавско слово'' при Храму Светога Василија Острошкога у Војвода Степи, билтена Православне омладине у Војвода Степи - ''Србско Преображење'' и парохијскога билтена ''Верујем'', Храма Светога Великомученика Прокопија у Српској Црњи.


    Такође, Богу и Роду је годинама служио као председник Обласнога одбора за Банат и члан Извршнога одбора и Суда части Отачаственога покрета Образ. Са благословом Његовога Преосвештенства Епископа Банатскога Г.Г. Никанора, покретач је и члан Старешинства Србске православне акције ''Сабор'' при нашем Центру. Потпресдедник је Друштва Српско-руског Братства „Евгеније Родионов’’ из Петровграда. Један је од оснивача Удружења за Борбу Против Болести Зависности „Свитање” из Смедерева.


Поезију пише од детињства и члан је: Краљевског Књижевнога Клуба ''Карађорђевић'' из Београда; Књижевног Клуба ''Ђура Јакшић'' из Српске Црње и Банатског Културног Центра из Новога Милошева.


    Објавио је (2005. године Господње) збирку поезије ''Заточене земље слободан грумен'' са благословом Његовога Преосвештенства Епископа Банатскога Г.Г. Никанора, а у издању Центра за истраживање Православнога Монархизма.


    Такође је објавио и збирку песама ''Србикон'', са благословом Његовога Преосвештенства Епископа Банатскога Г.Г. Никанора, а у издању Банатскога Културнога Центра и Центра за Истраживање Православнога Монархизма (Ново Милошево, 2011).


    У два наврата су му песме објављиване у збиркама поезије Књижевнога клуба ''Ђура Јакшић'' (2001.и 2002. године Господње).


    Његов текст, преведен на руски језик, ''Значај православно-родољубивог васпитања омладине'' уврштен је, са благословом +Његове Светости Г.Г. Алексеја II, Патријарха Московског и Све Русије, у зборник радова Свеправославног Конгреса Православне Омладине у Санкт-Петербургу (2007).


    Објављивао је у многим часописима из Отачаства и расејања, дела прозне и поетске природе, као и прилоге на духовне, историографске и политичке теме. У речене часописе спадају: ''Православље'' (Београд); ''Збиља'' (Београд); ''Комуна'' (Кикинда); ''Четничке новине'' (Милвоки); ''Слобода или смрт'' и ''Српска застава'' (Честерфилд); ''Равногорска реч'' (Флери Мерожис); ''Зрењанински урбани магазин'' (Петровград); ''Банатски Весник'' (Вршац)…


БОШКО Р. МАРИНКОВ    Србску Православну и монархистичку Идеју је сведочио и гостујући на електронским медијима. На државној телевизији РТС, 7. маја 2011. године, учествовао је у емисији ``Жикина шареница``, промовишући књигу "Самовари у равници – руска емиграција у Војводини", монографију руске беле емиграције у Војводини, заједно са аутором књиге г. Алексејем Арсењевим. На Радио Станици „Палас“ у Српској Црњи, уз Архијерејски благослов, установио је емисију „Вера у нама“, чији је аутор и водитељ. Емитује се два пута месечно. На ТВ Дуга–Сат гостовао у две емисије серијала „Православље Данас“, говорио о религији и књижевности. На државној телевизији РТС, у емисији ''Књига Утисака'', говорио о духовном значају Храма Светог Великомученика Прокопија у Српској Црњи...


    Учествовао је на више десетина трибина и форума, где је говорио на духовне, историографске, поетске, националне и друге теме, одржаваним на разним местима, као што су: Сала Парохијскога дома Храма Св. Архангела Михаила у Петровграду; Парохијски дом Храма Светога Илије у Бајиној Башти; Кућа Ђуре Јакшића у Србској Црњи; Велика сцена Народнога позоришта у Кикинди; Уметничка галерија у Грачаници, као и у многим другим местима као што су: Житиште, Руско Село, Војвода Степа, Омољица...



Грб места Војвода Степа    Организовао је бројне сродне трибине и сабрања у: Великој сали Србске Православне Црквене Општине Панчевачке; Духовноме центру Свети Рафаило Банатски у Петровграду; Србскоме културноме клубу ''Свети Сава'' у Суботици, као и у разним пригодним просторима у: Војвода Степи, Петровграду, Кикинди, Житишту, Омољици; Рускоме Селу и другде. На реченим сабрањима су беседили многи угледници попут: Протојереја-Ставрофора Бранка Попова; Протојереја-Ставрофора Милована Глоговца; Протојереја др Жарка Ђ. Гавриловића; Протојереја Велибора Мунџића; Протонамесника Петра Велимирова, Јереја Милана Радуловића; Ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића; Академика Косте Чавошкога; +Небојше М. Крстића (покретача Центра за истраживање Православнога Монархизма); Миодрага Јанковића (тадашњега шефа Цивилнога кабинета Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Александра Павловога Карађорђевића); Момира Лазића (тадашњега подпредседника Удружења књижевника Србије); Ђорђа Србуловића (оснивача СНП ''Светозар Милетић''); Стевана Котараша (председника Динарскога четничкога покрета ''Војвода Момчило Ђујић''); Слободана Ерића (уредника часописа ''Геополитика'')...


        Своју љубав за предањску србску културу и наслеђе је посведочио и организујући бројне гусларске вечери у: Петровграду (Сале М.З. Мала Америка и М.З. Соња Маринковић), Војвода Степи (Дом културе Војвода Степа) и другде.


    При Центру за истраживање Православнога Монархизма и његовоме Одбору за хералдичке и генеалошке студије иницирао је израду грба Војвода Степе, који је получио благослов Његовога Преосвештенства Епископа Банатскога Г.Г. Хрисостома, 16.(29.) августа 2003. у Петровграду. Његово Преосвештенсво Епископ Банатски Г.Г. Никанор је изволео поделити своје одобрење за употребу и потврдио је предходни благослов Владике Хрисостома за речени грб, 21.(8.) јула 2004. у Србској Црњи.


    Са благословом Његовога Преосвештенсва Епископа Банатскога Г.Г. Никанора, покренуо је добротворну акцију за прикупљање помоћи ученицима Основне школе ''Браћа Аксић'' у Староме Грацку на Косову и Метохији. Поменута акција је прерасла у сталну под називом Србска Православна Акција ''Сабор''. Иницирао је и добротворне спортске турнире у циљу прикупљања средстава за помоћ својим суграђанима у невољи…


    Отац Бошко се нарочито ангажовао на развијању и унапређењу српско-руских односа! У том смислу, својим писаним радом узео је учешћа у Међурегионалној научно-практичној Конференцији на тему: ''Православље и морал'', одржној у Санкт-Петербургу (2005). Организовао је духовно вече: ''Духовна обнова Русије'' у Манастиру Свете Тројице у Кикинди (2008). У Руском Центру за Науку и Културу (Руски дом) у Београду, водио је програм манифестације: ''Ћирилица - Много тога нас спаја'' (2009). У Футогу, приликом посете руске деце из Костроме Србији, узео је активно учешће, водећи целовечерњи програм (2010). Исте године је и у Новом Саду, у згради ''Газпром''-а, приликом друге посете руске деце из Костроме Србији, поново узео активно учешће, водећи целовечерњи програм. У Руском Центру за Науку и Културу (Руски дом) у Београду, водио је програм промоције монографије "Самовари у равници – руска емиграција у Војводини" (2011). У згради ''Газпром''-а у Новом Саду, учествовао на културно-привредном скупу, који је имао за циљ јачање односа Русије и Србије, уз учешће Његовог Преосвештенства Епископа Бачког Г.Г. Иринеја, представника Амбасаде Руске Федерације и Руског Дома из Београда, представника Крунског Већа Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра Карађорђевића од Србије и Југославије и привредника из Новог Сада (2012). Исте године, у Гимназији ''20. Октобар'', у Бачкој Паланци, водио је програм манифестације: ''Српско-Руска Сарадња'', у којој је учешће узео и Његова Екселенција г-дин Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Србији...


    Отац Бошко је одликован достојанством Витеза Реда Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа Нашег Исуса Христа, од стране Његовога Краљевскога Височанства Принца Давита Багратион–Мухранскога Батонишвилија, Војводе од Лососа, Кнеза Кахетије, Картолије и Мухранија, Главе Краљевског Дома Грузије, Суверене Главе и Великога Господара Реда Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа Нашега Исуса Христа, Реда Свете Краљице Тамар и Реда Круне Грузије. Tакође је и носилац Императорског Ордена Свете Ане - III Степена (ранг Витеза) и Императорске Медаље ''Јубилеј Свенародног Подвига 1613-2013'', које је добио благовољењем Њеног Императорског Височанства Велике Кнегиње Марије Владимировне Романове од Русије, Поглавара Руског Императорског Дома и de iure Царице Сверуске, a за нарочите заслуге пред Православном Црквом и за развитак и очување духовних веза између Србије и Русије, при чему је нарочито вреднован његов вишегодишњи и вредан рад у сведочењу братских веза двају једноверних и једноплемених народа, на бројним химанитарним, културним, уметничким и другим манифестацијама широм Србије.Велики грб Маринкова


    Носилац је и значајног руског козачког Одличја. Реч је о козачком одликовању Медаља ''Једна Вера – Један Народ'' (званично регистрована у Државном регистру Министарства правде Руске Федерације), која му је додељена на иницијативу руководства Окружног Козачког Друштва "Балтички Засебни Козачки Округ - Козачки Савез Калининградске Области" (ОКО «БОКО-БКС»), укљученог у званични Државни регистар козачких друштава Руске Федерације. Уверење о Одликовању је потписано, од стране Атамана БОКО-БКС, козачког пуковника Сергеја Николајевича Данилевскога.

    Такође, добитник је и Почасне Повеље Краљевскога Књижевнога Клуба ''Карађорђевић'' из Београда и Захвалнице Основне Школе ''Браћа Аксић'' из Липљана.


    Са супругом Миланом (рођ. Касалица) и кћерком Митром - Ланом (рођ. 2011), живи и дела, Господу служећи у бачком селу Мошорин.



The Knight The Order of The Eagle of Georgia and The Seamless Tunic of Our Lord Jesus Christ        The Knight The Order of The Eagle of Georgia and The Seamless Tunic of Our Lord Jesus Christ        The Knight The Order of The Eagle of Georgia and The Seamless Tunic of Our Lord Jesus Christ

The Knight of The Imperial Order of Saint Anna     The Knight of The Imperial Order of Saint AnnaThe Knight of The Imperial Order of Saint Anna     The Imperial Medal ''Anniversary of Тhe All-National Feat'' 1613-2013

The Medal «One Faith - One People»


НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић





web-master Take over the banner Take over the banner