Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net





Бошко Р. Маринков




ЗАДАЦИ И ЦИЉЕВИ
ПРАВОСЛАВНО-РОДОЉУБИВОГ
ВАСПИТАЊА ОМЛАДИНЕ








Бошко Р. Маринков
(Серетар Центра за Истраживање Православнога Монархизма)








   Не може се семе побацати по њиви и оставити да само израста нити оно без крснога знака може донети богате плодове. И заиста, замислимо домаћина који, дошавши на њиву, немарно баци семе, тешком муком стечено и не осенивши се знаком Крста журно похита своме дому оставивши семе на милост и немилост зубу времена. У првим данима семе ће показивати своју урођену јачину и одолеваће свим приликама и неприликама, које га задесе. Дивљи животињски свет, још увек слушајући глас домаћина и буку машина, неће се усудити да крочи на њиву у првим данима. Ни птице, иако могу да наговесте долазак домаћина, неће још задуго зобати младо семе. Тако, сви су били на својим природним позицијама. Дивље животиње и птице чекале су леност домаћина, а ситно семе рад и љубав његову. Како је време одмицало показивала се сва трагедија ове битке на живот и смрт. Најпре, издржљивије птице су својим неуморним летом приметиле да је домаћин пао у леност и хитрим повратком пренеле ту вест свим птицама, малим и великим. Врло брзо, грабљивице су стигле на њиву и од ње начиниле свој извор хране. Семе, које је својом снагом успело да се учврсти за земљу одолеваће овом налету птица, али оно ситније семе, које је тек почело са својим развијањем неће издржати ову битку. Након обилног обеда победници напуштају место борбе остављајући ужас иза себе. На рањеној њиви тек по који незасити џивџан остаће да зоба тек изникло семе. Сви остали, завучени у своја гнезда, чекаће следећи дан да још више напуне својe трбухе. За то време крупне дивље зверке још увек чекају и свoјим очима неверују. Још увек их обузима страх од гласа домаћина и буке машина, које су колико јуче парале њихове уши. Следећег јутра, потпомогнути новопристиглим птицама, грабљивице начинише нови фатални јуриш и начинише јад на њиви. Када то видеше крупне звери, својим брзим корацима се толико приближише њиви да почеше да сметају птицама. Након птичијег налетa њива је опустела. Само јаче семе остало је да пркоси али не задуго. Своје чељусти крупне звери зариле су толико да је и јаком корену било тешко да одоли. На њиви је настао ужас. Више се није знало ко је ко и ко коме припада. Сви су били једнаки у злу. Њива је изгубила битку. Преживело семе било је рањено и захтевало је хитну интервенцију. Међутим, леност је толико освојила домаћина и семе остаје до краја само. Рањено и болесно није могло да понесе богате плодове. Домаћин је на њиву стигао тек када је требало убирати усев са своје њиве. Уместо богатог рода затекао је ужас. Пола семена је нестало, а семе које је преживело свакодневне нападе грабљивица претворило се у своју супротност и постало коров. У својој невољи лењи домаћин се сети да сејући семе није начинио крсни знак, није заливао семе у младости, није га лечио када је ојачало и није га бранио када је требало. Било је касно и плодова није имао.

   Да небисмо ми, православни хришћани, закаснили на своје њиве да благородно семе заметнемо, у младости га залијемо, негујемо када одрасте и бранимо када затреба, потребно је одредити нове задатке и циљеве а на старим темељима православно родољубивог васпитања. Јер хтели то себи да признамо или не, данас се сусрећемо са неупоредиво већим проблемима него икада у историји наше Цркве. Те проблеме морамо без увијања именовати и о њима писати на један нов начин. Грубом поделом проблеме православне омладине можемо поделити у неколико група и овом приликом само започети расправу о њима, будући да су веома велики и својом тежином заслужују опширнију анализу:

   *мужевност и женственост
   *антиваспитна и антиобразовна тиранија у оквиру породице
   *погубан утицај антиправославних фактора на школску децу
   *разбијање витешког осећања код мушкараца узраста од 15 до 25 година

   Мушкарац и жена су створени једно за друго а никако једно против другог. Нажалост, свакодневица нам показује да мушкарци и жене све мање имају разумевања и љубави па самим тим и потребе да се зближавају и заједнички граде живот. Овај проблем је настао услед недостатка мужевности и женствености те завређује нашу пажњу. Управо из овог проблема настају псевдо брачне заједнице, које личе на демонске јазбине кроз које пролази ко хоће и када хоће.

   За овај проблем одговорна је мушка популација, која се претворила у армију мекушаца, превараната, антипородичних индивидуа, слабих да контролишу прилике и спрече неприлике у оквиру својих породица. Овај проблем је много видљивији међу мушкарцима, који још нису ступили у брак. Наиме у времену безграничних слобода свима и свакога, жене полако заузимају доминантне позиције у односу на мушкарце. У својој немоћи, насталој због антимужевног васпитања, мушкарци се повлаче остављајући велики вакуум. Тај међупростор измећу младе мушке и женске популације не може неко трећи да замени и тако настају емотивни проблеми разних врста, који ће постати много већи у времену које је пред нама.

   Мужевност мушкарца се огледа у његовој развијеној свести о самом себи као непоновљивој личности, која преузима одговорност да организује породицу. Даље, без обзира којем народу припада, мушкарац не сме себе посматрати као украс овога света већ као слугу, пре свих - Богу, својој породици, народу итд. Такође, не сме спутавати квалитете и способности жене, јер тиме нарушава поредак, који гарантује у много чему равноправност мушкарца и жене. О томе да мора бити искрен, поштен и честит не треба много полемисати, јер су то општепознате ствари. Мужевност мушкарцу обезбећује пре свега непоколебљива вера у Бога Живог и Истинитог, здраво и на темељима православног хришћанства развијено, родољубље, поштовање и љубав према својој жени, верност својој породици и Краљу, далековидост и здрава визија живота.

   Женственост је само резултат мужевности мушкарца. Колико је мушкарац мужеван толико је жена женствена. По својој урођеној природи, жена се ослања и прати мушкарца. За жену, мушкарац је алфа и омега њеног постојања, са којим је извесно достићи висину раста Христовог и спасење. Ван тога жена је само противник и себи и мушкарцу.

   Овај проблем се надовезује на горепоменути. У породици, коју формирају особе са морално духовним недостацима резултати су поражавајући. Након налета љубави, која осваја двоје младих, који ступају у брак, осећања се полако губе и настаје прави пакао. Жртве овог небивала су деца, која врло брзо упознају суровост антипородичних ставова својих родитеља. По правилу овакви бракови се завршавају разводом или се настављају под неподношљивим условима. У том периоду, деца одрастају слушајући и гледајући призоре, који остављају несагледиве последице и спречавају здраво формирање личности. Нажалост, мора се признати, број оваквих случајева је невероватно велики. По неким анализама, чак 30 процената склопљених бракова у Србији бива растурено, док други тврде да се ради о чак 50 процената. Бог зна! Породица у којој нема очевог ауторитета, мајчине преданости, послушности деце и љубави, која надкриљује све, нема будућност и врло брзо престаје да постоји. Под таквим околностима деца се упознавају са најпогубнијим антиваспитним и антиобразовним методама, које ће тешко избрисати из свог памћења.

   Када неко жели да овлада неким народом, онда се труди да у потпуности контролише школе тог народа и кроз њих све ученике. У перооду од 7 до 18 година, познато је, деца су подложна и изложена разним утицајима. У том периоду она постају добра или лоша, све у зависности са каквим се људима срећу, каква места посећују, какве садржаје читају итд. Тада их треба максимално заштитити од погубног утицаја свих штетних фактора, који су присутни у школама, основним и средњим. Јер нападе, попут полувековног убеђивања у животињско порекло људи, превазиђеном тзв. теоријом дарвинизма, треба издржати. Даље, у појединим школама у Србији, где наставу похађају само православни хришћани, регистрована је прослава римокатоличког празника Дан љубави... И свакако предмет ''граћанско васпитање'', који врши веома штетан утицај, не толико садржајно, колико на психолошком плану, јер ствара баријеру измећу оних који га похађају и оних, који похађају часове веронауке. Из тих и многих других разлога, потребно је анализирати рад вероучитеља и поставити смернице њиховог даљег рада. Поставити их тако да одговарају духу данашњег времена, јер другачије користи неће бити. Сваки вероучитељ, пре него што себе тако назове, мора знати да веронаука не почиње са њим нити се са њим завршава тј. не почиње уласком на час нити се завршава изласком са часа. Предуслов за квалитетан рад је пре свега љубав према деци, коју она тј. деца осећају при првом контакту. И заиста никакве користи нећемо имати од свог посла и знања уколико деци односно ученицима не пружимо љубав. Даље, вероучитељ ни у ком случају не би смео да се поставља према ученицима као остали наставници и професори, чија наука почиње звоном и звоном школским се завршава. Вероучитељ својим ученицима мора бити прво брат у Христу па тек онда учитељ. Разлога за овакво мишљење има пуно, а као један од значајнијих јесте потпуна атеизација становништва, кроз полувековну диктатуру комунизма. Под комунизмом, созијализмом и англоамеричком демократијом, семе се разболело и потребно је лечити га. А управо је љубав лек, који може да прво приближи, а касније и да поведе човека путем спасења. Наука без љубави је као књига, коју нико не чита и која се полако распада.

   Поред плана и програма и прописаних уџбеника, вероучитељ мора бити информисан о свим ''достигнућима'' времена у којем живи, које је прошло и које ће тек доћи и то знање користити на својим часовима. То значи да мора пратити кретања у музичкој, филмској и модној индустрији као и развој компијутерске технике. Тако, ниједан вероучитељ не би смео да остане затечен, када га ученик пита нпр. о рокенрол групи ''Ролингстонс'', о филму ''Хари Потер'' или о ''маркираној'' мајици, која је у ''тренду''. Ово је битно, јер се кроз ове видове ''уметности'' врши итекако погубан утицај на школску децу у периоду њиховог духовног, физичког и полног развоја. Кроз музику упознају алкохолизам, наркоманију, промискуитет и асоцијално понашање. Кроз холивудско-демонски филм сервира се лаж, насиље, антипородични ставови, секташтво, педерастија итд. Модна индустрија тежи да помеша полове у један лонац своје аморалне кухиње у којем се неће знати ко је мушкарац, а ко жена.

   Ученике треба упознати са оваквим и сличним појавама, које наносе душепогубне ране. Наравно, овде не говоримо противу музике, филма, моде и осталих изума нашега времена, већ само о разним штетним појавама, које се пропагирају кроз њих.

   Православни словенски народи познати су по својој храбрости и витештву. Векови, који су прохујали показали су сву красоту тих особина, које су биле украс читавом свету. Није тајна да су се готово сви народи, пријатељски и непријатељски, дивили јунаштву, пожртвовању, истрајности, стрпљењу, милосрђу, одлучности и правдољубивости православних словенских народа. Тако је било некада. А данас? Данас је дух витештва исмејан и проглашен старомодним. Данас је изфеминизиран дечачић у већем достојанству од храброг и правдољубивог мушкарца. Зашто и које су последице оваквог стања? Србија је након комунистичке тираније ушла неспремна у ратове почетком последње деценије двадесетог века. И поред полувековне тортуре, већина Срба је имала родољубива осећања и по позиву ступали су у редове тадашње Југословенске народне армије. Како се код Срба развијало родољубље, тако је са стране убацивана клица анационализма, која ће свој паклени корен учврстити и данас дати отровне плодове. Перфидним методама врши се утицај на мушкарце од 15 до 25 година. Кроз модне трендове и јефтине филмове, сервира се слика бољег живота негде изван сопствене државе. Након тога кроз начин одевања, стасава антивитешки полумушкарац, којем се кроз причу о женској супериорности намеће комплекс ниже вредности. Такав дечачић, убеђен да живи у веку жена, доживљава супротни пол, као нешто што прелази границу његових могућности. Постаје несигуран и неспособан да организује живот. Тада настају први емотивни проблеми, због којих се већина мушкараца окреће безциљном испијању алкохолних пића и особама истог пола. Будући да се природно неможе приближити жени, тј. на један мушки и витешки начин, полумушкарац, заборављајући ко је, почиње да личи на жену не би ли јој се приближио. Па тако данас имамо полумушкарце, који по начину одевања, фризури, покретима тела и карактеру подсећају на жену. Таква особа је плод оне паклене антидуховне и антиродољубиве клице, која је без пуно помпе ушла на ове просторе и прави духовну пустош. Из овога проистиче само једно питање, чији нас одговор мора натерати да се са овим проблемом отворено и одлучније почнемо борити: Да ли дечачић, који не сме да приђе особи супротног пола може гледати непријатеља у очи и бранити своју Отаџбину?

   Витешко васпитање се најпре пружа у кругу породице, када отац преноси своје врлине на мушку децу, не инсистирајући на њима, већ живећи по њима. У раном детињству, детету је отац узор, те од очевих поступака зависи формирање карактера и моралних особина детета. Дете мора научити, кроз разне игре, да побеђује и губи, да се радује и да тугује, да оставља и бива остављен. Мора му се пружити сазнање да постоји правда и неправда, добро и лоше, слатко и кисело и да живот није уживање, већ битка у којој мора учествовати. Када се у том периоду разбукти пламен витештва, који детету развија морал, манире, храброст, одважност и родољубље, никакви утицаји касније не могу младу душу одвући са пута, којим су корачали наши Свети Преци. А то је пут који нас уздиже ка Једном Богу Живом и Истинитом и у наручје свих оних, који су живели храбро и честито.

   Зато, заливајмо младо семе водом са Кладенца Христове Истине, да би одолело времену, учврстило корен, понело добар цвет и донело богате плодове.

   Лечимо младо семе љубављу Христовом да би дечије болести прегурало и ране времена, у којем расте, преживело. Бранимо наше будуће сејаче, учећи их путу Христовом и врлинама наших Светих Предака, да постану вредни домаћини на Имању које нам је поверено.









(Рад за Међународну научно-практичну конференцију ''Православље и власт - Традиција и савременост'', Санкт-Петербург, 6.(19.) - 8.(21.) април 2007.)
Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска 
- најновије информације са Косова 
- сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Црквена Општина
 Успења Пресвете Богородице 
- Цирих

Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Руско Православно Монархистичко друштво

Русија Верних

Иконографска радионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

''Гусле'' - лист Савеза гуслара Србије

Амерички журнал за руске и словенске студије









Руске победе

КОСОВСКА ГРАМАТА




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер