Грб Краљевине Србије Грб Центра

SPIRITUAL PATRONAGE
ЦАРСКИ МУЧЕНИЦИ
(1918-2018)

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ
(2005-2016)

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90

czipm.org@gmail.com











НАЈМОЋНИЈИ ВЛАДАР
СРПСКОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА










   Tрибина „Цар Стефан Душан Силни – најмоћнији владар српског средњег века“ одржана је у петак, 8.(21) фебруара у 19 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је, овом приликом, био проф. др Борис Стојковски, дугогодишњи сарадник Центра за истраживање православног монархизма и ванредни професор средњовековне историје на Философском факултету Университета у Новом Саду, а присутан је био већи број љубитеља наше срењовековне повести и наслеђа.





   У свом изванредно обређеном и прихваћеном предавању, проф. Стојковски је подсетио да велики српски краљ и цар Стефан Урош IV Душан (1331-1355) представља без сумње једну од најважнијих личности српске средњовековне историје. Био је несумњиво велики освајач у чије време, како се то у традицији говорило, српска држава је избила на три мора. Као краљ владао је од 1331. до 1346. године, а потом је крунисан за цара. Освојио је низ византијских територија, али је византијски утицај на Србију био тада најизраженији. Био је законодавац, владар који је одржавао везе са многим владарима онога времена. Иако није канонизован и уврштен у диптих светих Цркве Православне, његово доба је у колективном памћењу остало као време великог успона и врхунца српске државе, а њему је традиција доделила епитет Силни.





   Предпоставља се да је рођен око 1308. године у Скадру. Отац му је био српски краљ Стефан Урош III Дечански, деда Стефан Урош II Милутин, а мајка му је била бугарска принцеза Теодора, кћерка бугарског цара Смилеца. Први пут се име младог српског краља као ратника помиње пошто он одлази у Зету у време када се 1326. године босански бан Стјепан II Котроманић бори за Захумље (делови данашње Херцеговине). Сукоб је трајао све до 1330. године и у њега су били укључени и Дубровчани.





   Корен Душанових потоњих ратничких успеха била је велика битка код Велбужда са Бугарима 1330. године у којој је једним делом војске командовао и сам Душан. Потом је кренуо у поход на Неродимље. Његов отац Стефан Дечански је заробљен. Прича о оцеубиству знатно доцније је настала и представља неку врсту народног предања коју је први у 15. веку забележио Константин Михаиловић.





   Извесно је да је уследила смрт Стефана Дечанског, а да је зетска властела имала значајан утицај на Душана да преузме власт. Крунисан је за краља на Малу Госпојину 8. септембра 1331. године у цркви у близини Сврчина. Наредне године оженио се Јеленом, ћерком деспота Страцимира и сестром бугарског цара Јована Александра. Након и услед тога је уследио дуг период српско-бугарског савезништва.





   Краљ Душан освојио је најпре Струмицу, а затим повељом из 1333. године „пресекао“ спор у вези са Стоном и Пељешцем, доделивши их за годишњу новчану надокнаду Дубровчанима („Стонски доходак“). Српски краљ кренуо је у велика освајања која су резултирала изласком Србије на три мора.





   Један од најзначајних догађаја у доба владавине цра Душана био је српско-турски сукоб код Стефанијане 1344. године. Овај српски ратни сукоб са Османлијама није био први, јер је још његов деда, Свети краљ Стефан Урош II Милутин, 1312. године, послао свог великог војводу Новака Гребострека у помоћ своме тасту цару Андронику II Палеологу, на челу одреда од 2000 српских витезова, који су Турцима нанели тежак пораз у Галипољској битци. Но, поменута битка код Стефанијане јесте први озбиљнији пораз Срба од Османлија, те самим тим, представља историјски догађај од огромног значаја за сву нашу повест након тога.





   Елем, након тога је пао и Сер септембра 1345. године. Македонија је била отворена и готово цело њено подручје нашло се под Душановом влашћу. Он је тада написао да је господар скоро целог римског царства, а у повељи из 1342. себе је назвао честником грчких земаља. Тада се у власти Србије нашла и цела Света Гора. Душан је крунисан за цара на Васкрс 16. априла 1346. године.





   Преосталих девет година представљале су врхунац Душанове владавине. Први је увео титулу деспота код Срба. Свој чувени Законик донео је на Спасовдан 21. маја 1349. године у Скопљу, а пет година касније је допуњен и имао је укупно 201 члан (о цркви и заштити хришћанске вере, о властели и кривичном праву).





   Године 1355. године затекла га је смрт о којој постоји низ теорија завере, али без историјских доказа. Смрт је била изненадна и у потпуности је изменила даљи ток српске, балканске, па и европске повести. Но, без обзира на кратак век трајања његових постигнућа, личност и дело цара Душана су били и остали једна од трајних инспирација српске националне и државотворне идеје, као и српске монархистичке политичке философије, па и политичке теологије.





   Управо је због свега наведеног, важно и значајно да је наш уважени сарадник проф.др Борис С. Стојковски ово своје учено предавање посветио монарху и личности од толике и такве важности за наш идентитет и колективну свест.





† † †





НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер