Грб Краљевине Србије Грб Центра

SPIRITUAL PATRONAGE
ЦАРСКИ МУЧЕНИЦИ
(1918-2018)

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ
(2005-2016)

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90

czipm.org@gmail.com











ТВОРАЦ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА









   Tрибина „Растко Немањић, Свети Сава – творац српског идентитета“ одржана је у понедељак, 14.(27) јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. др Борис Стојковски, дугогодишњи сарадник Центра за истраживање православног монархизма и ванредни професор средњовековне историје на Философском факултету Университета у Новом Саду.





   Аутор је предавање, које је било добро посећено, започео честитајући свима Савиндан, као рођендан читавом једном народу, јер тај рођендан символише стварање, оваплођење и инкарнацију идентитета српског народа.





   ''Ма колико концепти идентитета нације су савремени, самим тим, за епоху када је сам главни јунак ове вечери и овог читавога дана, Растко Немањић - Свети Сава живео, дакле, то би звучало сасвим анахроно. Међутим, немерљив значај овог дана указује на то да је у питању један концепт, који је свевремен, ма колико, кажем, суштински, сви ти појмови били, заправо, крајње савремени'', рекао је проф. Стојковски.





   У другој половини XII века, када је Растко Немањић дошао на овај свет, Србија је била у специфичном положају. Имала је одређене елементе државности, али као држава није била заокружена. Тај циљ имали су Свети Преподобни Симеон Мироточиви (велики жупан Стефан Немања) и његов син Растко, потоњи монах и светитељ.





   У тој ситуацији постојала је контрадикторност да је српски идентитет у великој мери источни, византијски. Истовремено, Византија је била највећи непријатељ Србије у спољнополитичком смислу. С те стране не треба да чуди тадашња српска сарадња са Западом – папом, Венецијом, Угарском… Немања је, управо ту, тражио и проналазио савезнике.





   Растко је био трећи најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање и његове жене Ане. Био је удеони кнез у Захумљу које данас обухвата велики део Херцеговине. Као кнез, Растко је добро познавао и црквене и политичке прилике своје епохе, што је било драгоцено доцније када је постао монах, истински хришћанин и дубоко побожан човек, који је разумео и живео Јеванђеље. У манастиру Ватопед на Светој Гори боравио је седам година и у том периоду заокружио је своје образовање.





   Познавао је веома добро канонско право и богословље, и могао је све то да чита и разуме на грчком језику. Био је прави ренесансни човек два и по века пре ренесансе. Врхунац Савиног дела је задобијање аутокефалије Српске Православне Цркве, најтрајније, најдуговечније верске, али и културно, просветно и духовно најважније институције српског народа.





   После Савине смрти 1236. године, у свим српским земљама се његов култ брзо проширио. Изузетно је био поштован на простору од Скадарског језера, у Босни, у свим другим деловима средњовековне српске државе. Од времена Ивана Грозног, Савин култ постаје све развијенији и у Русији.





   Године 1594. избио је први велики устанак против Турака у Банату и тада је османски великаш албанског порекла Синан-паша спалио мошти Светог Саве на данашњем Дорћолу (тадашњем Врачару). Један од разлога био је то што су новоконвертовани муслимани наставили да одлазе на гроб Светог Саве у Рашкој, као што су и метохијски Албанци ишли у Дечане и клањали се моштима Стефана Дечанског.





   Синан-паша желео је, како међу исламизованим, тако и међу Србима, који су остали одани Вери својих отаца, тим спаљивањем моштију, да уништи култ Светог Саве, првог српског архиепископа. Није у томе успео, већ је његов варварски поступак само учврстио Савин култ међу Србима, као један од основних градивних елемената српског националног идентитета.





   Савиндан је Празник, који је и у прошлости био веома важан у српској култури, као што је то и данас. Први пут је, као школска Слава, прослављен је 1826. у Земуну. Годину дана касније, његово празновање званично је увела и Србија, одлуком Његове Светлости кнеза Милоша Теодоровића-Обреновића Великог. Од тада се светковање Савиндана, као школске и саборне Славе читавог српског народа, брзо раширило по свим српским земљама, што је случај и данас. Управо ово, нарочито, сведочи о важности личности и килта Светог Саве Српског за утемељење и очување српског националног идентитета векове кроз векове.





† † †





НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер