Грб Краљевине Србије Грб Центра
MAINABOUT USSYMBOLSACTIVITIESTREASURYNEWLINKS WRITE US

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net






Александар Бачко





ПЛЕМИЋКА ПОРОДИЦА
БРАНОВАЧКИ












    Породица Брановачки је из Сенте у Бачкој, у покрајини Војводини. Крсна слава ове фамилије је св. Ђорђе, односно Ђурђевдан, 6. маја по новом календару (23. априла по старом).

    Брановачки су породица која је дала већи број истакнутих чланова. На овом месту ћемо набројати само неке од њих, који су живели током 18. и 19. века. Новосадски градоначелник Стеван Брановачки рођен је у Сенти 1. јуна 1804. године. Завршио је право и постао је адвокат, а потом је службовао у Магистрату Потиског дистрикта. После тога је постао приседник Окружног суда у Новом Саду и потпредседник тамошњег Окружног суда. Године 1861. је изабран за посланика у Пешти. Једно време је био управник новосадског Народног позоришта. Почетком 1865. постао је потпредседник Матице српске, а од 1872. и њен председник. Умро је 1880. године.1)

    Његов син Евген (Ђена) Брановачки био је познати добротвор, заједно са својом супругом Персидом (Идом), сестром Јоце Вујића из Сенте. Поред Ђене, Стеван је имао и ћерке Милицу и Софију. Прва је била удата за Гаврила Јовановића, пријатеља Светозара Милетића, а друга за Владимира Будајиа, потомка старе српске племићке породице из Коморана. Иако се у литератури наилази на податке, да Ђена Брановачки није имао деце, ипак се може основано претпоставити, да је његов син био Момчило Евг. Брановачки, који је умро 14. јуна 1937. године.2)

    Господар Симеон Брановачки умро је у 63. години у Сенти 9. априла 1825. године и сахрањен је „источно од јужних врата“ тамошње православне цркве. Његова надгробна плоча се очувала до наших дана.3)

    Георгиј Брановачки је заједно са својом децом: Христифором, Јеленом и Георгијем поставио надгробну плочу „источно од јужних врата“ цркве у Сенти својој супрузи Меланији Брановачки, рођеној „от Стојановић“ (била је, дакле, рођена племкиња). Умрла је 13. јануара 1835. у 32. години. У браку је провела 13 година.4)

    На јужној певници храма у Сенти очуван је и натпис од 26. августа 1835. године, у коме се наводи, да је ту сахрањен Теодор Брановачки, који је тада умро у 26. години. На истом месту је сахрањена 10. априла 1845. године и Христина Брановачки рођена Димитријевић, која је живела 33 године. Споменик је поставио Теодоров син (Христинин супруг) Стефан Брановачки, „диштр(иктски) таначник, фишкал и привр(едник)“, заједно са својом децом Јевгенијем и Милицом. Они су несумњиво били идентични са поменутим Стеваном, каснијим новосадским градоначелником и његовом децом.5)

    Како је забележено 1883. године, 10. августа сваке године биће одржаван парастос фамилији Ђене и Иде Брановачки у православној цркви у Сенти. Од њиховог фонда је, између осталог, 1893. године освећена и српска православна школа, лоцирана на једном салашу код Сенте. Тоша Брановачки је био учитељ, а један његов запис из 1889. године се очувао на минеју у сенћанској цркви.6)

    Између осталих помена ове породице током 19. века, вреди навести и оне у очуваним матичним књигама Шајкашке области (јужно од Сенте). Чланови ове породице помињу се у наведеним матицама, са назнаком да су из Сенте (1850. године), а помињу се и у Жабљу (3 пута током 1874. године). У сомборским православним матичним књигама се, опет, Брановачки наводе у периоду између 1834. и 1841. године. Данас у Сомбору нема чланова ове породице.7)

    Сви наведени Брановачки, по свему судећи, воде порекло из Сенте, или су тамо рођени. Средином 18. века се ово веома специфично и ретко презиме помиње само у Сенти и у Старом Бечеју. Наиме, 1751. године су два огранка Брановачких, практично независно један од другог, добила племство.8)

    Субота Брановачки, поручник у Сенти, добио је 1. марта 1751. године, заједно са члановима своје уже породице, племићки лист и грбовницу. Ова документа су била издана у Бечу. Са њим су племство добили: његова супруга Марија рођена Жарковић, као и њихова деца Јаков, Павле, Ђорђе, Симеон, Гаврило, Марко, Јован и Марта. Суботин син Симеон је свакако био идентичан са поменутим господаром Симеоном Брановачким, умрлим 1825. године. Породици Суботе Брановачког је даровница издата 1758, а племство проглашено у Бачкој жупанији 1775. године. Поручник Субота Брановачки се помиње и у попису племића Потиског крунског дистрикта из 1756. године (specificatio nobilium in Inclyto coroniali districtu Tybisciano… Szentha… Subota Branovacsky leüd). Петар Брановачки (Petar Branovacski), један од Срба чланова општинске управе у Сенти, који се помиње 1768. године, свакако је био члан његове уже породице, вероватно један од млађих Суботиних синова.9)

    Михајлу Брановачком, потпоручнику у Старом Бечеју, као и члановима његове уже фамилије, такође су у Бечу 1. марта 1751. године били издати племићки лист и грбовница. Тада су Михајлову породицу чинили његова супруга Марија рођена Милетоновић и ћерка Ана. Даровница на поседе у Старом Бечеју издата је Брановачком 1758. године. Нема података о Михајловом мушком потомству, како из 18. века, тако ни из каснијег периода, као ни о неким старијим Брановачким у Бечеју уопште. Сви данашњи огранци породице Брановачки, по свему судећи, воде порекло од Суботе Брановачког, односно из Сенте.10)

    Племство које је додељено овим официрима из породице Брановачки је у вези са догађајима на простору Потисја средином 18. века. Наиме, 1751. године је царица Марија Терезија донела одлуку, да се распусти Потиска војна граница и да се на њеном месту оснује Потиски крунски дистрикт. Ову одлуку је подржао један број граничарских официра, док су се они граничари, који нису желели да живе у новооснованом дистиркту иселили. Том приликом је већи број официра у Потисју, који су подржали царичину одлуку, добио племство. Поред титуле, они су добили и куће и нешто земљишних поседа (поручници су тада добијали по 58 ланаца земље), али без подложника. Међу овим официрима су били Субота и Михајло Брановачки.11)

    У старијим пописима такође наилазимо на претке ове породице. Наиме, у пописима Сенте и Старог Бечеја из 1720. нема чланова ове породице, али су зато у попису Суботице састављеном те године забележена су три домаћина са презименом Брановчанин. У питању је старија варијанта презимена породице Брановачки. Тада су пописани: Теша Брановчанин каплар (десетар) у првој коњичкој јединици у Суботици (compania prima equestris ordinis… corporalis Thesa Branovsanin, Thesa Branocsanin), Цвејо Брановчанин припадник исте војне јединице (Czvejo Branovcsanin), као и Давид Брановчанин војник граничар у тамошњој пешадијској јединици (compania pedestris ordinis… David Branovtsanin manuarius, David Bravnotsanin). Нешто касније, у периоду између 1724. и 1732. године, међу приложницима православне вероисповести у Суботици помиње се Радоња Брановчанин. Данас се не може поуздано рећи, који је од ових Брановачана непосредни предак сенћанске породице Брановачки, али се може претпоставити, да би то најпре могао бити поменути каплар Теша Брановчанин, који је био официр (подофицир), као и Субота и Михајло Брановачки.12)

    Преци Брановачких су се из Суботице у Сенту и Стари Бечеј највероватније преселили 1743. године. Наиме, тада је Суботица изгубила статус места војне границе и постала коморска варош. Због тога се већи број граничарских (војничких) фамилија преселио у Шајкашку, а неки од њих највероватније и у друга места у Потиској војној граници, која су и даље имала граничарски статус.13)

    Наведени попис Суботице из 1720. године је најстарији познати документ, у коме се наводе имена предака породице Брановачки. Топономастичко презиме ове фамилије, као и његова старија варијанта (Брановчанин) сведоче о даљем пореклу Брановачких из места Брањево (Брањово). Ово место је можда идентично са селом „Brano“ које се помиње још 1543. године под турском влашћу. Брањево се налазило између Бикића и Матеовића, у мађарском делу Бачке, источно од Баје. Оно је око 1650. године забележено као насељено место, али се 1735. године помиње као пустара. Насеље је највероватније опустело већ пре 1715. године, пошто се у пописима Бачке из 1715. и 1720. године не помиње. Из Брањева су се у Суботицу, негде на прелазу из 17. у 18. век, несумњиво преселили преци Брановачких (Брановчана).14)

    С обзиром да су преци Брановачких још на прелазу из 17. у 18. век исељени из Брањева, а њихово презиме је било формирано управо по том месту, може се основано претпоставити, да су они живели у Брањеву још пре Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године.15)

    Дакле, преци породице Брановачких су живели у месту некадашњем Брањеву (Брањову) између Бикића и Матеовића у мађарском делу Бачке (источно од Баје). По имену места порекла формирано је њихово презиме. Највероватније су боравили у овом месту још пре Велике сеобе Срба (1690. године). Негде на прелазу из 17. у 18. век преселили су се они у Суботицу, где се три домаћина која су припадала овој породици помињу 1720. године под старијим презименом Брановчанин. Из Суботице су огранци ове фамилије прешли у Сенту и Стари Бечеј највероватније 1743. године. Поручник Субота Брановачки, као и његова жена и деца, добили су 1. марта 1751. године племство. Истог дана је племство добио и потпоручник Михаило Брановачки са својом супругом и ћерком. По свему судећи, потомство Михаила Брановачког је нестало по мушкој линији, док се потомство уже породице Суботе (данашња породица Брановачки) разгранало по Сенти и другим местима. Ова фамилија је дала већи број истакнутих чланова, међу којима можемо поменути: новосадског градоначелника Стевана Брановачког, добротворе Ђену и Иду, господара Симеона и друге.









Истраживање порекла породице Брановачки је
иницирала и омогућила гђа. Јасмина Ћирић,
која води порекло од ове фамилије




--------------------------------------------------------------------------------

ИЗВОРИ:


1. Васа Стајић, Новосадске биографије из Архива Новосадског магистрата, свеска прва, А – Ј, Грађа за историју Новог Сада, књига друга, Новосадске биографије, Нови Сад 1936, 96; Душан Ј. Поповић, Срби у Бачкој до краја осамнаестог века, историја насеља и становништва, С.А.Н.У, Посебна издања, књ. CXCIII, Етнографски институт, књ. 3, Београд 1952, 143.

2. Стајић, Новосадске биографије 1, 101 – 102; Васа Стајић, Новосадске биографије, свеска седма, Допуне и исправке, Матица српска, посебна издања, Нови Сад 1964, 17; Поповић, Срби у Бачкој, 143.

3. Петар Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, књ. 3, Матица српска, Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине, Нови Сад 1996, 92 (натпис бр. 4246).

4. Момировић, Стари..., књ. 3, 162 (натпис бр. 4592).

5. Момировић, Стари..., књ. 3, 237 (натпис бр. 4991).

6. Петар Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, књ. 4, Матица српска, Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине, Нови Сад 2000, 168 (запис бр. 6718), 198 – 199 (запис бр. 6885).

7. Гордана Вуковић, Љиљана Недељков, Речник презимена Шајкашке (18. и 19. век), Филозофски факултет у Новом Саду, Институт за јужнословенске језике, Нови Сад 1983, 84; Миленко Бељански, Сомборске породице, Сомбор 1969, 94, 143.

8. Виктор Антон Дуишин, Душан Ј. Поповић, Племићке породице I, Војводина II, Нови Сад 1939, 139; Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига трећа, Од Темишварског сабора 1790. до Благовештенског сабора 1861, Матица српска, Нови Сад 1990, 82.

9. Дуишин, Поповић, 139; Поповић, Срби у Војводини 3, 82; Славко Гавриловић, Иван Јакшић, Грађа за привредну и друштвену историју Бачке у 18. веку, С.А.Н.У, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Друго одељење – споменици на туђим језицима, књ. XXV, Београд 1986, 97, 381.

10. Дуишин, Поповић, 139; Поповић, Срби у Војводини 3, 82.

11. Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига друга, Од Карловачког мира 1699. до Темишварског сабора 1790, Матица српска, Нови Сад 1990, 433; Поповић, Срби у Бачкој, 59.

12. Живан Сечански, Пописи становништва Бачке током осамнаестог века, грађа за историју насеља и становништва, С.А.Н.У, Посебна издања, књ. CXCIII, Етнографски институт, књ. 3, Београд 1952, 252, 333, 374 - 376; Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком 18. века (I), Војвођански музеј, Повремена издања, Прилози и грађа 3, Нови Сад 1966, 346; Димитрије Руварац, Бачка епархија 1724 – 1732. и 1773, Архив за историју Српске православне карловачке митрополије, год. I, Сремски Карловци 1911, 30.

13. Стајић, Новосадске биографије 1, 100; Поповић, Срби у Бачкој, 78, 143, 152 - 153.

14. Поповић, Срби у Бачкој, 83; подаци са интернет презентације www.arcanum.hu/mol

15. Поповић, Срби у Бачкој, 83.

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Црквена Општина
 Успења Пресвете Богородице 
- Цирих

Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фонд Краљевић Томислав Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархија кроз векове

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Српски Радио Сутон

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

ПОСМАТРАЧ

Иконографска Pадионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца



Руске победе

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер