Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Facebook
Facebook

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Јереј Бошко Р. Маринков


МОШОРИНСКА ЈЕДНОВЕКОВНА ТАЈНА -
ПРОНАЂЕН ГРОБ ПРОТЕ
ВАСИЛИЈА ПОПОВИЋА








   Долазећи у Богом чувани Мошорин, не тако давно, можда пре само пар месеци, један од мојих пријатеља, вероватно трошећи последњи динар да би стигао, изговорио је, приближавајући се мошоринском брегу, велику истину, за коју су многи мислили да то није. Изустио је тада… “Овај брег чува велике тајне…?“

   Да ли?

   Није прошло много од тога дана, али је прошло много од трена када је прашина пала на многе мошоринске тајне, запретене између заборава и не знања… Вео по вео, као пенушави облак који нестаје, пада са многих тајни, брижљиво чуваних у народном забораву, нетакнутих ововековном експлоатацијом културних и духовних добара и допушта, коначно, да се лице неукаљано види пред људима, а пред Богом је давно виђено… Ономад када су те тајне и рођене.

   Господе, праштај нам…

   Праштај свима нама, јер пре нас имао си достојније слуге. Имао си кроз кога да говориш… Имао си људе под собом. Допусти нам, барем, у сенци њиховој да проведемо живот, служећи Теби и пратећи “знакове покрај пута“, које нам оставише они који су Твоју башту рајску украсили, а нама оставили знамења да их проналазимо, недостојни.





   Једна од тих тајни и један од “знакова покрај пута“ јесте и породична гробница проте Василија Поповића, пароха мошоринског и Милоша Поповића, оснивача и уредника листа “Српче“, иначе, синова новосадског проте Јована Поповића и рођене браће, много познатијег, Ђуре Даничића.

   Прота Василије и Милош Поповић били су изузетно вредни духовни и национални посленици на Њиви Господњој, баш као и њихов отац и готово исто као њихов брат. У историји српског народа оставили су велики траг, али под гиљотином народног заборава и тај велики траг могао се претворити у прашину, у избрисива слова на папиру неких староставних издања…

   Господ се постарао да не буде тако… Баш као што се увек и за све постара…

   Приликом уклањања старих споменика пре неколико година,на старом мошоринском гробљу, само је Господ зауставио не знање и машине, које су ко зна колико још тајни сакриле да би ко зна када биле пронађене…

   Више стотина споменика је уклоњено и исто толико гробова је остало без крсних знамења… Бог је имао своје разлоге…





   Ипак, остала су само три надгробна споменика да сведоче о постојању гробља на том месту. Од тада до данас прошло је неколико година. Пролазили су многи покрај бивших и оставших гробова не препознајући слова и године и остављајући те сведоке заробљене у растињу на мошоринском брегу…

   Знајући да се слова неће сама прочитати и за њихово постојање, потрага је трајала дуго.

   Ишчитана су сва имена на мошоринском гробљу…ишчитане су и забележене све године…

   Када су сви помислили да је истина однета машинама да остане још већа тајна, Господ је уприличио диван сусрет пред гробницом наших великана.

   Засјала су слова имена проте Василија, баш као што је тога дана и Сунце засјало у својој пуноти, да озари лица свих који су се нашли пред још једном тајном мошоринског брега.

   Прота Василије Поповић је рођен 1827. у Новом Саду. Школовао се у Новом Саду и Сегедину, а Богословију завршио у Београду. По рукоположењу одмах је добио Мошорин, а неко време је администрирао тителском парохијом. Припадао је конзервативно-клерикалној струји и веома често писао у листу «Српски народ», који је уређивао његов брат, позивајући се на православне каноне. Отуда је добио надимак Канонер, који је и сам прихватио, те се некад тако и потписивао. Уређивао је и издавао духовни лист «Православље», који је штампао у Београду (1871-73). Умро је 24. јула 1905. у Мошорину.И његов брат Милош бавио се идаваштвом те је,између осталог, био власник и издавач дечијег часописа “Српче“. Живео је у Београду, а сахрањен је у Мошорину.

   Благодарност Богу нашем Живом и Истинитом и свака чест господи Зорану Пожареву, вероучитељу мошоринском, Ђорђу Несторовићу и Мирку Косовцу, који су раскрчили пут до нашег “знака покрај пута“. Јер, “ко на брегу ак’ и мало стоји, боље види од оног испод брега“.






Извор


НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер