Грб Краљевине Србије Грб Центра

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ
(2005-2016)

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90

czipm.org@gmail.com













Протојереј-митрофор др
Михаил Алексејевич Протопопов


КОДЕКС ЧАСТИ ЦАРСКОГ ОФИЦИРА






     Сталеж руских царских официра је попуњаван из редова пламства, да служе Цару и Царству.

     Ова класа је била више од обичног слоја руског друштва, већ саставни стуб нације старе хиљаду година. Војска није само бранила Царство, већ је обезбеђивала везивни елемент, који је помогао да Царство учини снажним и сигурним мултикултуралним и мултиконфесионалним братством народа.

     Официри се нису просто догађали, већ су од детињства гајени са великом пажњом, како би волели своју домовину и како би тежили да јој служе читавих својих живота. На пример, у Донском козачком кадетском корпусу Цара Александра III гесло је било: ''Предај живот свој Отаџбини, своју душу Богу, а своју част никоме''. Или на Вилнуском кадетском корпусу: ''Чак и један војник на пољу је, ипак, ратник''. Ова гесла су у кадете, од ране младости, усађивала осећање дужности и свест о важности њихове службе за Царство. Овакво образовање је настављано током формативних година на вишим војним школама, како би осигурало да су свршени јункери добро упућени у културу официра и господина.

     Руска правила љубазног опхођења, пре 1917, са својим правилима пристојног понашања, носили су са собом поуке поштовања. Форме опхођења, као што је поздрављање приликом сусрета и опроштаја, изражавање благодарности, извињавање, честитање, молбе, изражавање саучешћа, одбијање, порицање и примедбе, у сваком официру су осигуравале снажан осећај за понашање и дисциплину. Није било довољно познавати војне вештине. Бити официром је било култура само по себи, што је снажило морална начела читавог руског друштва.

     Бити официром је, такође, значило имати осећај за одговорност, не само према Цару и Царству, већ према свеукупном друштву. Принцип Noblese oblige. Понашати се часно са свим слојевима људи, а особито са њиховим потчињеним. Заслужити поверење и поштовање потчињених је било од врхунског значаја јер је, у ратно време, борба раме уз раме значила ставити сопствени живот у руке својих сабораца. Постићи ово било је могуће једино када би се успоставила искрена веза поверења између официра и обичних војника. Ово се може илустровати једним догађајем из моје породице током Првог светског рата. Када је мој отац, приметивши да су козаци, који су били под његовом командом, били уморни и обесхрабрени и на ивици одбијања да извршавају наређења, изненада искочио из рова повикавши: ''Момци, за мном'', јурнувши према аустријским положајима. Козаци су моментално реаговали у кренули у јуриш. Доцније је мој отац упитао козаке због чега нису оклевали да га прате, а они су одговорили: ''Били смо заједно тако дуго, Ваше Благородије, тако да сада или живимо или умиремо заједно''.

     Поверење је могло бити исковано међусобним поштовањем и поверењем. Оно је одсликавало однос изграђен на схватању да је официр био, рекло би се, очинска фигура. Потчињени су у њега имали поверења и поверавали су му сопствене животе.

     Коначно, носећи принцип читаве руске војне службе је био обележен речима: ''Изнад свега, верност официрској заклетви није јуначки чин, већ дужност!''


Превод: ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић





НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер