ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''
Чланица:
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa
064/ 800 47 90
czipm.org@gmail.com
  У Београду је у периоду од 20. до 29. априла текуће године одржана манифестација под покровитељством Амбасаде Републике Грчке и градом Београдом у својству домаћина. Део програма ове манифестације намењене не само промоцији грчке културе у Србији, већ и својеврсном повезивању два братска народа, српског и грчког, било је и предавање сараднице нашег Центра др Александре М. Пећинар, одржано у Дому Војске Србије 25. априла. Предавање о српско-грчким дипломатским односима, које је у оквиру ГРЧКИХ ДАНА У БЕОГРАДУ одржала др Александра Пећинар се ослања на књигу СРПСКО-ГРЧКИ ДИПЛОМАТСКИ И САВЕЗНИЧКИ ОДНОСИ 1912 -1918, коју др Пећинар потписује као аутор, а коју је објавио Медија центар „Одбрана“.  У рецензији књиге, др Миле Бјелајац је подцртао њено посебно место у српској историографији, имајући у виду да је књига рађена на основу грчких извора, и да је својеврсно отварања прозора ка грчком углу гледања на односе са Србијом. Ту, предност, Александра је стекла својим Основним студијама грчког језика. Њено познавање грчког, омогућило јој је детаљна истраживања у грчким архивима, која су врло брзо уродила плодом. Прво магистарским, а потом и докторским студијама на Катедри за општу савремену историју Филозофског факултета у Београду. А да су Грци, такође, препознали научни сензибилитет Александре Пећинар сведочи и чињеница да је током основних и током докторских студија била стипендиста прво Министарства вера и културе Републике Грчке, а потом Министарства иностраних послова Грчке.  Исто тако Александра је пре годину дана проглашена чланом Национално-истраживачке фондације "Елефтериос К. Венизелос", која носи име чувеног грчког премијера, а чије седиште је на Криту. Науци, а пре свега теми којом се бави, препоручују је и гени. Она је потомак академика Миладина Пећинара, који је учествовао у Првом светском рату, као један од 1300 каплара Скопске ђачке чете. Са српском војском се повукао преко Албаније, а на Солунском фронту те 1917. године био је тешко рањен. Управо њему Александра је посветила и своју прву књигу.  Поред прегледа опште познатих места о историји две суседне земље, при чему је ауторка посебно нагласила посвећеност грчког премијера Елефтериоса Венизелоса очувању доборосуседских односа у наведеном хронолошком оквиру, чињеницу да две земље никада у прошлости нису долазиле у сукоб, предавање је указало и на неке мало познате моменте како у српској, тако и у грчкој историографији, са акцентом на дефинисању нужности савезништва Србије и Грчке 1913. године, њиховом геостратешком положају у тадашњој европској констелацији, али и опису грчког националног раскола и његовог пресудног утицаја на развој дипломатских веза два суседа. Додатно, ауторка је истакла значај, очуваност и богатство грчких историјских архива. Приликом предавања премијерно је приказан, између осталог, фотографски материјал грчке Национално-истраживачке фондације "Елефтериос К. Венизелос" са Крита, као и материјал Музеја "Македонске борбе" из Солуна.  |
