Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Беџ Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма (изображење Небојше Дикића)



ГРБ ДИКИЋ



Грб Небојше Дикића



ARMS : Azure in base water bary wavy Azure and Argent of four with two points on each wavy partition, above a whale Argent proper accompanied in dexter chief with a fleur-de-lys Or

CREST : Upon a helm wreathed and mantled of the colours, Nebojsha tower proper

MOTTO : PATIENTIA (PATIENCE – in Latin language).



    Блазон грба би у преводу гласио: на плавом штиту у подножју четири валовите линије плаве и беле боје са два истакнута врха, изнад бели кит изображен природно, у горњем десном углу златни љиљан, у крести на венцу састављеном од трака у основним бојама штита, кула Небојша изображена природно, а као мото Patientia, на латинском стрпљење.

    У хералдичком смислу блазон би био довољан као опис и објашњење сваком иоле упућеном хералдичару, но оно што је најзанимљивије у хералдици, поред самих грбова наравно, је и прича која прати генезу настанка једног грба. У овом случају ради се о настанку грба аутора овог текста, који је уз драгоцену и несебичну помоћ цењеног господина Ненада Јовановића, колеге хералдичара, изображен Маја 2005. године.Прва верзија

    Првобитна верзија грба, која се налази пред вама, је настала 2003. године и у уметничком смислу је, барем по пристрасном мишљењу аутора, много богатија и лепша, али није могла у хералдичком смислу да задовољи строге критеријуме и правила које ова „наука аристрократског порекла“, како је назива учени шкотски хералдичар XVIII века Александер Низбет (Alexander Nisbet) у свом делу „Систем хералдике“ (System of Heraldry) из 1722. године, захтева и ставља пред ствараоца и самог носиоца-армигера.


    У хералдици постоји мноштво правила, али се издвојило неколико основних:



1. Један грб не сме да буде сличан било ком другом;
2. Једна породица, један град или држава, не смеју у исто време да имају више од једног грба у употреби;
3. У хералдици је добро само оно што је хералдички правилно, без обзира како су фигуре уметнички обликоване;
4. Сваки грб има десну и леву ХЕРАЛДИЧКУ СТРАНУ, рачунајући према ономе који носи штит;
5. Постоје четири основне хералдичке боје: 1) црвена, 2) плава, 3) црна, 4) зелена; две металне хералдичке боје: 1) златна (жута), 2) сребрна (бела); три помоћне хералдичке боје: 1) љубичаста, 2) оранж, 3) браон боја; емајл на емајл и метал на метал не иду, једино ЉУБИЧАСТА боја може бити и емајл и метал;
6. Косо постављен штит на грбу значи да тај грб потиче од давнина;
7. Косо постављене греде, пречке и ленте, од леве на десну хералдичку страну штита, јесу грбови ванбрачне деце;
8. Код сједињавања грбова две државе или две породице: грб победника је у средини штита, а поробљени или припојени су около њега; грб жене је на левој хeралдичкој страни штита или у доњем делу штита.


    Сходно наведеним основним хералдичким правилима, грб на слици није могао да буде регистрован ни код једног хералдичког друштва, јер садржи елементе на које носилац грба нема право (баронска круна), даље, грб на слици је јако тежак за блазонирање, с обзиром да је као централни мотив грба искоришћен сигнум који је иначе скоро немогуће описати користећи сложене хералдичке формуле блазонирања, такође, само преливање боја у штиту је нешто што по хералдичким правилима није дозвољено или бар није било до сада. На све наведене грешке аутору је указао господин Ненад Јовановић и на основу његових сугестија и савета настала је коначна верзија грба Дикић. Но, пре тога било је још неколико радних верзија чије су слике изложене пред вама у наставку овог текста.

Друга верзија    На првој слици се може видети да је оригинални сигнум из првобитне верзије и даље актуелан, било га је тешко решити га се, круна и љиљан су избачени, као и сложени преливи боја, задржана је лента са мотоом, али је при свему томе направљена грешка, наиме, лента је остала златне боје док је штит и драперија у плавој и белој боји тако да је то одударало не само од хералдичких правила, већ и у естеском смислу.

    На другој слици се може видети сасвим другачији грб: сигнума више нема, уместо њега централни мотив је бели кит и две валовите греде/линије које треба да симболизују воду, кацига је добила венац и кресту у којој је кула златне боје, лента и драперија су уједначених боја, али опет је направљено неколико хералдичких грешака: драперија није у основним бојама штита – белој и плавој, а венац започиње траком плаве боје, а не металне како је правило.

    Исправивши све наведене грешке дошло се до коначне верзије грба Дикић, чија се слика налази на почетку овог текста.

    Сада би био ред објаснити, или је можда боље рећи појаснити, искоришћене елементе у грбу. Почећемо од штита, како је то и хералдички исправно:

     штит је квадратни или шпански , намерно тако обликован да би подсећао на штит грба града Београда, родног места аутора; иначе ради се о грбу који се може, према класификацији датој у Пимблијевом речнику хералдике ( Pimbley's Dictionary of Heraldry ), сврстати под allusive/canting/punning arms , тј. грбове који својим елементима асоцирају/указују на носиочево име, отуда Небојшина кула у крести, такође бели кит или Моби Дик треба да асоцира на надимак аутора/носиоца грба. У штиту се може приметити и веома препознатљив елемент из грба града Београда – две реке: Сава и Дунав на чијем ушћу лежи Београд, што додатно треба да указује на порекло носиоца грба.
     Љиљан , који је иначе преузет из раније верзије, има двојаку улогу, поред попуњавања празног простора у горњем десном углу штита (canton), овај елемент треба да укаже и на политичко опредељење носиоца које је строго монархистичко, с обзиром да није могуће убацити круну или било какву другу краљевску инсигнију, љиљан је право решење јер од давнина указује на монархију тј. има краљевске конотације, а уз то је и постављен на хералдички почасно место – горњи десни угао.
     Драперија и кацига су одабрани као чисто естетски елементи без икаквих хералдичких или других симболичних значења и асоцијација, баш управо из тог разлога су и изображени у специфичном стилу, да би се разликовали и били оригинални.
    Присуство Небојшине куле у крести и белог кита је већ раније у тексту објашњено.
     Плава боја преовлађује јер је она синоним за воду, а бела за чистоту.
    На крају могу још додати да је мото : Стрпљење, узет јер представља једну од најважнијих врлина у животу аутора/носиоца грба.

Трећа верзија     Читаоци, који су мање упућени у хералдичка правила и науку, се сигурно питају зашто је толико битно блазонирати или описати грб, и зашто је аутор одустао од једног оригиналног и лепог елемента, као што је сигнум, да би га заменио мање атрактивним белим китом и двема рекама праћеним љиљаном. Блазонирање је есецијално код грбова, јер на основу блазона/описа ће неки будући хералдичар у недостатку сликовне представе грба моћи да га поново нацрта, тако да бих волео да наиђем на хералдичара који би блазонирао мој сигнум, можда би то на нашем језику и било могуће с обзиром да немамо утврђене формуле и изразе блазонирања, али ако се то преведе на језик неке од држава са развијеном хералдичком традицијом, као што је на пример Енглеска, то већ постаје немогућ задатак, јер не постоје формуле које би описале сигнум.


    Хералдичка правила су крута и неумољива, и можда не дозвољавају неке шире уметничке излете, али на крају крајева то онда и не би била наука већ само уметност, попут сликарства рецимо, и не би представљала оно што јесте, а то је прецизно утрвђен систем правила приказивања и идентификовања личности и породица, институција, држава, представљање херојских достигнућа наших предака и овековечење успомене на њих, утврђивање порекла и историје. Хералдика је и помоћна историјска наука, која стаје раме уз раме са генеалогијом, сфрагистиком и нумизматиком и помаже у проницање тајни историје.



Грб Југословенскога Краљевскога Дома Карађорђевића  (стилизација Небојше Дикића)Круна Карађорђевића  (стилизација Небојше Дикића)



У Београду, 30. Маја, 2005. године



Небојша Дикић



Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер