Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Беџ Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма (изображење Рада Павловића)



Ђакон Ненад М. Јовановић




ХЕРАЛДИЧКА И СИМВОЛИЧКА АНАЛИЗА
ГРБА ОПШТИНЕ ПЕТРОВАЦ







Зграда Скупштине Општине Петровац-Дринић




   Под високим покровитељством Његовог Краљевског Височанства Кнеза Алексанра Павловог Карађорђевића, нарочитим и несебичним заузимањем господина Дејана Прошића, начелника Општине Петровац-Дринић, осмишљени, блазонирани, изображени и цертификовани су грб и стег Општине Петровац-Дринић у Републици Српској.

   Речено знамење је, на свом заседању, усвојила Скупштина Општине Петровац-Дринић о Дану Преноса Моштију Светих Кира и Јована и Сабора Светих Новомученика Дасбробосанских и Милешевских, 28. јуна (11. јула) 2011. године Господње.





   Грб и стег Општине Петровац, који се пред нама налазе, јесу плод хералдичкога промишљања и уметничке вештине стручњака Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православног Монархизма. Израђен је по замисли и према блазону Часнога оца Ђакона Ненада М. Јовановића, а изображен је трудом дипл.екон. Небојше Дикића.

   Ново знамење Општине Петровац је израђено сасвим у складу са хералдичком традицијом, као и са српским хералдичким наслеђем и нашом савременом хералдичком праксом, а у сагласности са постојећим српским хералдичким стандардима, важећим за месну хералдику код нас. У сладу са реченим, грб Општине Петровац се састоји из штита, бедемске круне, држача, стегова и ленте за гесло. Боје и символи употребљени у њему пажљиво су одмерени, како би грб ваљано репрезентовао Титулара и како би на хералдички исправан и визуелно пријемчив начин представио његово повесно наслеђе, привредне, геоморфолошке и вегетацијске и друге карактеристике и статус, као територијалне јединице.





   Речени грб је израђен и користи се у степену основног или малога (само штит), средњег (штит и круна) и великог грба (штит, круна, држачи, стегови, постамент и лента за гесло). На овоме месту није згорег нагласити да се велики грб користи у нарочитим приликама и на местима од посебнога церемонијалнога значаја за Општину, као што су сала Скупштине Општине, службене просторије Начелника Општине и Председника Скупштине Општине и слично. У степену средњег грба, он може да има и нешто ширу намену и користи се и за потребе пригодног означавања зграда или возила у власништву Општине, на таблама које означавају општинске границе, у просторијама осталих општинских званичника и органа, као и на службеном и промотивном штампаном материјалу Општине (посетнице, меморандуми, саопштења, канцеларијски материјал и сл.), док се основни грб употребљава у још ширем и мање формалноме виду (нпр. на рекламном материјалу, туристичким брошурама, билбордима, у домовима грађана и сл.).





+ + +



   Штит грба Општине Петровац је црвене боје. На средини је пропети златни коњ, између три природна цвета рунолиста (Leontopodium alpinum). Описани штит је окруњен сребрном бедемском круном без мерлона, што у важећој српском месној хералдичкој регулативи одговара месту, које има мање од 10.000 становника. Штит, као чувари, придржавају окриљени златни бикови. Они стоје на постаменту, који представља планински предео, обрасао четинарском шумом, а држе и златом окована копља са којих се у поље вију стег Републике Српске, на хералдичкој десној и стега Општине Петровац, на хералдичкој левој страни. Предлог стега Општине садржи поље подељено по вертикали на плаву и црвену половину, а преко свега је природни цвет рунолиста. Испод описане хералдичке композиције је развијена лента са исписаним званичним именом Титулара.

   Избор хералдичких боја, метала и фигура овде, наравно, није производ случајности и произвољности, већ пажљивог и темељног изучавања повесних, геоморфолошких, привредних и других особености Општине.





   Основна боја штита је, тако, црвена, што је био најчешћи случај и у српској средњевековној хералдичкој традицији. Ова боја упућује на ратничко наслеђе овог краја, на чијој територији су се у ближој и даљој прошлости збиле бројне и неуморне борбе за одбрану својих живота и домова, али и читавог нашег народа и Државе. Наравно, ова боја штита може да послужи и као вечити подсетник и знамен благодарности за сву изливену крв наших Светих Предака, који следоваше речима Спаситељевим: ''Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за ближње своје'' (Јн.15,13). Поред наведеног, црвена боја има доминатно место и у државним символима Републике Српске, а у Православној иконографији педставља Божанску Природу Господа нашега Исуса Христа. Значајно је напоменути и врло битну чињеницу да је и штит некадашњег грба Републике Српске, такође, црвене боје. Дакле, употребом црвене боје се овде изражава вера и нада у живот једног места и његових житеља у складу са Вољом Божијом, а одаје се и дужно поштовање према жртвама јуначких предака.





   Централно место на штиту заузима пропети златни коњ, као символ главнога извора прихода овога краја, будући да су коњи овде и данас неопходни за послове извлачења трупаца, посечених у пребогатим, али и механизацији неприступачним, шумама овога краја. Коњ је и данас у овим крајевима најбољи човеков пријатељ и помоћник, а у срцима житеља овога краја заузима сасвим посебно место, о чему сведоче и традиционална такмичења у извлачењу трупаца коњима, која се овде редовно одржавају и која, вероватно, представљају најпосећенију манифестацију у току године. Иначе, у хералдици коњ често представља символ спремности за све врсте подвига за Краља и Отаџбину, али је и знамен снаге, радиности и питоме силе. Златна боја (злато, као хералдички метал, се стандардно представља жутом бојом), која је употребљена на главном символу овог грба, символички представља Благослов Божији, материјално и духовно богатство, непропадивост или вечност, као и боју зрелога жита, тј. богатство тла. Ипак, посебно је важно истаћи да златна боја у Православној иконографији представља боју Царстава Небескога и његове непролазне Славе, будући да је злато скупоцени метал, који не кородира. То је боја преображене и нематеријалне таворске Светлости Христове. Наравно, злато је један од два класична хералдичка метала, који се радо и редовно користио и у нашој хералдичкој старини од настанке наше хералдике, у Средњем веку, па до данас.





   Поменути пропети коњ је окружен са три цвета рунолиста изображена у његовој природној боји и облику. Поредак ових цветова је 2-1 (два у горњим угловима и један у дну штита), што асоцира на хералдичке представе символа Свете Тројице, чиме се асоцира на месни Храм, који је посвећен управо Празнику Тројице (тј. Силазак Светог Духа на Апостоле, Духови или Педесетница). Подвлачимо да се природни цвет рунолиста може видети и у првом пољу штита грба Српске Православне Епархије Бихаћко-петровачке, под чијом духовном јурисдикцијом се налази и територија ове Општине. Иначе, рунолист је врло ретка биљка, која је готово ендемична, а карактеристична је управо за флору Општине Петровац, те тиме заслужује овако истакнуто место у символима Општине.





   Држачи (или чувари) штита предложенога грба јесу два златна окриљена бика, као иконографски и хералдички символи Светог Апостола и Јеванђелисте Луке, чији је Дан уједно и Крсна Слава Општине, тако да је одабир управо ове хералдичке фигуре за ову намену и више него логичан и оправдан. На овоме месту не би било лоше подсетити се и завтених речи новојављеног угодника Божијег и највећег монархисте међу владикама и највећег владике међу монархистима, покојног Епископа Будимског Г.Г. Данила (Крстића): ''Сви Срби су племићи уколико се држе своје славске иконе. Она је грб породичнога племства сваког српског дома. Наш породични светац је небески аристократа који нас својим примером води у Јерусалим Небески''. Наравно да оно што важи за породицу, као основну градивну јединицу и ћелију наше шире народне заједнице, има важити и за једну Општину, као заједницу ширу од породичне. Зато и штит Општине Петровац чувају и придржавају управо древни и освештани символи општинске Славе, као небескога аристократе, који се пред Престолом Творца непрестано и коленопреклоно моли за спасење, здравље и напредак благоверних житеља Општине Петровац, као и свих других својих свечара. Не би било згорег подсетити на овом месту да сва четворица Јеванђелиста, у освештаном Предању Цркве Православне, јесу представљани нарочитим символима, који се доводе у везу са начином на који су они отпочели своје богонадахнуто приповедење о Господу нашем Исусу Христу. Тако је Свети Апостол и Јеванђелиста Матеј представљан символом окриљеног човека (анђела), Свети Апостол и Јеванђелиста Марако – лава, Свети Апостол и Јеванђелиста Лука – бика, а Свети Апостол и Јеванђелиста Јован – орла. Управо овакав одабир символа Јеванђелиста у древној хришћанској старини је у вези са библијским старозаветним пророчанством Светога Пророка Језекиља, који богонадахнуто сведочаше: ''И лице бијаше у све четири лице чојвечије и лице лавово с десне стране, а с лијеве стране лице волујско и лице орлово у све четири'' (Јез.1,10).





   Елем, поменути држачи осим штита придржавају и копља два стега који се вију у поље. Стег на десној хералдичкој страни (посматрачевој левој), која је у хералдици и важнија, јесте стег Републике Српске, који је, иначе и Уставом Србије (чл.7) одређен и као српска народна застава. Реч је о класичној српској тробојци на квадратној основи. Оперважена је златним ресама, а вије се са златно окованог копља. На левој, пак, страни је општински стег, који не понавља садржај са штита (што, уосталом, и није обавезно), али користи извесни хералдички цитат са њега, што обезбеђује препознатљивост, повезаност и сродност општинскох хералдичког и вексилолошког знамења. Дакле, предложени стег је подељен хоризонтално на црвено и плаво поље, а преко свега је постављен цвет рунолиста. Овакав избор боја и елемената обезбеђује пријатну ликовну равнотежу имеђу два стега, будући да и леви стег у себи понавља и упошљава српске националне боје (црвену, плаву и белу) али на начин који није исувише експлицитан или ''провокативан'', што се мора сматрати квалитетом, узимајући у обзир околности и (не)прилике у којима Титулар данас остаје и опстаје.





   Иначе, описани општински стег се може сматрати и богочовечанским стегом бар у оноликој мери колико је то случај и са самом српском заставом и то управо због избора поменуте три боје. Наиме поред црвене боје (о чијој иконографској, хералдичкој и символичкој вредности и значењу нешто, већ, рекосмо), ту је и плава и бела (у хералдици – сребрна). Плава боја је у хералдици често символ воде. Међутим, плава је и боја слободе и ширине небескога пространства, а у Православној иконографији је и боја људске природе Богочовека Христа, због чега се Господ редовно на иконама изображава у доњој црвеној хаљини као Бог, али огрнут плавом као Човек. Бела, пак, боја иконографски, сиимволички и хералдички представља символ чистоте и то преваскодно оне моралне. Због тога се честите невесте одевају у беле венчанице, као знак њиховог непорочног карактера, који би требало да унесу у брак као свету заједницу. Такође, због тога свештеник, приликом крштења, новокрштенога огрће белим платном певајући: ''Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте'', што сведочи истину да се крштењем опраштају сви до тада учињени греси и душа убељује од злосмраднога наслеђа прародитељског греха. Зато се и Сам Господ Исус Христос на иконама Својега Чеснога Васкрсења и Преображења, редовно изображава у белим хаљинама. Дакле, и бела је боја Господња, као символ преображене светлости и чистоте.





   Елем, описани штит је крунисан одоварајућом бедемском круном, у складу са важећим српским хералдичким нормативима, као што је већ наглашено на своме месту. Читава описана хералдичка композиција почива на постаменту, који представља планински предео обрасао четинарском шумом, што асоцира на поднебље, као и на геоморфолошке, ботаничке и еколошке особености и привредне капацитете Општине. Преко реченога постамента је развијена лента за мото (гесло или девизу) грба. У нашој месној хералдичкој пракси је уобичајено да лента носи званично име одређеног места или општине, што је и овде случај, будући да лента носи ћирилични натпис: ПЕТРОВАЦ.

   Овим је заокружена и комплетирана ова грбовна композиција, сасвим у складу са најбољим европским и српским хералдичким наслеђем, као и уз поштовање важећих српских хералдичких стандарда.





   Усвајањем оваквог решења грба и стега Општине Петровац-Дринић су задовољени сви естетски и хералдички стандарди, а испоштоване су и све жеље представника Титуалра грба, тј. хералдички и символички су представљени жељени елементи и то уз употребу стандардних хералдичких боја и метала. Уверени смо и да израђени и усвојени грб на ваљан начин изражава историјско и хералдичко наслеђе поднебља, као и духовне, географске, привредне, културне и друге особености места, што представља и један од основних атрибута, којима би један ваљани месни грб морао да се одликује.





+ + +


БЛАЗОН



Грб - Црвено, коњ пропети златни између три цвета рунолиста природна, све надвишено бедемском круном без мерлона сребрном и између два држача - бика окриљена златна, држећа два копља природна окована златно, пободена у постамент планински обрасли четинарском шумом, са којих се вију у поље, опшивени ресама златним, стег Републике Српске - десно и Титулара – лево, а испод свега свитак са именом Титулара

Стег – Расцепљено црвено и плаво, цвет рунолиста природни.


+ + +





Општина Петровац - Дринић
/велики/
(Ђакон Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић)    Општина Петровац - Дринић
/средњи/
(Ђакон Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић)

Општина Петровац - Дринић
/мали/
(Ђакон Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић)    Општина Петровац - Дринић
/стег/
(Ђакон Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић)





Беџ Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма (изображење Рада Павловића)





Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата

MARSMEDIA



Српска Мрежа - Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер