Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Facebook
Facebook

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Александар В. Бачко



РУСКИ ЦАРЕВИЋ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК
ПЕТОСТРУКИ ДИРЕКТНИ ПОТОМАК
СРПСКЕ ДИНАСТИЈЕ ВУКАНОВИЋА








Посвећено
Њеном Императорском Величанству
Великој Кнегињи
Марији Владимировној
од Русије
Поглавару Руског Царског Дома и
de jure Царици Сверуској

и

Његовом Императорском Височанству
Царевићу Престолонаследнику
Великом Кнезу
Георгију Михаиловичу







   Још раније је наведена чињеница, да Његово Императорско Височанство Царевић Престолонаследник Велики Кнез Георгије Михаилович представља директног потомка српске династије Немањић и то по чак пет директних линија.

   На овом месту ће бити изнете чињенице, које потврђују, да је Његово Императорско Височанство Царевић Престолонаследник уједно, такође по пет линија, директни потомак старе династије српских великих жупана из преднемањићког периода.

   У раду који је пред Вама, под појмом „директни потомак“ подразумева се припадник праве линије потомства одређене особе (са родитеља на децу), кроз низ генерација, без обзира на пол предака.

   Наведена српска великожупанска династија у науци је позната под именом Вукановићи. То име јој је дато, по најстаријем познатом српском великом жупану из ове лозе, који се звао Вукан. Он се у историјским документима јавља на челу Србије, односно Рашке, у периоду од пре 1090. до пре 1116. године. Вукан је био син непознатог зетског великаша. Имао је ћерку, која је била удата за Владимира, унука Михајла Дукљанског.

   На месту великог жупана Србије Вукана је наследио његов братанац Урош I. Он је ову владарску титулу носио у периоду од пре 1116, до пре 1146. године. Име Урошевог оца није поуздано потврђено, али се претпоставља, да се звао Марко.

   Велики жупан Урош I имао је брата Стефана Вукана, који се у документима помиње 1094. године. Урош I био је ожењен са Аном, ћерком византијског принца Константина Диогениса (сина византијског цара Романа IV Диогениса и Ане ћерке бугарског цара Алусијана).

   Позната су имена Урошевих и Аниних синова: великог жупана Уроша II Првослава, великог жупана Белоша и великог жупана Десе, који је био и кнез Дукље, Травуније и Захумља. Десина ћерка удала се 1167. године за кнеза Леонарда, сина дужда Микијелија.

   Зна се и за једну ћерку великог жупана Уроша I и Ане Диогенис, која се звала Јелена. Она је директна преткиња Његовог Императорског Височанства Царевића Престолонаследника Великог Кнеза Георгија Михаиловича.

   Јелена се, око 1129 – 1130. године удала за Белу из мађарске краљевске династије Арпада. Он је 1131. године постао мађарски краљ, под именом Бела II Слепи. Владао је до 1141. године. Јелена и Бела имали су три сина која су касније постали мађарски краљеви: Гезу II, Ладислава II (на престолу је био 1162 - 1163 ) и Стефана IV (владао у периоду 1163 – 1165. године). Остала Белина и Јеленина деца, чија су имена позната, била су: Алмош, Софија (касније је замонашена) и Јелисавета – Гертруда (супруга пољског кнеза Мјешка III).

   На мађарском двору је у време краљице Јелене веома значајна личност био и њен рођени брат, велики жупан Белош. Њих двоје су имали велики утицај у мађарској држави за време владавине Беле II.

   Њихов утицај је интезивиран за време владавине Јелелниног сина Гезе II, који је као 1141. једанаестогодишњи дечак ступио на престо. Јелена је била регент за време његовог малолетства (до 1146. године), а Белош палатин Мађарске.

   У периоду 1146 – 1157. године, Белош је био бан Славоније. Он се, 1150. године, оженио ћерком руског аристократе, кнеза Владимира Долгорукова. Јелена је, иначе, била једина Српкиња мађарска краљица. Краљ Геза II је владао до 1162. године.

   Имена предака, од старијих ка млађим, Његовог Императорског Височанства Царевића Престолонаследника по правој линији су следећа:


Директно порекло од Вукановића преко
Руске Императорске Куће (династије Романов - Холштајн)


I линија





   Српски велики жупан Урош I – Јелена (удата за мађарског краља Белу II Слепог) – мађарски краљ Геза II - Јелисавета Мађарска – Људмила Чешка – Ото II Вителзбах баварски кнез – Јелисавета од Баварске – Јелисавета од Горице и Тирола – Албрехт II Аустријски – Албрехт III Аустријски – Албрехт IV Аустријски – Албрехт V Аустријски (Албрехт II Немачки) – Ана Чешка и Аустријска – Маргарита Тириншка – Ана Бранденбуршка – Христијан III Дански – Ана Данска – Христијан I Саксонски – Јован Георгије I Саксонски – Марија Јелисавета Саксонска – Христијан Албрехт од Холштајн Готорпа – Фридрих IV од Холштајн Готорпа – Карл Фридрих од Холштајн Готорпа - Петар III Руски – Павле I Руски – Николај I Руски - Александар II Руски - Владимир Александрович Руски - Кирил Владимирович Руски – Владимир Кирилович Руски – Руска Велика Кнегиња Марија Владимировна - Георгије Михаилович Руски Царевић Престолонаследник


II линија






   Српски велики жупан Урош I – Јелена (удата за мађарског краља Белу II Слепог) – мађарски краљ Геза II - Јелисавета Мађарска – Људмила Чешка – Ото II Вителзбах баварски кнез – Јелисавета од Баварске – Јелисавета од Горице и Тирола – Албрехт II Аустријски – Албрехт III Аустријски – Албрехт IV Аустријски – Албрехт V Аустријски (Албрехт II Немачки) – Ана Чешка и Аустријска – Маргарита Тириншка – Ана Бранденбуршка – Христијан III Дански – Ана Данска – Христијан I Саксонски – Јован Георгије I Саксонски – Марија Јелисавета Саксонска – Христијан Август од Холштајн Готорпа – Јована Јелисавета од Холштајн Готорпа – Катарина II Руска – Павле I Руски – Николај I Руски - Александар II Руски - Владимир Александрович Руски - Кирил Владимирович Руски – Владимир Кирилович Руски – Руска Велика Кнегиња Марија Владимировна - Георгије Михаилович Руски Царевић Престолонаследник


III линија





   Српски велики жупан Урош I – Јелена (удата за мађарског краља Белу II Слепог) – мађарски краљ Геза II - Јелисавета Мађарска – Људмила Чешка – Ото II Вителзбах баварски кнез – Јелисавета од Баварске – Јелисавета од Горице и Тирола – Албрехт II Аустријски – Албрехт III Аустријски – Албрехт IV Аустријски – Албрехт V Аустријски (Албрехт II Немачки) – Ана Чешка и Аустријска – Маргарита Тириншка – Јоаким I Нестор Бранденбуршки - Јоаким Хектор Бранденбуршки - Јован Георгије Бранденбуршки и Пруски - Јоаким Фридрих Бранденбуршки - Јован Зигисмунд Бранденбуршки и Пруски - Георгије Вилхелм Бранденбуршки и Пруски - Фридрих Вилхелм Бранденбуршки и Пруски - Фридрих I Пруски - Фридрих Вилхелм I Пруски - Август Вилхелм Пруски - Фридрих Вилхелм II Пруски - Фридрих Вилхелм III Пруски – Александра Феодоровна - Александар II Руски - Владимир Александрович Руски - Кирил Владимирович Руски – Владимир Кирилович Руски – Руска Велика Кнегиња Марија Владимировна - Георгије Михаилович Руски Царевић Престолонаследник


Директно порекло од Вукановића преко
Немачке Императорске Куће (династије Хоенцолерн)


IV линија





   Српски велики жупан Урош I – Јелена (удата за мађарског краља Белу II Слепог) – мађарски краљ Геза II - Јелисавета Мађарска – Људмила Чешка – Ото II Вителзбах баварски кнез – Јелисавета од Баварске – Јелисавета од Горице и Тирола – Албрехт II Аустријски – Албрехт III Аустријски – Албрехт IV Аустријски – Албрехт V Аустријски (Албрехт II Немачки) – Јелисавета Хабсбуршка – Варвара Јагелонска – Магдалина Саксонска – Јован Георгије Бранденбуршки и Пруски - Јоаким Фридрих Бранденбуршки - Јован Зигисмунд Бранденбуршки и Пруски - Георгије Вилхелм Бранденбуршки и Пруски - Фридрих Вилхелм Бранденбуршки и Пруски - Фридрих I Пруски - Фридрих Вилхелм I Пруски - Август Вилхелм Пруски - Фридрих Вилхелм II Пруски - Фридрих Вилхелм III Пруски - Вилхелм I Пруски - Фридрих III Пруски - Вилхелм II Пруски - Јоаким Пруски - Карл Франц Пруски – Михаил Павлович - Георгије Михаилович Руски Царевић Престолонаследник


V линија





   Српски велики жупан Урош I – Јелена (удата за мађарског краља Белу II Слепог) – мађарски краљ Геза II - Јелисавета Мађарска – Људмила Чешка – Ото II Вителзбах баварски кнез – Јелисавета од Баварске – Јелисавета од Горице и Тирола – Албрехт II Аустријски – Албрехт III Аустријски – Албрехт IV Аустријски – Албрехт V Аустријски (Албрехт II Немачки) – Ана Чешка и Аустријска – Маргарита Тириншка – Јоаким I Нестор Бранденбуршки - Јоаким Хектор Бранденбуршки - Јован Георгије Бранденбуршки и Пруски - Јоаким Фридрих Бранденбуршки - Јован Зигисмунд Бранденбуршки и Пруски - Георгије Вилхелм Бранденбуршки и Пруски - Фридрих Вилхелм Бранденбуршки и Пруски - Фридрих I Пруски - Фридрих Вилхелм I Пруски - Август Вилхелм Пруски - Фридрих Вилхелм II Пруски - Фридрих Вилхелм III Пруски - Вилхелм I Пруски - Фридрих III Пруски - Вилхелм II Пруски - Јоаким Пруски - Карл Франц Пруски – Михаил Павлович - Георгије Михаилович Руски Царевић Престолонаследник

   Детаљнија истраживања би највероватније показала још неку линију директног порекла Његовог Императорског Височанства Царевића Престолонаследника Великог Кнеза Георгија Михаиловича од ове старе српске династије.






Аутор:
Александар В. Бачко
Носилац Медаље
Императорског
Ордена Свете Ане

Уредник:
Часни отац ђакон
Хаџи Ненад М. Јовановић
Каваљер Императорског
Ордена Свете Ане III реда



+ + +



Преглед важнијих извора и литературе


1. Александар Бачко, Руски Царевић Престолонаследник петоструки директни потомак Немањића, на интернет презентацији Центра за истраживање православнога монархизма http://www.czipm.org/nemanja-georgij.html

2. Милош Благојевић, Србија у доба Немањића, Београд 1989, 24 – 25, 27 – 29, 35, 244.

3. Википедија на енглеском језику, на адреси: en.wikipedia.org

4. Википедија на српском језику, на адреси: sr.wikipedia.org

5. Династије и владари јужнословенских народа, Интервју, специјално издање, бр. 12, Београд 16. јун 1989, 24 - 25.

6. Константин Јиречек, Историја Срба, Прва књига до 1537. године (политичка историја), Београд 1952, 137 - 141.

7. Мала енциклопедија Просвета, Општа енциклопедија, друго издање, 1, А – Љ, Просвета, Београд 1968 – 1970, 136, 272 – 273, 316.

8. Мала енциклопедија Просвета, Општа енциклопедија, друго издање, 2, М – Ш, Просвета, Београд 1969 – 1970, 461, 817, 854.

9. Стеван Михалџић, Барања од најстаријих времена до данас, Библиотека града Београда, Посебна издања 9, Репринт издања 3, Београд 1991, 77.

10. Нова енциклопедија у боји, Вук Караџић, Larousse, I, А – К, Београд 1977, 178, 347.

11. Нова енциклопедија у боји, Вук Караџић, Larousse, II, Л – Ш, Београд 1978, 1533, 1836 – 1837, 1876.

12. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/arpad/arpad2

13. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/ascania/ascan11

14. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/balkan/balkan3

15. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/balkan/balkan4

16. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/bohemia/bohemia2

17. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/wettin/wettin10

18. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/wittel/wittel1

19. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/small/gorz

20. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/jagelo/jagelo

21. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/oldenburg/oldenburg2

22. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/oldenburg/oldenburg8

23. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/oldenburg/oldenburg9

24. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/habsburg/habsburg2

25. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/hohz/hohenz2

26. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/hohz/hohenz3

27. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/hohz/hohenz4

28. Подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/hohz/hohenz6

29. Петар Рокаи, Золтан Ђере, Тибор Пал, Александар Касаш, Историја Мађара, Clio, Београд 2002, 49 – 50, 619.

30. Руски Императорски Дом, званична интернет презентација на адреси: www.imperialhouse.ru

31. Савремени свет, Илустрована историја света, I – IV, четврти том, Народна књига, Вук Караџић, Рад, Београд – Љубљана 1984, 43 – 50, 96 – 103, 151 – 155, 204 – 207.

32. Свет у експанзији, Илустрована историја света, I – IV, трећи том, Народна књига, Вук Караџић, Рад, Београд – Љубљана 1984, 146 – 148, 160 – 165, 170 - 171, 324

33. Хоенцолерн Императорски дом, званична интернет презентација на адреси: www.preussen.de


НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер