Грб Краљевине Србије Грб Центра

Под Високим Покровитељством 
Његовога Краљевскога Височанства 
Кнеза Александра Павла Карађорђевића
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Др Лазар Герић



ГРБ КАО СИМБОЛ МОЋИ
И ДОСТОЈАНСТВА




Српски Витез са својим хералдичким знамењем (XV век)



    Хералдика као помоћна историјска наука, која се бави проучавањем, историјом и развојем грбова, јавља се првобитно као скуп регулатива, норми и правила при уређењу личних племићких грбова. У феудалном друштву владар је имао право додељивања племићких титула и осталих почасти које су уз то ишле. Једна од њих је и право на лични или наследни, породични грб. Златно доба хералдике је било време крсташких ратова и витешких турнира. Борци, витезови у челичним оклопима да би исказали своју посебност и индивидуалност, носили су на својим шлемовима и штитовима препознатљиве ликовне ознаке као своје лично обележје. Полазећи од облика штита, грбови преузимају свој облик, а сама појава и појам грба нераскидиво су везани са војском, односно оружјем. У више европских језика иста реч се користи за појам оружје и грб. Људи задужени за вођење процедуре о изгледу и правима на племићки грб називали су се херолдима. Они су због разноврсности и мноштва хералдичких знакова, који су се јављали на штитовима витезова, водили записе о њиховом изгледу и формирали књиге, хералдичке грбовнике, који су садржавали нацрте и описе грбова и пописе племићких породица, њихових власника. Хералдички елементи који сачињавају један грб су: штит на коме су поред хералдичких фигура, геометријске поделе штита и орнамената (крстови, квадрирање, и др.) и ликовне представе; звери које постоје у природи: лавови, вукови, коњи итд, затим звери из света фантазије: грифони, пегази, змајеви, аждаје и сл. Исто важи и за птице, биљке, небеска тела, људске фигуре, као и њихове делове. Други хералдички елеменат су кацига (шлем), круна или крунисана кацига на штиту који означавају ранг власника штита, односно грба. Различити изглед круне означава тај ранг: царски, краљевски, кнежевски, грофовски, баронски, итд. Штит може бити постављен испод плашта који својим изгледом такође одређује ранг. Наоружане људске или животињске фигуре са страна штита зову се чувари грба. Девиза власника грба се исписује на ленти која уоквирује штит или се налази испод њега. Уколико је власник грба члан неког витешког реда, односно ако је одликован орденом који је у то време доносио племићку титулу, тај орден се додавао грбу испод штита.



СРПСКИ НАРОДНИ ГРБ



Застава Кнежевине Србије (са грбом) - према Сретењскоме уставу из 1835.



    Српски народни грб стварао се у епохи светородне династије Немањића, када је двоглави бели орао у полету почео да краси краљевске одоре, које су у нашој народној поезији запамћене као "коласте аздије". Двоглави бели орао у полету се као ликовни орнамент јавља у владарским црквама-задужбинама: на фрескама, мермерним украсима и кованим полијелејима. Бели (сребрени) крст на црвеном штиту са четири слова "С" (ћирилицом) (старосрпско "слово") води порекло од грба Византије: златног крста на црвеном пољу са четири слова "Б" (византијско "вита"). Све српске средњевековне династије: Немањићи, Лазаревићи и Бранковићи били су у родбинским везама са византијским династијама и ширили су традицију и дуг Православља Источног Царства на Балканском полуострву. На сребрењацима деспота Стефана Лазаревића јасно је издиференциран и представљен српски грб са крстом и четири "слова". После пропасти Српске средњовековне државе, у бројним ратовима и миграцијама нестало је и српско племство. Иста судбина је пратила и њихове грбове: они су се са застава и штитова полако преселили у калиграфски насликане грбовнике. Почетком 19. века српски народни грб васкрсао је са обновљеном српском државом у грбу Кнежевине Србије. У Сретењском уставу од 1835. године, члан 4. гласи: "Грб народни српски представља крст на црвеном пољу, а међу краковима крста по једно огњило окренуто к крсту. Сав грб опасан је зеленим венцем с десне стране од растова а с леве од маслинова листа".



ГРБ СРПСКЕ КРАЉЕВИНЕ



Грб Краљевине Србије од 1882. (изображење арх. Драгомира Ацовића КВ)



    Два главна српска хералдичка елемента: црвени штит са белим крстом и четири "слова" (или "огњила" или "оцила") и двоглави бели орао у полету спојили су се у грбу обновљене Српске краљевине 22. 2. 1882. године. Највећу заслугу за то имали су краљ Милан I Oбреновић и политичар и историчар Стојан Новаковић. Нови грб Краљевине Србије представља двоглави бели орао у полету на црвеном штиту изнад кога је краљевска круна. На главама орла се налази по једна мала краљевска круница, а испод сваке канџе по један кринов цвет. Цео грб је огрнут пурпурним хермелинским плаштом изнад кога се налази још једна краљевска круна. Поред државних грбова са израженим националним карактером, постоје и грбови градова и разних удружења. Градски грбови на својим штитовима, поред хералдичких геометријских и ликовних елемената, често имају и представе градских тврђава и кула. Изнад штитова градских грбова се налази круна, уколико је град седиште кнежевске, краљевске или сличне власти. Ако то није случај, поставља се хералдичка "бедемска" круна као симбол статуса града. Уколико је граду додељено неко одликовање, и оно се појављује као хералдички елемент у њиховом грбу.





(Преузето: Интернет сајт ''Дукати'')

Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска - Холандија


Српска Православна Црквена Општина Успења Пресвете Богородице у Цириху

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола Петровић-Његош

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Руска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Иконографска радионица ''Павловић''

Амерички журнал за руске и словенске студије









Зауставите Б-92!

КОСОВСКА ГРАМАТА




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер