
ГОСПОД, ГОСПОДАР, ГОСПОДИН –
МОШОРИН ПАМТИ 1914-2014

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Бачког Г. Г. Иринеја сабрало се у Мошорину шестога новембра, лета Господњег 2014. све што беше расуто, да посведочи и да потврди непоколебљиву веру у Бога Живог и Истинитог, да се погледа братским и сестринским очима, да заплеше хришћанским душама и прозбори по коју српску реч.

А речи су се претвориле у дело достојно човека... баш таквог човека, који је ''по имену Србин, по презимену Словен, а по срцу и души хришћанин'', како је зборио Свети Николај Жички. И баш таквог човека, који од семена дивног још дивније плодове доноси по сред земље шајкашке, панонске, народне и свесрспске и који своју љубав разлива према бижњима и упире ка Господу, у знаку Крста голготског, да се не изгуби траг, којим се ваља водити. А вођени смо Светима, јер се у Њима огледамо и свако своје прегнуће меримо Њиховим аршинима. И, заиста, ваља се, бар за трен животни, подигнути у висине на којима ћемо пронаћи истину, ако је будемо достојни.

А, народ мошорински достојан јесте тих висина, јер се подигао изнад свега и свакога... и доказао да реч многих свештеника, од ономад, није била узалудна. Бог нам је сведок!

Све што се градило и радило вековима и деценијама, засијало је у овом месту и у овом часу, налик на Звезду која долази на место где беше Дете...
Јер, Мошорин памти!

Памти и обележава годишњицу ослобођења своје Општине у Првом светском рату, достојно обележавајући и 100-ту годишњицу од почетка Великог рата, 80-ту годишњицу од погибије Витешког Краља Александра Ујединитеља, посебно се, са вечитом благодарношћу, сећајући помоћи и подршке, коју је Србији и народу српском у тим одсудним тренуцима указала братска Русија, на челу са својим Царственим Страстотерпцем Императором Николајем II.

Сећајући се наших предака, на свечаној академији ''Мошорин памти 1914-2014'', покушали смо да, свом душом својом, загрлимо и наше савременике и да се, молитвено, окренемо и нашим наследницима, који нас чекају да добар плод принесемо на њиховом прагу постојања, ако Бог да...

Пред много благочестивих душа, промовисан је живот... Живот у причи, песми, песмама и играма и у заветном слову великих људи. Говорило се о страдању и слави народа... Помињали смо многе... Светога Цара Николаја II Романова, нашега мученика Краља Александра I Карађорђевића, војнике, добровољце, сељаке, паоре, хранитеље и бранитеље у Великом рату.

А, о великим људима говорили су нам академик и члан Крунског савета г. Матија Бећковић; Пречасни јереј Бошко Р. Маринков, парох мошорински и секретар Центра за истраживање православног монархизма; др. Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу и председник Удружења добровољаца 1914-1918; председник општине Тител г. Милан Настасић; г-ђица Дарја Јемилјанова и г. Алексеј Дмитријевич Карев из Међународног фонда јединства православних народа из Москве; вероучитељ мошорински Зоран Пожарев и господа мошоринска Ђорђе Несторовић, Раде Мишљеновић и Риста Несторовић из Удружења шајкаша ''Вожд Ђорђе Стратимировић'', који су на концу ове вечери прочитали поздравно писмо становницима Мошорина, упућено од стране Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра II Карађорђевића.

Својом игром, вече су учинили богатијим младићи и девојке из АКУД-а ''Светозар Влашкалић'', а песмом су нам душе миловали ''Пастири Времена'' из Чуруга.

Поред мноштва народа, који је салу мошоринског Дома културе испунио да последњег места, ово богољубиво и отачаствољубиво сабрање су својим присуством увеличали и: Високопречасни протојереј Остоја Нијемчевић, архијерејски намесник жабаљски; Пречасни протонамесник Милан Ђурић, парох жабаљски; Пречасни јереј Милорад Мировић, парох шајкашки; Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, заменик директора нашег Центра и многе друге угледне званице.

Ово повено бачко село се и овом приликом показало достојним својих светих предака и достојним имена родног места таквих српских националних и духовних величина, какве бејаху: Свештеномученик протојереј Чеда Еремић, Свештеномученик протојереј Георгије Живанов, Светозар Милетић, Исидора Секулић, академик Душан Каназир и многи други.

Богу благодарност, а свакоме човеку част и чест нека је, јер све беше, у Мошорину, Свето и честито и Миломе Богу приступачно.

|