ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
Чланица:
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa
064/ 800 47 90
czipm@yubc.net
  ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић  Престони српски град је о Дану Светог Мученика Полиевкта и Светога Филипа Московског, 9.(22) јануара 2013. године Господње, био поприште повеснога догађаја од изузетног значаја у српским, али и много ширим оквирима.  Био је то дан коначног повратка Његовог Величанства Краља Петра II Карађорђевића од Југославије своме дому и своме Роду, после 72 године изгнанства и дан, када се овај наш Владар и велики страдалник, пред свима, несумњиво показао као велики и истински изгнаник ''правде ради'' (Мт. 5, 10).  На београдском Аеродрому ''Никола Тесла'', земне остатке Његовог Величанства су дочекали његов син, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић од Србије и Југославије; његови унуци, Његово Краљевско Височанство Принц Наследник Петар Карађорђевић од Србије и Југославије, Његово Краљевско Височанство Принц Филип Карађорђевић од Србије и Југославије и Његово Краљевско Височанство Принц Наследник Александар Карађорђевић од Србије и Југославије; његова снаја, Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина Карађорђевић од Србије и Југославије; Његово Преосвештенство Епископ Хвостански Г.Г. Атанасије (Ракита) , Његова Екселенција г-дин Ивица Дачић, Председник Владе Србије, проф.др Оливер Антић, правни саветник и изасланик Председника Србије и други државни и војни званичници.  Земне остатке великог покојника и његову пратњу је у Краљевском Дворском комплексу, пред Дворском Капелом Светог Апостола Андреја Првозваног, дочекао Његова Светост Архиепископ Пећски, Митрополит Београдско-карловачки и Патријарх Српски Г.Г. Иринеј, који је одмах затим, служио Парастос уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа Будимљанско-никшићког Г.Г. Јоаникија (Мићовића); Његовог Преосвештенства Епископа Ремезијанског Г.Г. Андреја (Ћилерџића); Високопречасног протојереја-ставрофора Сава Б. Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве; Високопречасног протојереја-ставрофора Радивоја Панића, старешине Спомен-Храма Светог Саве на Врачару; Пречасног протођакона Стевана Рапајића, секретара Црквеног суда и Канцеларије Његове Светости Патријарха Српског и Часног ђакона Владимира Руменића.  Након обреда, сабраним Члановима Краљевске Породице, представницима државне власти, члановима саветодавних тела Круне и представницима Цркве и других верских заједница у Србији, пригодним речима су се обратили Његова Светост Архиепископ Пећски, Митрополит Београдско-карловачки и Патријарх Српски Г.Г. Иринеј, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић од Србије и Југославије, Његова Екселенција г-дин Ивица Дачић, Председник Владе Србије и проф.др Оливер Антић, правни саветник и изасланик Председника Србије.  Церемонијалом је зналачки руководио дипл.инж.арх. Драгомир Ацовић БО1, главни хералд Краљевског Дома Србије и председавајући Крунског Већа, уз велику помоћ г-дина Бојана Старчевића, црквењака Дворске Капеле и председника Удружења Краљевина Србија; г-дина Мирослава Живковића, директора Историјског музеја Србије (у којем се чувају и Српске Краљевске Регалије), других чланова саветодавних тела Круне и службеника Краљевског Двора, као и нашег сарадника проф. Љубодрага Љ. Грујића, хералдичког уметника Краљевског Дома Србије и нашег Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије.  Након молитвеног дела свечаности, уследио је пригодан пријем у Краљевском Двору, приликом којега је Његова Светост дао и следећу, врло значајну, изјаву за јавност: ''Ја мислим овако, као што и Црква наша мисли: ''Бог на Небу, а Краљ на Земљи''. Србији недостаје Краљ, Цар или Краљ, у неком виду, као што данас имају Енглези Краљицу, неку парламентарну Монархију, где ће Краљ бити ујединитељ народа, странака... Србија је све што је постигла велико и непролазно, постигла са Краљем, било са Немањићима, било од почетка Карађорђа. Све је то народ са својим Краљем учинио и постигао и навикао је он на то. То смо видели и за време Броза. Он је био не Краљ, нeго је био ''цар''. Дакле, нека парламентарна Монархија кад би се устројила, за Србију би било веома корисно. То је део њене традиције и њене историје и мислим да је то нешто веома корисно.''  Међу врло малим бројем званица, који су присуствовали овом Свештеном Краљевском чину, препуном емотивног набоја и дубоког повесног значаја, у Дворској Капели и Краљевском Двору, као представник Центра за Истраживање Православног Монархизма, поред проф. Грујића, налазио се и Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, хералд Кнежевске Лозе Српског Краљевског Дома Карађорђевића и председник нашег Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије.  Наш Центар и његов Одбор за Хералдичке и Генеалошке Студије дали су и свој скромни допринос овом великом догађају, а на позив Канцеларије Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра!  Наиме, за потребе ове тужно-радосне Краљевске свечаности, наши стручњаци су израдили Краљевску стандарту Краља Југославије, којом је одевен одар последњег нашег Краља, као и његов Краљевски монограм, којим је пригодно обележано возило, којим су превежени његови посмртни остаци од београдског аеродрома до Краљевског Двора на Дедињу.  На извођењу овог значајног Краљевског хералдичко-вексилолошког пројекта је посебан допринос дао наш уважени сарадник, инж. Срећко М. Никитовић, хералдички уметник нашег Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије, а уз несебичну помоћ проф. Љубодрага Љ. Грујића и Часног ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића.  Посебно истичемо да, иако је овај пројекат изведен на захтев и иницијативу Дворске Канцеларије, нам је велика част што је исти изричито одобрен лично од стране Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра Карађорђевића од Србије и Југославије, који је са свиме био у потпуности упознат и који је својим Краљевским ауторитетом иза њега стао, на чему смо му изузетно благодарни.  + + +      |
