Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













ИСТОРИЈА ГРБА РУСИЈЕ








Хронологија кључних фаза историјског развоја грба Русије




   1470-тих. - двоглави орао се појављује на кованом новцу Новгородске земље и Великог Тверског војводства. 1497 - двоглави орао крунисан са две круне налази се на полеђини државног печата Великог Московског кнеза - Цара Целе Русије Ивана III Васиљевича као знак државе Ивана III - Руске државе. Та година се сматра годином рођења руског државног грба. Од тада, двоглави орао се стално користи као руски државни амблем.

   1539 - двоглави орао, крунисан са две круне, почиње да се приказује „наоружан“ - са отвореним кљуновима и исплаженим (истуреним) језицима.

   1560-тих. - На државним печатима слика двоглавог орла почиње да се поставља на предњој страни.

   1562 - на грудима двоглавог орла почиње да се поставља штит са коњаником, који побеђује аждају, што је тада протумачено као персонификација слике цара.

   1577-78 - на великом државном печату двоглави наоружани орао са штитом са коњаником на грудима насликан је под једном круном, крунисан православним крстом, и окружен амблемима земаља које су ушле и састав Русије.

   1580-тих. – успоставља се употреба грба са две круне, а међу главама орла задржава се православни крст.

   1605 - на печатима, кованом новцу и медаљама лажног цара Димитрија I први пут се користи тип двоглавог орла, измењен у складу са европском хералдичком традицијом: наоружани двоглави орао раширених крила, крунисан са три круне, са штитом на грудима, на којем је коњаник окренут левом страном ка посматрачу. После 1613 - у употреби у исто време постоји неколико варијанти двоглавог орла: са спуштеним крилима, две круне, православним крстом и штитом са коњаником; са спуштеним крилима, три круне и штитом са коњаником; са раширеним крилима, три круне и штитом са коњаником; при томе је коњаник сагласно руској традицији поново окренут десном страном ка посматрачу.





   1650-тих. – завршило се формирање oсновног облика руског двоглавог орла: на црвеном пољу златни наоружан орао са високо раширеним крилима, крунисан са три круне, са жезлом и шâром у канџама и на грудима штит са коњаником.

   1670-90-тих. - приказују коњанике на грудима орла сличним тренутним владарима; током заједничке владавине царева Ивана V и Петра I у штиту на грудима орла су често приказана, у исто време, два млада коњаника.

   1703 - на морској застави Петра I први пут је примењен нови распоред боја на државном грбу: орао је приказан црном бојом, а позадина - златном.

   1700-тих. - У састав грба ушао је знак са ланца ордена Св. Андреја Првозваног: прво он окружује грб, затим је премештен на груди двоглавог орла, око штита са коњаником.

   1720-е – установљава се нова комбинација боја, званичан опис и тумачење фигура на грбу: двоглави орао је црн на златном пољу (канџе, кљунови, очи и језици орла - златни), жезло, шâр и круне – златни, штит на грудима орла - црвен, коњаник на штиту – сребрни у модром или плавом огртачу. Круне, које су раније приказиване произвољно, попримају облик императорских круна. Знак и ланац ордена Св. Андреја Првозваног урађен је у природном облику и боји - то јест, у таквој форми, у којој орден постоји и данас. Од тада се мења тумачење о коњанику на грудима двоглавог орла – он сад представља лик Светог Георгија.

   1730-е - заједно са црним орлом у златном пољу у употребу се уводи црни орао на сребрном (белом) пољу - оба типа грба постоје истовремено, али се златно поље чешће користи у свечаним приликама.

   1798 – кад је Император Павле I изабран за магистра Малтешког Реда, грб је промењен: уклоњени су знаци ордена Св. Андреја Првозваног, под штит са коњаником на грудима орла смештен је сребрни Малтешки крст, крунисан круном магистра Малтешког Реда.

   1800 - усвојен манифест о Државном грбу – законодавни акт, који тачно утврђује грб и његов опис. Манифестом се уводи Потпун (или Велики) грб - сложеног хералдичког састава, који укључује грбове свих земаља наведених у титули Руског Императора, и неке друге додатне елементе - дизајниран за ограничену употребу у посебним приликама, и Мали грб – двоглави орао - за јавну употребу. На груди орла су враћене ознаке ордена Св. Андреја Првозваног, установљено је постојање траке (инфула) у централној венчаној круни двоглавог орла, задржани су малтешки символи (крст и круна испод штита са коњаником).

   1801 – мада формално није укинут, Манифест о пуном Грбу из 1800-те се више не користи и временом пада у заборав. Из састава грба су искључени малтешки символи (крст и круна магистра Малтешког реда).

   1810-тих. - поред традиционалне верзије: у златном пољу наоружан црни двоглави орао са подигнутим крилима, са златним кљуновима, језицима, очима и ногама, крунисан са три златне императорске круне (од којих средња има инфулу), који у десној канџи држи жезло, а у левој – шâр, а на грудима - окружен ланцем са знаком ордена Св. Андреја Првозваног црвени штит са сребрним коњаником у азурном плашту, који убија црну аждају, улази у употребу под утицајем стила ампир друга верзија (или „други тип“) од Државног грба: распоред боја је исти, али су крила орла окренута доле, уместо три круне користи се једна, ознаке ордена су уклоњене, а у канџе уместо жезло и шâра наизменично су постављени мач, ловоров венац или муње („светлаци“). Обе верзије државног грба постоје и користе се у подједнакој мери.

   1830. – законом је регулисано и утврђено постојање два типа државног грба, који су ушли у употребу 1810-те. При томе у грб првог типа (орао са крилима горе) уводи се додатак: на крилима орла налази се шест штитова са грбовима руских земаља, које су прве набројане у императорској титули.

   1857 – одобрени су Велики, Средњи и Мали грбови Русије: законом су утврђени тачни хералдички описи свих варијанти грба. Мали грб – постаје основни за коришћење - представља традиционални руски грб (у злату црни орао са свим атрибутима), али су у њега унете две измене: коњаник на штиту на грудима орла окреће се улево од посматрача, а на крилима орла, уместо шест, сад се налази осам штитова са титуларним грбова. Велики и Средњи грб, представљају сложене композиције, у чијем центру је мали грб, а око њега су распоређени грбови свих земаља које улазе у титулу императора, и други додатни елементи (штитоноше, постоље, сенка и сл) су намењени за ограничену употребу у посебно одговорним и свечаним приликама.





   1880 – у пуни грб је додат и грб Русији новоприкључене области - Туркестана, поред тога, круне изнад глава орла нису само златне (као раније), него и "брилијантне" (сребрне).

   1917 - после пропасти Руске Империје у фебруарској револуцији, Привремена влада прихвата двоглавог орла као симбол државе, без икаквих ознака и без постављених боја.

   1917-1918 – пошто су преузели власт у октобру 1917. бољшевици су наставили да користе двоглавог орла као државни грб до јула 1918, када је бољшевичка влада усвојила нови грб: на црвеном картушу прекрштени златни срп и чекић на позадини од излазећег сунца, испод натписа „Р.С.Ф.С.Р.“ што значи „Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република“; све окружено венцем златних класова пшенице.

   1990 - почиње рад на новом државном грбу Руске Федерације.

   1993 – Указом Председника Руске Федерације установљен је државни грб Русије: традиционални руски двоглави орао у бојама које су постојале у XVI-XVII веку: на црвеном пољу златни наоружан двоглави орао са крилима подигнутим увис, крунисан са три круне (средња са инфулама), који у канџама држи жезло и шâр, а на грудима - штит на црвеном пољу на коме јашући надесно од посматрача сребрни коњаник у азурном огртачу копљем убија црну аждају.

   2000 - грб Русије, који је усвојен 1993.г., потврдио је Федерални уставни закон.






Извор

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата

MARSMEDIA



Српска Мрежа - Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер