Грб Краљевине Србије Грб Центра

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ
(2005-2016)

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













ХЕРАЛДИКА У БЕЛОМ ДВОРУ












   У Белом Двору у Београду, о Светом Теодору Стратилату и Светом Сави Другом, Архиепископу српском, 8.(21) фебруара 2017. године Господње, свечано је отворена изложба: ''Хералдика Карађорђевог дома''.





   Аутори ове, изузетно успеле, изложбе су г-дин дипл.инж.арх. Драгомир М. Ацовић, КВ, БО1, КЗ3, председавајући Крунског Савета и најеминентнији познавалац хералдике у Срба, као и г-дин проф. Љубодраг Љ. Грујић , КК, ЈК1, БО2, главни херолд и хералдички уметник Краљевског Дома, канцелар Краљевских ордена и дугогодишњи сарадник Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православног Монархизма.





   Иначе, иста ова изложба је, у септембру прошле године, већ приређена и у Кући Краља Петра на Опленцу (погледајте овде), а сада су београђани и сви њихови гости у могућности да је посете и у нашем престоном граду.





   Отварајући изложбу, први се многобројним сабраним званицама обратио домаћин, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић од Србије и Југославије.





   У свом пригодном слову, Његово Височанство је, између осталог рекао:

   ''Хералдика је дисциплина која многе интересује, а малобројни је познају, понекад веома контроверзна, али битна као важан део језика знакова и симбола. Слично имену и презимену или потпису, грб је део индивидуалне и скупне слике свога власника и корисника. Грб свога поседника обавезује и заступа. Од свог грба не можете ни утећи ни дистанцирати се јер је он слика ваших предака, ваше садашњости и предсказање ваше будућности. Ми Карађорђевићи то добро знамо, јер нас грб Србије и грб Вожда прате од првог до последњег дана наших живота. Када смо у сумњи, поглед на наш грб нам враћа самопуздање. Када се питамо ко смо и где смо, Србија нам даје одговор! Ово није изложба великих претензија, али јесте изложба великих тема и великих опомена.''





   Потом се сабранима обратио и г-дин Ацовић, својим инспиративним и смислом крцатим речима, између осталог, рекавши:

   ''Ми смо нација која воли симболе, чак и када се око њих свађамо и због њих ратујемо. Можда баш зато! Ретко ми се дешавало да сретнем свог земљака који не би веровао да зна све битно о српском грбу и застави и да су сви који се по том питању са њим не слажу или незналице или издајници! Најчешће и једно и друго! За разлику од Британаца и Руса, који се хералдиком баве системски и систематски, ми се хералдиком бавимо висцерално и театрално. Изложба о грбовима у Дому Карађорђевом први пут је представљена јавности на Опленцу, у Петровој кући, прошле године. Вечерас се, у нешто измењеном обиму, представља овде, у Белом Двору. Оба места су прави простори за тему која није само хералдичка, већ у највећој могућој мери и историјска и сентиментална.''





   Потом је своје пригодно слово произнео и г-дин проф. др Александар П. Палавестра, као један од наших најврснијих хералдичара, а за њим и други коаутор изложбе, наш сарадник, проф. Грујић, чије обраћање преносимо у целости:





   ''После говора два човека која су сасвим и у потпуности обликовали пост-СФРЈ српску хералдичку мисао, теорију и праксу, шта остаје да се каже сем које цртице и скаске ту и тамо?

   Цртица 1:





   Ово је жива тема, живља од већине у данашњој Србији јер, ако ништа друго, постоји у свим вертикалама и кулоарима времена, па и овом! Хералдика овог Дома Вам је била пред очима ако сте и кад сте добили позивницу на отварање изложбе, ако сте довољно здрави и храбри да скинете капут на улазу и добијете број под којим ће бити окачен до повратка у свакодневни живот, ако сте сад пили кафу краљевског лиферанта и проч прочаја. Данашња употреба и живот је у плану за будућу изложбу хералдичку. И то је

   Цртица 2





   Хералдика освешћује и повезује генерацијски и то обилато показује ова изложба. Ако је тачна, истинита и повезује и завезује и умно и заумно и овдашње и онострано, онда даје право свом поседнику да прво а) може, онда б) треба, в) мора, г) да инсистира д) да чупа из петиних жила да се избори за своје суверено постојање, своју прошлост, садашњост и наду да ће га се неко његов, исто тако свестан а можда још и свеснији, сећати у будућности. Хералдика даје право на тако нешто на индивидуалном и породичном нивоу, икона на нивоу саборности. Нема свако икону. Нема ни свако грб. Неко мрзи икону. Неко мрзи грб. Остатак је таутологија. Зато, после неколико генерација такве вертикално свесне одрасле свести, не окамењене у катастрофално погрешном појму брањења традиције како је само они виде, неке земље живе срећније и дубокоумније а нечија деца и унуци су шредингеровски гледано тамо а не овде (да не спомињемо сад мачке и њихов физички статус). Зато ћемо, кад се нађемо, ми бити овде где год да нам је прах, јер кад успемо, наши ће бити овде а кад успемо сасвим, где год да је свугде, биће овде. Гледајте те грбове, гледајте те стегове.





   Цртица 3

   Лако је краљу да има грб. Није. Не можете ни да замислите како само није. Суверен једне земље може и треба и мора и да инсистира и да чупа из петиних жила да узме грб те земље за свој лични. То се ради од кад је хералдике, то је тако, то је признање Васељени да смо као појединци ипак суштински неопходни за жрвањ цивилизације, то је самобитни исказ пар екселанс, то је даблпласангуд за 1984. На овој изложби ћете видети нешто о чему није било популарно размишљати – из простог разлога јер никад овде није било популарно размишљати слободно, али ево, радимо, неко овако, а неки онако – а то је да је Карађорђе не само узео грб земље за свој, он је прво измислио земљу, па измислио у званично постојање грбове земаља, па онда и надгрб за све заједно, па их онда баштинио и бранио уз наду да ће га се неко његов, исто тако свестан а можда још и свеснији, сећати у будућности. Ево доказа да се сећамо.''





   Након поздравних речи, Његово Височанство је отворио саму изложбу и повео сабране званице у разгледање њеног импресивног садржаја.





   Међу бројним високим званицама су се ове вечери нашли и: Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина Карађорђевић од Србије и Југославије; Његово Краљевско Височанство Кнез Сергије Карађорђевић од Србије и Југославије; Његово Високоблагородије г-дин дипл.инж. Иван Стратимировић од Кулпина, потомак једне од најдревнијих српских средњевековних аристократских кућа; г-дин пуковник Стевица С. Карапанџин, директор Медија центра ''Одбрана'', са више других припадника официрског кора Војске Србије; Његова Екселенција г-дин Владимир Николајевич Чушев, амбасадор Белорусије; Његова Екселенција г-дин Филип Пинингтон, амбасадор Канаде; г-дин Аје Ко Ко, министар саветник при Амбасади Мјанмара, са супругом; други представници дипломатског кора, чланови саветодавних тела Круне и други уважени гости из Србије и иностранства...





   Поред самог проф. Грујића, испред Центра за Истраживање Православног Монархизма и нашег Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије, свечаном отварању ове изложбе на Двору је присуствовао и Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра и председник поменутог Одбора, који није без заслуга за то што је ова изложба онаква каква јесте.





   По стародревном обичају српског гостопримства, сви присутни су угошћени пригодним послужењем, разгледајући експонате и упознајући се са богатим хералдичким наслеђен нашег Краљевског Дома.





   Изложба ''Хералдика Карађорђевог дома'' ће на Белом Двору бити отворена за јавност до 22. фебруара (7. марта) 2017. године Господње, радним данима у терминима од 11 и од 14 часова.





НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер