Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Ј. Чалија


ВЛАДА ХОЋЕ-НЕЋЕ НОВИ ГРБ





Све наведено у иницијативи за одбацивање уредбе је нетачно,
каже Драгомир Ацовић, члан комисије за израду графичког решења грба








Спорни редизајнирани грб Србије





   Четири месеца после доношења Уредбе о утврђивању изворника Великог и Малог грба, изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије, Министарство правде утврдило је да ова уредба, у делу који се односи на изглед грба, није у складу са Законом о државним симболима и поднела je иницијативу за њено одбацивање Републичком секретаријату за законодавство.


   Зашто је Влада Србије усвојила Уредбу којом се крши закон, како то тврди Министарство правде, јуче се није могло сазнати. Из Владе Србије упутили су нас на Републички секретаријат за законодавство, предлагача Уредбе, којем је поднета и иницијатива, али тамо јуче није било доступних саговорника. Када је 11. новембра 2010. донета Уредба коју је потписао потпредседник Владе Ивица Дачић, објављено је да је она усвојена у складу са чланом девет Закона о државним симболима у којем се наводи да „изворник Великог и Малог грба, изворник заставе Републике Србије и нотни запис химне Републике Србије уређује Влада”. Међутим, по члану десет истог закона, „Грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године”.Државни секретар Слободан Хомен навео је да у том делу Уредба није сагласна са законом јер предвиђа другачији грб од оног из 1882. године, а тиме, како је нагласио, нарушава и традицију. Објашњавајући разлоге за подношење иницијативе, Хомен је додао и финансијски: замена постојећег грба новим на таблама амбасада, личним картама, меморандумима, свим документима где се он користи, коштала би више од 20.000.000 евра.


   Драгомир Ацовић, хералдичар и један од чланова владине комисије која је радила на изради графичког решења грба, каже да не може да разуме о чему иницијатива говори, да му нису јасни ни повод ни мотиви за њено покретање и да је све што је у њој наведено – нетачно.


   – Није истина да постоји разлика у односу на Закон, нити да је у грбу нешто промењено. Овде је реч о утврђивању графичког стандарда. Тај стандард и садржај грба не стоје међусобно у узрочно-последичној вези. Закон каже да еталон, изворник, мора да постоји и доношењем уредбе то је испуњено – каже Ацовић.


   Он истиче да грб није промењен, већ да је само сређен цртеж како би се на најефикаснији начин могао користити убудуће. Лаички речено: направљене су графичке корекције, али грб је остао исти јер није мењан однос фигура у њему, његов садржај и боје, елементи који одређују грб.


   – Не разумем ни приговор да ће бити потребни милиони евра за замену постојећег грба. Нигде се у Уредби не помиње да се доношењем тог документа одбацује постојећи грб нити је дат било какав рок за његову замену. Уредбом је, у ствари, дато упутство како убудуће треба да се приказују поједини детаљи на грбу. Значи, када вам се истроше меморандуми или морате да мењате таблу на амбасади, добићете меморандум, односно таблу са грбом какав предвиђа Уредба и тако ће се он постепено уводити – објашњава Ацовић.


   У изворнику је, како објашњава Чедомир Васић, професор Факултета ликовних уметности у Београду, описан изглед грба, положај фигура, њихова боја, док са стране дизајна и графичког изгледа увек има простора за мање измене које не нарушавају оно што је предвиђено и описано еталоном. У овом случају, није реч о два различита грба, већ о редизајнираном постојећем грбу.


   – Мислим да није било потребно у овом тренутку мењати грб, стилизовати га, нарочито зато што је већина навикла на постојећи, он је већ ушао у народ. То је требало урадити или раније или у неком другом, погоднијем тренутку. Сам графички изглед грба који је предвиђен Уредбом је ствар укуса. Моје је мишљење да то није толико побољшано да би се пошто-пото мењало – истиче професор Васић.




Извор

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата

MARSMEDIA



Српска Мрежа - Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер