Грб Краљевине Србије Грб Центра

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ
(2005-2016)

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Протојереј Димитрије Руварац



О ХРВАТСКОЈ МРЖЊИ ПРЕМА
СРПСКОЈ ЗАСТАВИ И ГРБУ*









   Четврти главни узрок тужаљци српског народа, против увреда хрватских, јесте мржња хрватских опорбењачких странака, и уопште Хрвата, против тако зване ''српске заставе'' у Хрватској и Славонији.

   Не само ''странка права'', већ и ''неодвисна – народна странка'', толико су и толико пути подизали свој глас и у својим новинама, и у сабору, против тога, што се кад и кад, у свечаним приликама н. пр. О слави црквеној, при доласку српског патријарха или владике, бана или жупана, о имен-дану Његовог Величанства, истакне на којој српској цркви, школи или кући, и тако звана ''српска застава''.

   Обојим ''опорбењачким странкама'', много је мрскија српска застава, од заставе мађарске, и ако се обе подједнако слажу у мржњи против Мађара, а друга се у више прилика изјавила, како она сматра српски и хрватски народ, за један народ.

   Обе ''опорбењачке странке'', чим где виде српску ''црвено-плаво-белу'' заставу у Хрватској и Славонији, оне одмах подигну вику у сва звона, како су Срби, или ''тако звани, ил надри Срби или Власи'', истакли заставу туђе државе (краљевине Србије), те удри у денинцијацију, и позивај се на наредбу бившег фелдцајгмајстера Молинарија од 1875. и песник-бана Мажуранића од 1876., којима је забрањено у Хрватској и Славонији, истицати ''црвено-плаво-белу'' заставу.





   Како је у заседању хрватско-славонског сабора од Децембра 1894. год., било и опет говора о српској застави, којом је приликом од српске стране речено, да су Срби под патријархом Чарнојевићем прешли на ову страну под ''црвено-плаво-белом'' заставом, и како се у 11. бр. ''Обзора'' за о. г. рекло, да је поменута српска тврдња неоснована, а у 23. бр. од о. г. изјављено чуђење, што се нико није нашао од Србаља, да одговори на тврдњу ''Обзорову'', да ''заставе под којима је патријарх Чарнојевић довео Србе у ове крајеве, нису тробојнице, које Срби као емблеме своје народности и Хрватској и онда истичу, када тому нема разлога (!). Нама би – уредништву ''Обзора'' – управо било драго, да нам или Ђурковић (који је први рекао, да су Срби под Чарнојевићем дошли под ''црвено-плаво-белом'' заставом), или когод од оних, који му слиепо повјероваше, докаже, да су оне заставе, које су нама биле показане на мјесту, гдје их је само и он могао видјети, као заставе из Чарнојевићевих времена, управо такове тробојнице, како ве данас Срби у Хрватској узимљу за емблем своје народности, и да ми нисм добро виђели или чули, кад велимо, да те Чарнојевићеве заставе нису тробојнице. Дотле ми остајемо код наше тврдње, да је цијела зграда Ђурковићева обране српске заставе у Хрватској, на пиеску саграђена''; то ћемо ми овде коју да проговоримо и о српској и о хрватској застави, и што чемо о њима рећи, рећи ћемо ''ни по бабу ни по стричевима'', већ ''по правди Бога истинога.''





   Г. Ђорђе пл. Ђурковић у свом говору, говореном у хрв. славонском сабору 9.(21.) Децембра 1894., рекао је, како је српски народ дошао пре 200 година у ове крајеве под патријархом Чарнојевићем са ''црвено-плаво-белом'' заставом, и са грбом с једне стране крст са четир оцила, а с друге стране сунце и једна црква; како је кнез Милош од овдашњих Србаља примио и заставу и грб. А г. Паја Јовановић, у истој седници рече, да пошто му је питање о српској застави узео г. Ђурковић испред носа, и отео ловорику, рекао је у кратко оно исто, што је и г. Ђурковић рекао о њој.

   У ''Обзору'' као што рекосмо, рекло се, да је горња тврдња г. Ђурковићева, неоснована, и да патријар Чарнојевић, није прешао пре 200 година са ''црвено-плаво-белом'' заставом, а и ми то исто велимо, и за ту нашу тврдњу, ево и доказа.

   Ако је још до пре неколико година, не само наш прост народ, већ и сами наши књижевници и политичари држали и веровали, да смо ми овамо под патријархом Чарнојевићем, од своје воље дошли, и да смо пре свога прелаза, учинили уговор са аустријско-угарским царем и краљем Леополдом I., што се дуго времена тврдило – наравно из рачуна – и од бечких политичара; данас смо ми на чисто с питањем, како смо ми и зашто смо овамо дошли.

   О томе не треба више да варамо ни сами себе, ни маш прост народ. И од како смо о томе на чисто, од то доба не сневамо више о војводи и војводовини, већ смо стали на здраво земљиште, и тражимо за себе и свој народ она права, која нам као грађанима у земљама круне св. Стевана припадају.

   Наш српски народ под патријархом Чарнојевићем, није прешао дакле, као што рекосмо, овамо с ''црвено-плаво-белом'' заставом, нити је тада пренео овамо са таком заставом и данашњи грб српске карловачке митрополије и српског патријарха; а није с њом прешао, нити га је пренео стога, што тада патријар Чарнојевић, није имао ни своје заставе, ни свога грба.





   И не само, да до патријарха Чарнојевића, и за његовог патријарховања, српска архиепископија и патријаршија, односно српски архиепископи и патријарси, нису имали своје заставе и свога грба; већ их они нису имали све до 1726. односно 1848. године, 1726. год. Први је започео Мојсије Петровић архијепископ и митрополит београдски и карловачки, по сједињењу београдске и карловачке, у једну архијепископију и митрополију, употребљавати на свом печату данашњи грб српске карловачке митрополије и српског патријарха т. ј. на штиту, ког држе два анђела, и над којим је круна митрополитска, с десне је стране изнад штита патријарашки крст, а с леве штака; у самом пак штиту, горе с десне стране кула, с леве црква, а доле у среди испод њих крст са четир слова с, окренута лицем једно другом међу крацима крста.

   Наследник Мојсијев, Вићентије Јовановић, такођер је употребљавао онакав исти печат, ког је започео употребљавати Мојсије, а његов наследник патријар Арсеније Шакабента, не само да га је и он употребљавао, веч га је увео као грб српске карловачке митрополије и од то је доба он до данас грб српске карловачке митрополије и српског патријарха.

   Како на старом двору патријарашком, који је пре три године порушен, тако исто и на данашњем новом, на челу (фронту) налази се исти грб у зиду изрезан у камену. А он се налази и на многим српским црквама, а особито на тороњима.

   Ево, кад је и како је постао грб српске карловачке митрополије и српског патријарха.

   Кад и како је постао, и какав је грб српске краљевине, може се видети из следећег.

   Још 1830. год. поручио је руски двор по изасланицима кнеза Милоша, Авраму Петронијевићу и Цветку Рајовићу кнезу Милошу, да даде сачинити ''органички устав''.





   Чим се у народу чуло за ту цареву поруку, таки се на све стране по Србији почело говорити, да треба да се сачини устав. Кнез даде налог Димитрију Давидовићу и Стевану Радичевићу да преводе законе и да спремају грађу за устав.

   На скупштини, одржаној на Сретеније 1835. у Крагујевцу, проћитао је Давидовић устав, ког је он с Радичевићем саставио по упутству Милошевом, ког је скупштина усвојила.

   Кад је исти устав послат у Цариград на потврду, нит га је хтела Русија, ни порта потврдити.

   Милош повери за тим у Априлу и. г. другој комисији, да изгради нов устав, и кад га је иста израдила, пошаље га у цариград на потврду, а за тим је и сам 19. Јулија отишао у Царигард, да поради на потврди, где се бавио до Новембра. Русија је противна била и том уставу, а највећма се противила, што је у њему, као и у првом било наређење: о застави, грбу и скупштини.

   Пошто Русија никако није хтела да одобри и тај други устав, то Милош у Новембру 1835., повери трећој комисији, да изради устав, која га је и израдила.

   Русија је била противна и томе уставу, и после дугог преговарања српских изасланика с руским послаником, на послетку 10. Децембра 1838. потврди Султан устав, у ком ако и није било спомена о грбу и застави Србије, у посебном ферману Султан је одобрио кнезу употребу грба и заставе.





   По том ферману, српски грб овакав је био:

   ''Грб српски претставља бео крст на црвеном пољу, с четир огњила челикасте боје, између кракова крста, леђима окренута краковима крста. Тај грб лежи на кнежевској порфири, из кнежевске круне висећој, окружен венцем, састављеним из плодних гранчица, с десне стране растове, с леве масличне, природне боје, плавом пантљиком на шепут испод грба везаних, и врховима више грба састављених. Круна од основе црвене, украшена златом и драгим камењем, и златним крстом на врху.''

   Српска застава била је пак овака: ''Тробојна застава: црвено, плаво, бела, хоризонтално лежећа. На црвеној боји, и то одмах до копља, четири зваздице, по две у реду једне под другима, у виду четиреугла. Копље на ком стоји застава, извајано је народним бојама црвеном, плавом и белом, уз целу дуж.''

   Ето, кад, како је и какав је изгледао први српски грб и српска застава.

   Што је пак Србија дошла 1838. до своје земаљске заставе и грба, то се имало захвалити Димитрију Давидовићу и Јакову Живановићу који су правим српским родољубљем радили на томе, да Србија дође и до грба и заставе.

   Како су у Русији у оно време, владали Немци, није чудо, што је руски посланик у цариграду био јако противан томе, да Србија добије свој грб и заставу.

   Ко хоће да сазна, какве је све борбе било око грба и заставе српске, тај нека прочита VI. ''Споменик кр. српске Академије,'' у ком је Живановић, описао потанко све, шта је у том погледу рађено: и ко то прочита, уверени смо, да ће и он, као што смо и ми овде кличемо и Давидовићу и Живановићу, рећи: слава Вам!





   Не стоји дакле тврдња г. Ђурковића, да је кнез Милош, узео од овостраних Србаља, грб и заставу.

   Како Давидовић, тако исто и Живановић, били су класично изображени људи, и они су знали, какав је по причању и нацрту Мавра Орбинија у његовом ''Il regno de gli Slavi'' Pesaro 1601. и по ''Стематографији'', Христофора Жефаровића Беч 1741., био грб Србије, те су према томе саставили поменути грб.

   Заставу су пак сами, попут француске триколоре саставили, само што су друкчије боје поеђали и ставили их хоризонтално (положено), дочим је француска триколора била: бело, плаво, црвена, перпендикуларно (управо) лежећа, а застава за бродове: плаво, бело, црвена перпендикуларно лежећа.

   Грб Србије од 1838., био је у њој све до прогласа краљевине, а тако исто и застава; а од то је доба овакав грб Србије: ''Двоглави орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавог орла, стоји круна краљева, а испод сваке канџе, по један кринов цвет. На прсима му је грб кнежевине Србије ''бео крст на црвеном штиту, са по једним огњилом у сваком углу крста.''

   Застава је краљевине Србије данас ова: ''Тробојница црвено, плаво, бела, с четир златне звезде у горњем црвном пољу, с грбом у средњем плавом пољу.''

   Кад смо Вам сада ''Озбораши'' ово навели, питамо Вас, реците нам: јесте ли Ви гдегод видели, да овострани Срби у Хрватској и Славонији, истичу онакове заставе, какве су биле до пре кнежевине Србије, а какве су данас краљевине Србије? Хтели, не хтели, не смете казати, да сте их видели; а то с тога, што Срби у Хрватској и Славонији, нити су кад истицали, нити истичу заставе кнежевине, односно краљевине Србије.





   Рекли смо, кад и како је постао грб српске карловачке митрополије и патријарха српског; а сад ћемо још коју да проговоримо и о застави српске карловачке митрополије и патријарха српског, или о тако званој ''српској застави.''

   И ако су, као што рекосмо, још 1726. год. српски карловачки митрополити, почели употребљавати на својим печатима, данашњи грб, а патријар Арсеније Шакабента, увео га и као грб српске карловачке митрополије и српског патријарха, све до 1848. год. није имала српска карловачка митрополија своје заставе.

   Кад је 1. Маја 1848. српски народ изабрао на ''мајској скупштини'', архијепископа и митрополита Јосифа Рајачића, за српског патријарха, тада је Рајачић истакао на свој двор ''црвено-плаво-белу заставу,'' и од то доба до данас у свима свечаним приликама, вије се она на патријарховом двору. Од то доба до данас, сматрао је наш овострани народ, исту заставу, за заставу српске карловачке митрополије и српског патријарха, а тиме и за своју заставу.

   Ево, како и кад је постала застава српске карловачке митрополије и српског патријарха.

   Сад кад ово знате ''Обзораши'', дај да видимо, како је и кад је постао данашњи грб и застава тако зване, а не и у ствари, троједне краљевине, односно тако звана ''хрватска застава''.





   Као што смо искрени били, при причању, кад и како је постао грб и застава српске карловачке митрополије и српског патријарха; тако ћемо исто искрени бити и при причању о постанку грба троједне краљевине, и њене или као што Ви велите ''хрватске заставе.''

   Да почнемо дакле с причањем о историји грба. То чинимо не само с тога, што смо прво испричали и историју грба српске карловачке митрополије и српског патријарха; већ и стога, што Вас она не ће толико ожалостити и сневеселити причање наше о историји Ваше ''хрватске заставе''.

   Грб троједине краљевине, састоји се данас из састављеног грба краљевине Хрватске, Славоније и Далмације.

   По причању др. Богослава Шулека у ''Hrvatskom ustavu'', Zagreb 1883.; грб краљевине Хрватске, састоји се ''из 40 коцках, које су измјенице црвене и сребрне, тако да их је све скупа 20 црвених, а 20 сребрних.'' Грб краљевине Славоније: ''уздуж грба теку две реке (Сава и Драва), које деле сав простор грба на три поља: горње и дољне поље је модро; у горњем види се звезда, а у средњем зеленом десно текућа куна.'' А грб Далмације: ''три окруњене леопардове главе у модром пољу.''

   За грб Хрватске, рече Шулек ''да је прастар,'' за грб Славоније ''да је њиме Славонију надарио Владислав II. 1496., и да сњ дотична диплома чува у земаљској писмари'', а за грб Далмације ''да му нема паметара.''





   Хрватски и Далматински грб окруњен је круном Звонимира (а где је доказ за ту тврдњу!), а Славонски носи на врху кацигу - - - ал да не би никада заборавили, да смо сада под круном св. Стјепана, то на ју нагода на стари наш грб надостави.''

   ''Него осим овога нашега посебнога грба, имају се по § 62. употребљавати, кано обиљежје пословах свим краљевинам круне угарске заједничких, сједињени грбови краљевиних Угарске, пак Далмације, Хрватске и Славоније.''

   Мавро Орбијине је први 1601., навео грбове појединих словенских земаља и знаменитих породица. За тај његов рад, врло умесно рекао је г. Стојан Новаковић у VI. ''Годишњици Николе Чупића'' на стр. 116. ово:

   ''Пада у очи, да ни један историк, пре ни после Мавра Орбинија, није грбовима поклоно толику пажњу, ни такво место. Бележимо да при свем том М. Орбини не говори ни речи, ни о изворима својих грбова, ни о значењу њихову; он не каже нити да их је ссам саставио, нити да их је где готове нашао. Они су у његовој књизи на одличном месту, у заглављима најзнатнијих одсека његове књиге у лепим бакрорезима наштампани, и читаоцу је остављено да о њима суди, мисли или их употребљава, како мисли или зна.''

   Ми пак велимо и тврдимо, да је М. Орбиније, већину грбова у својој историји сам измислио.





   Кад је 1601. изашла историја Орбинјева, таки су почели ницати у Босни зборници са грбовима словенских земаља и знаменитих породица; те и ако се н. пр. на оном у фојничком католичком манастиру вели, да га је написао 1340. поп Станислав Рубчић, на славу ''Стипа (!) Неманића цара Сарбѣлена и Бошћнака, не само тај, но и остали подобни зборници, који су скоро сви написани и кирилицом исквареним српским језиком, и на латинском језику, написани су по Орбинијевом делу.

   Тако је и по његовој историји, 1701. издао у Бечу, а идуће године и у Загребу Павао Ритер, (Витезовић) Сењанин, своју ''Стематографију''. на латинском језику, за коју врло умесно рече г. Стојан Новаковић на наведеном месту стр. 126., да није ништа друго, него од М. Орбинијеви грбова начињен, у неколико раширен и хералдичким објашњењима умножен зборник.''

   Исту је ''Стематографију'' превео и издао у Бечу 1741. Христофор Жефаровић.

   Kaко Орбиније није навео, од куд је узео поједине грбове, и кад је који постао; како је Шулек рекао грб Далмације и Хрватске само то, да му нема паметара, односно да је прастар; како ни сам г. Таде Смичиклас, у својој историји ''Povjest Hrvatska'', Zagreb 1883., па ни покојни Рачки, ни остали хрватски историчари, не наведоше, кад и како је постао, шта значи речени грб Далмације и Хрватске, и где је прво нађен, и како се у скроз научном делу, написаном по изворима, др. Антона пл. Вирошила: ''Das Staats-Recht des Königreichs Ungarn'', Pesth 1865 I. Band, на стр. 334. рече: ''Die Wappen der zur Krone Ungarns einst und zum Theil auch jetzt gehörigen Nebenländer, sind heraldisch noch lange nicht alle gehörigen untersucht und bestimmt. Bei einigen ist das Feld, bei andren die Figur ungewiss bei den moisten die historiche Begründung, bei einzelnen sogar der Sinn der heraldischen Hieroglyphe unbekannt, oder nicht ausser Zweifel gestellt;'' то ми овим смело тврдимо, да пошто се уз то позитивно зна, да Далмација и Хрватска, за време ''краљева из народне династије'', нису могле имати свога грба, почем га у то време нису имале ни остале државе у опште, а доцније, кад су потпале под власт угарских краљева и Млечана, нису од њих добили грбове, јер да су их добили, морало би се знати, као што се зна за Славонију, да га је добила од Владислава II. 1496., да су оне тек после 1601. Односно 1701. усвојиле оне грбове, што их је морао измислити сам Мавро Орбиније.





   Држите л ''Обзораши'', да ова наша тврдња, није на истини основана; изволите нас о противном уверити, и то не голим фразама, већ разлозима, који могу издржати критику. Tessék.

   Kaко је Шулек поуздан у свом причању, може се видети из овога. Навели смо, како је он описао грбове Хрватске, Славоније и Далмације. Кад наспоменемо, да се код Орбинија и код Ритера (Витезовића) наводи, да се у поменутом научном делу Вирошиловом, на истом месту, после наведених речи, вели и ово: ''Nach der üblichen statistich-geographischen (historischen нема, јер историја не зна ништа) Darstellung derselben, besteht der Wappen von Croatien aus einem Schilde, das in zwanzig (а по тврдњи Шулековој 40,) würfelartige Theile abgetheit und oben mit einer königlichen Krone geziert ist,'', а за грб Далмације рече се: ''in dem Wappen Dalmatiens kommen drei goldene gerönte Leopadenköpfe im blanen Felde vor.''

   У фојничком зборнику, вели се, да је грб Далмације три лавовске главе, а то се исто вели и у Орбинију и Ритеру (Витезовићу).

   Што Шулек, није тачно навео грбове Хрватске и Далмације, можему се у неколико и опростити, јер се у једним зборницима овако, а у другима онако описују и цртају, а то стога, што нису исторични. Ал што болан не наведе тачно бар грб Славоније, за ког рече, да се диплома налази у земаљској (да л у Загребу или Пешти?) писмари!

   Вирошил је на наведеном месту овако описао грб Славоније: ''Slavonien erheilt vom König Vladislav II. sein jetziges Wappen, einen Schild, den zwei wagerechte laufende Flüsse in drei Felder theilen, von welchen das obere von einem Sterne beleuchtet, und das unterste blau, sind, das mittlere hingegen roth mit einem darin laufenden Marder.''





   Кад знамо, како данашњи и прави и назови Хрвати, мрзе на зелену боју, ма да су је њихови стари волели, јер кад се круна св. Стевана 1790. 17. Априла преносила из Беча у Будим, тада су хрватске бандеристе, имали на себи зелено-црвену доламу и кабаницу, и бео прслук (''A magyar Szent korona'' од Ипољи Арнолда, Пешта 1886.), и ма да и данас ''хрватски пук'' на више крајева носи зелене гуњеве-сурке; ваистину нам је чудо, да је и Шулек могао рећи у опису грба Славоније ''а у средњем зеленом пољу''. Не само да је још Балтазар Крчелић, (†1778.), већ је и Иван Кукуљевић у ''Arkivu za povjestnicu jugoslavensku''. Knjiga V. стр. 104.-5., навео речену диплому. Потоњи ју је навео у српско-хрватском преводу, те је изреком рекао: ''у новије време гриешите многи, рисајући средње поље зеленом бојом, у место црвеном.''

   Да л су се до 1848. у Хрватској, Славонији и Далмацији, употребљавали у опште ма где, грбови по наведеном опису, осим на барјацима, који се при крунисању угарског краља износе, не знамо, знамо само то, да се од 1496. па све до најновијег времена (још и 1865.) при свима државним актима, употребљавао за троједну краљевину, само грб и печат Славоније.

   Знајући, да је после 1791. год. и у самој Угарској, мање више било забрањено употребљавати земаљски грб, и истицати народну тробојницу, и да се употребљавао на печату менбеног суда вароши Пеште још 1848. царски орао, ког је 18. Марта и. г. поджупан Њари силом скинуо, а иначе у Пешти још су 10. Марта почели на јавним зградама двоглаве орлове замењивати земаљским грбом, и царске црно-жуте заставе, почели замењивати народном тробојницом; то је у толико мање било у Хрватској и Славонији, слободно употребљавати зрмаљски грб и истицати народне заставе.

   Кад је угарски сабор од 1847./8. год. у XXI. чл. у § 1. рекао: ''Народне боје и земаљски грб, повраћају се у своје првобитно право,'' јасно је да дотле у Угарској и с њом здруженим краљевинама, није било слободно ни једно ни друго употребљавати.

   Pardon! У Хрватској је за време илирства од Илира, употребљаван неко време грб Илирије т. ј. полумесец и звезда. У ''Илирским новинама,'' за 1842. бр. 85. и 86. Стеван Млинарић, растумачио је значење грба Илирије, који је уосталом као што је познато, измишљен и није никад ни постојао.





   За време 1848./9. употребљавао се у Хрватској и Славонији, уз грбове Хрватске, Славоније и Далмације, и грб Илирије. Пред нама је књижица ''Misli domoljubne c. k. austrijanskoj vojsci pri njezinom u osvojeni Osek grad ulazku, od Mate Topalovića, u Liceu Djakovačkom sv. Bogoslovja i narodnog jezika profesora'' (наравно, да је отац Мато рекао, да је професор српског језика, то није хтео, а да је рекао ''шокачког,'' ''славонског'', ''нашког,'' то се стидео, јер је знао, да тог језика нема, а да је рекао хрватског, то није смео, пошто у оно доба сваки би му Славонац, што но реч ''набио зубе,'' да је онај језик, којим је спевао своје мисли, назвао хрватским језиком). Да видите ''Обзораши,'' каквим је језиком отац Мато спевао своје мисли, и какве су му мисли, навешћемо овде само две строфе.

''Свакој обитељи од обштине ове
''Једно нек је право, једнака слобода
''Једног обштег оца нек сви деца слове;
''Један да с' диже врх другога народа!
''Пак ће сваком бити и право и драго!''

''То да наша браћа Срби си прибаве,
''Патријарха цркви, војсци си војводу,
''Два телу својему избравши стожера народу;
''Усташе, оружје латише у шаке,
''С' царскима народне развише барјаке.''

   У истој књижици насликан је овај грб:





   Е сад да пређемо к тугаљивом питању, о застави.

   Шулек у свом ''Hrvatskom ustavu,'' на стр. 83. рече:

   ''За боје и заставу одређује § 63. нагоде, да се има на згради, у којој саборује заједнички сабор, за расправљања заједничких пословах, уз угарску заставу, развити и сједињена застава краљевинах Далмације, Хрватске и Славоније.''

   ''Ова застава вије се уз угарску и са зграде, у којој виећа делегација хрватско-угарска. Сједињена застава (троједине краљевине) састоји се из три поле једна на другој, од којих је горња пола црвена, средња бела, а дољња модра. Оваквом заставом служе се у наше доба у обће Славени.''

   Кад је Шулек сметнуо с ума, да наспомене и о старини ''сједињене заставе;'' то ћемо ми на овом месту већ навести и то, да се види ''ког је датума.''





   Не треба да Вам ''Обзораши'' причамо још о томе, како су од 1791. па све до 1848. Хрватска и Славонија, нису имали скоро никаквих права; јер и сами добро знате да су обе спадале под кр. угарску дворску канцеларију, и кр. угарско намесничко веће, у којима је само по један члан, морао бити из Хрватске или Славоније.

   Ваша провинцијална скупштина у Загребу, или као што је мађарони називаше ''справишће,'' у којој су имали право гласа само црквени великодостојници, великаши, племићи, слободни кр. градови и неки овлаштени котари, бирали је у име Хрватске и Славоније два посланика за угарску дијету, дочим су славонске жупаније, поред тога још свака по два посланика из жупанијске скупштине, шиљале.

   Рекосмо, да се и у Угарској за време од 1791. до 1848. мање више није смела истицати народна тробојна застава; па чим се није смела у њој, јасно је, да се нису смеле истицати ни у Хрватској и Славонији народне заставе.

   Застава народна у Хрватској до 1848. била је црвена и бела, а у Славонији плаветна и бела. У Марту 1848. хрватски родољуби започну у Хрватској и Славонији истицати тробојну заставу, и то црвено-бело-плаву, плаво-бело-црвену, бело-плаво-црвену, бело-црвено-плаву. На послетку усвоји се плаво-бело-црвена застава, и то у први мах као застава слободе, братства, једнакости, а доцније као застава троједне краљевине.

   Из почетка су многи Срби истицали исте таке заставе, док нису сазнали, каква се застава вије на патријарашком двору у Карловцима.





   У XXI. чл. Угарског сабора од 184⅞. У §. 2. рекло се: ''---- У осталом слободно је придруженим честима (а под тим називом, подразумевала се и Хрватска и Славонија) поред боја и грба земаљског (угарског), употребљавати и своје боје и грб.''

   Како се у Хрватској и Славонији, не само за време ''мађарске буне'', већ и после истицала народна тробојна застава, то је 2. Септембра 1852. Изишла следећа наредба: ''Будући да барјаци плаветне, беле и црвене боје, који су у краљевини Хрватској и Славонији сад у обичају, нису основани ни на државноме праву, ни на дипломацији, за то Његово ц. к. Апостолско Величанство барјаке с овим бојама не може примати за народне, него их још особито ваља укинути и за то, што је барјак црне и жуте боје знак, који сједињава све земље и народе у царству (аустријском) под њиовим рођеним царем и краљем. Али по високој одлуци Њег. Вел. нема сметње, да се у краљевинама Хрватској и Славонској народни барјаци по обичају употребљавају, и то црвене и беле боје у Хрватској, а плаветне и беле боје у Славонији, али ипак за време бављења Њег. Вел. у овим земљама, треба с народним барјацима и царски барјак поперити. На јавним и свима царским зградама, докле се год Њег. Вел. у којему месту бави, треба или само царски, да се вије, или заједно с народним али барем тако, да царски барјак буде на највишем месту.''

   Јесте л чули добро ''Обзораши'', и јесте л добро разумели ову царску наредбу!

   Шта велите сада о ''старини'' Ваше троједничке, односно хрватске заставе!

   Знамо, да ћете нам бити врло захвални ''Обзораши'', што смо Вас упозорили на горњу наредбу; ну, ми у својој скромности, не тражимо је и не примамо је.





   Овде ћемо Вас ''Обзораши'', још на нешто да упозоримо, на што сте такође заборавили.

   Од Септембра 1852. па све до 20. (8.) Октобра 1860., т. ј. до октобарске дипломе, није дозвољено било истицати у Хрватској и Славонији тробојну плаво-бело-црвену заставу.

   После октобарске дипломе, започне се на ново у Хрватској и Славонији истицати тробојна застава; а пошто се знало, да је плаво-бело-црвена застава забрањена, ''пошто није основана на државноме праву, ни на дипломацији'', то југословенски робољуби почеше истицати црвено-бело-плаву заставу, и од тада до данас, сматра се она за заставу троједне краљевине, односно хрватску заставу.

   Ево ''Обзораши'', како, за што и кад је постала данашња застава троједне краљевине, односно застава хрватска. Ова је дакле са свим ''новог датума,'' као год и хрватство Ваше у Славонији и Босни.

   Како она од 1848., тако исто и ова од 1860. године, није ''основана на државном праву, ни на дипломацији.'' Наравно, да ни застава српске карловачке митрополије и српског патријарха, односно српска застава, ''није основана на државном праву, ни на дипломацији.''





   Па кад је слободно Вама Хрватима, истицати таку заставу, за што да не буде слободно и нама Србима истицати нашу!

   Истина, у I. законском чланку, хрватско-славонског сабора од 1868., у § 61. вели се: ''Краљевине Хрватска, Славонија и Далмација могу до својих међа и у својим нутрањим пословима, употребљавати сједињене своје краљевинске боје и грб, него овај потоњи покривен круном св. Стевана''; истина у V. законском чланку заједничког сабора ''о домобранству'' од 1890. у § 18. вели се: ''У Хрватској и Славонији је службени и командовни језик домобранства хрватски; застава му са почетним словима Њег. Величанства, носи грб угарске државе и сједињене боје Хрватске, Славоније и Далмације.''

   Ну, кад се до данас хрватско-славонски сабор није постарао, да донесе закључак о томе, како се имају сјединити боје за троједну краљевину, јер данашња застава створена је мимо сабора, а тек питање о застави, не могу решити ван сабора појединци, као што је створена данашња застава, која се сматра за заједничку заставу; то данас у Хрватској и Славонији нема законите земаљске заставе.

   Ако желите ''Обзораши'', да Хрватска, Славонија и Далмација, дођу до законите земаљске заставе, а то и ми Срби желимо, а Ви настојите на томе, да сабор хрватско-славонски у том погледу донесе закључак.

   И докле год то сабор не уради, данашња црвено-бело-плава застава, што се сматра за земаљску заставу, није земаљска застава троједне краљевине, већ застава ''југословена'', коју су ''југословенски родољуби'' 1860. године створили.

   Кад пак уздође једном пред сабор питање о заједничкој застави троједне краљевине; тада ће бити говора о томе: каква она мора бити према бојама на грбовима Хрватске, Славоније и Далмације.





   Видели смо, да на дотичним грбовима има четир боје, и то бела, црвена, плава и жута (златне главе леопардске на грбу Далмације), и по томе сабор ће имати да реши: да л да и на застави заједничкој буду заступљене све четир боје.

   Како се за извесно не зна, да л је грб Хрватске и Далмације, у истини измислио тек Орбиније, и ако стоји, да нема закључка саборског и о њиховом грбу; онда би сабор требао да донесе закључак и о заједничком грбу троједне краљевине, односно о грбу Хрватске и Далмације.

   Свакако треба бити на чисто и о заједничком грбу троједне краљевине, т. ј. треба извидити, у ком се најстаријем споменику налази данашњи грб Хрватске и Далмације.

   За данас пак законита је застава Хрватске црвена и бела, Славоније плаветна и бела. Каква је Далмације, нисмо могли дознати, и ако смо се обраћали у Далмацију, и писмено и телеграфично, да нам се каже.

   Па кад све ове стоји стоји ''Обзораши'', и кад све ово мора бити познато и данашњој кр. земаљској влади у Загребу, односно Његовој Преузвишености бану Куен-Хедерварију; је л Вам сада ''поњатно'', што се данас трпи и допушта, да Срби на својим црквама и у свечаним приликама, истичу и заставу српске карловачке митрополије и српског патријарха, односно српску заставу!





   Рекосмо и доказасмо, да данашња црвено-бело-плава застава, није заједничка застава троједне краљевине, и кад Ви њу данас држите и сами за ''хрватску заставу''; од куд онда можете замерати нама, штоми заставу српске карловачке митрополије и српског патријарха, сматрамо за српску заставу!

   Ми добро знао, да народ у опште и не може имати своје заставе, заставу имају државе; јер н. пр. застава црвено-бело-зелена, није данас само застава мађарског народа, већ застава угарске краљевине, у којој има разних народности. Тако исто, кад се једном на сабору утврди заједничка застава троједне краљевине, не ће она бити застава само хрватског народа, већ троједне краљевине, у којој такође има разних народа.

   Кад Ви Хрвати дакле данас сматрате црвено-бело-плаву заставу за хрватску заставу, не замерајте ни нама Србима, што, што ми црвено-плаво-белу, сматрамо за српску заставу.    Ви добро знате, куда Далмација данас спада, а тако исто и Босна и Херцеговина, па Ваши присташи у њима ипак истичу црвено-бело-плаву заставу, а нама замерате истицати црвено-плаво-белу. Ал да, Вама је Хрватима све слободно, а нама Србима, или ''назови или тако званим, ил надри Србима и Власима'', није ништа слободно!

   Ну, како Ви Хрвати спрам нас Србаља данас поступате, није ни чудо, што сте дочекали, да српски народ у Далмацији волије и на даље да остане под Аустријом, ма да су некад српски родољуби у Далмацији епископ Кнежевић. Љубиша, били највећи заговараоци сједињења Далмације с Хрватском и Славонијом, а у Босни и Херцеговини, под Турском. То је плод Ваше хрватске политике!





   Кад је нама Србима за време Бахово, било слободно истицати на нашим црквама црвено-плаво-белу заставу; кад је само ц. и кр. ратно министарство допустило, да се у Босни и Херцеговини, сме употребљавати народна бело-плаво-црвена застава; онда не браните нам ни Ви употребу црвено-плаво-беле заставе.

   Као год што Ви Хрвати нисте могли наш српски народ, навести да остави своје име, и да прими туђе име, а тако исто и свој језик, и своју прађедовску веру; тако исто не ћете дочекати ни то, да Србин истиче ''хрватску заставу.'' Он ће истицати заједничку земаљску заставу троједне краљевине, а док се на сабору не донесе закључак, каква она има бити, дотле ће он истицати у Хрватској црвено-белу, а у Славонији плаво-белу, а уз то ће употребљавати и црвено-плаво-белу. Забранили му се пак од стране ''браће Хрвата'' ова последња; онда нека му се не замери, што ће он употребљавати угарску ил краљевску, т. ј. ставиће се на становиште § 61. I. зак. чл. од 1868., по ком се у тројединици не морају, већ могу истицати и заједничке заставе.

   За то ће по Вас Хрвате по најбоље бити, да се Ви привикнете и на тако звану ''српску заставу'' у Хрватској и Славонији, и као год што је у Марту 1848., кад су у Вуковару једни истакли заставе од бело-црвено-плаве, а други уз те фарбе, још и зелене боје, наступила свађа и раздор због заставе, узвикнуо Ротенбилер, то исто и ми Вама Хрватима, а у првом реду Вама ''Обзорашима'', довикујемо: ''носимо браћо боју коју хоћемо, и немојмо се због ње свађати, само се сложимо на опште добро и клонимо се од неслоге и немира. Мир дакле браћо и љубав, гди је слога, ту је Бог!''





*Из књиге: ''Ево, шта сте нам криви!'', Земун, 1895, стр.98-116.

НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер