Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Грб Санкт Петерсбурга



САНКТ-ПЕТЕРБУРГ
(18.2.(3.3.) - 20.2.(5.3.) 2005.)

ИЗВЕШТАЈ СА КОНГРЕСА


Грб Центра за истраживање Православнога Монархизма                        Лого Сабора Православне интелигенције



    Лепота Царског града Санкт Петербурга назирала се још високо из ваздуха одакле се јасно видела залеђена река Нева и златна светла «града који никада не спава». На аеродром «Пулково» стигао сам 02.03. у 23:30 часова, где ме је дочекао господин Сергеј Кирјанов, извршни директор Сабора Православне Интелигенције, и његов возач Александар. Након срдачног поздрава, и упознавања, излазимо на –10, пролетних, степени и крећемо према Санкт Петербуршкој Духовној Академији и Семинарији, чувеној теолошкој образовној установи где се, између осталих, школовао и Свети ава Јустин Ћелијски (Поповић). Организациони Комитет Сабора Православне Интелигенције указао ми је част да будем један од ретких делегата смештених управо у овој надалеко чувеној установи.

Др. Алексеј Николајевич Швечиков и Немања Мрђеновић приликом уручивања поклона


    Следећег јутра, након краће молитве, у холу Академије састао сам се са бугарским теологом Стојаном Ковачевим и још двојицом делегата конгреса из Украјине где смо у пријатном разговору, о крвној и верској повезаности наших народа, дочекали возача који је требао да нас одвезе до Државног Универзитета Технологије и Дизајна где је и одржана већина заседања Конгреса. На путу до универзитета возач нас је упознавао са знаменитостима града, где би смо из бесконачног низа издвојили Саборни Казањски Храм као и прелепи Храм Спас на Крви.

Молебан на почетку Конгреса


    На Универзитет смо стигли око 09:30 и врло брзо завршили све формалности око регистрације учесника. Ускоро се у холу појавио и Доц. Др. Алексеј Н. Швечиков, председник Организационог Комитета Конгреса «Православље, омладина и будућност Русије», који је дошао да нам лично пожели добродошлицу на Конгрес и у братску Русију. У име Центра за Истраживање Православног Монархизма захвалио сам Др. Швечикову на указаном поверењу и предао му скроман али символичан поклон, србску заставу- символ наше борбе за Православни Монархизам.

Обраћање Др. Швечикова


    Тачно у 10:00 часова упутили смо се у велики амфитеатар, који је тог јутра примио више од 400 учесника и гостију Конгреса. Од 10:00 до 10:30 часова трајао је молебен који је служио Његово Преосвештенство Архиепископ Тихвински Господин Константин са многим Свештеницима и Монасима, а затим и свечано отварање рада Конгреса од стране Др. Швечикова.
    Тада нам се придружила и госпођа Мр. Драгана Керкез, филолог са Универзитета Црне Горе, други учесник конгреса србске националности.

    У 10:30 почело је прво, пленарно заседање, а први је беседио управо Архиепископ Константин. Моје излагање било је планирано као осмо по реду (од преко 360 излагања у сва три дана рада) и требало је да буде одржано управо у преподневном делу пленарне седнице.

Беседа др. Швечикова


    Након Његовог Преосвештенства Архиепископа Константина за говорницу су редом излазили: Доц. Др. Алексеј Швечиков; С. Пељбухов, кадет Војно-артиљеријске Академије; Архимандрит Назарије, намесник Свето-Тројичке Лавре Светог Александра Невског; С. Попов, козачки официр и председник Омладинског Савета на Академији Козачких Официра; и на крају господин А. Н. Крутов, депутат Руске Државне Думе.

Учесници Конгреса током обраћања Немање Мрђеновића


    Након излагања господина Крутова рад Конгреса је прекинут на један сат, и настављен је у 14:00 часова. У наставку, први говорник био је протојереј Игор Бљичков из Московске Области а после њега моја маленкост, као представник Центра за Истраживање Православног Монархизма. У почетку мога излагања на тему: «Православље и култура младих», госпођа Керкез је преводила моје речи са србског на руски (јер су наши, иначе врло сродни, језици удаљени један од другог (не)делима «великог реформатора» Вука С. Караџића) али је ускоро стигао руски превод мог реферата који је госпођа Керкез прочитала до краја. Излагање је наишло на велико одобравање бројног аудиторијума и било једно од ретких која су испровоцирала и питања из публике. Моји одговори су такође задовољили присутне, а господин Кирјанов је после седнице коментарисао да је: «млади Србин, уз Архиепископа Константина, био најхрабрији и најотворенији говорник».
    Првога дана Конгрес је заседао до 18:00 часова, без пратећег програма.

Беседа Немање Мрђeновића


    Другог дана рада Конгреса заседање је одржано управо у Санкт Петербуршкој Духовној Академији и Семинарији. У периоду између 10:00 и 13:00 часова Архиепископ Константин је одржао предавање о Светом Јовану Кронштатском и Георгију Гапону, а након предавања студенти бројних руских универзитета одржали су, изузетно интересантну, дискусију на тему: «Савремена омладина и смисао живота». У 13:00 часова отишли смо на паузу а за 14:00 су били заказани поласци на четири различите екскурзије. У богатом избору одлучио сам се за екскурзију број 1 која је ишла у суседни град Крондштат. Време до Крондштата провео сам у разговору са оцем Игором Бљичковим о његовом раду са омладином и бројним поклоничким путовањима Православним Светињама од Сибира до Шпаније и од Шкотске до Албаније.

Беседа Архиепископа Константина


    Нисмо још били ни изашли из Санкт Петербурга а аутобус се покварио и екскурзија је отказана. Ипак, ово «мало искушење», како га је назвао отац Игор није нас могло спречити да стигнемо до циља. У одлуци да наставимо пут сами, придружила су нам се два студента из Петербурга. Иако су рођени и одрасли у овом граду ни они нису имали прилике да посете суседни Крондштат јер је поменути град-острво до пре неколико година био «војни град» затворен за јавност.

У стану Светога Јована Кронштатскога


    До Крондштата нам је требало непуних сат времена и ускоро смо били у стану Светог Јована Кронштатског. Ту смо одржали краћи молебен и слушали о животу овог великог Божијег Угодника. Око 17:30 кренули смо назад ка Петербургу. У граду сам се опростио са оцем Игором и осталим сапутницима и кренуо пут Лавре Светог Александра Невског где је, у оквиру Конгреса, организован наступ руских фолклорних друштава. Пред сам крај, изузетно лепог, програма пришао ми је господин Кирјанов и позвао ме да му се придружим на вечери. У стану господина Кирјанова срео сам руског економисту из Мелбурна, који у Русији развија пројекат спашавања младих, као и руских села. Изузетно интересантан пројекат који би се уз мање модификације могао применити и у Србији те помоћи у бржем оживљавању србске домаћинске економије. Након детаљног «скенирања» руских и србских проблема у Отачаству и дијаспори, посебно Аустралији, растали смо се око 23:00 часа, само да би смо се поново састали следећег јутра на завршној седници Конгреса.

У стану Светога Јована Кронштатскога


    Трећег дана рада, на Универзитету Технологоије и Дизајна, одржано је заседања по секцијама (5 секција) у преподневном и завршно заседање у поподневном делу. Ја сам изабрао секцију број 3 где је свој рад: «Опасности такозваног ''феминистичког богословља'' » представила г-ђа мр. Драгана Керкез.

    Заједно са Бугарином, Стојаном Ковачевим, паузу у заседању искористио сам да посетим чувени Казањски Сабор и поклоним се чудотворној икони Пресвете Богородице Казањске, као и Храм Спас на Крви, који је на жалост Хришћана још увек само државни музеј (овакву судбину још увек трпе бројне руске Светиње).

Беседа мр. Драгане Керкез


    По повратку на Универзитет присуствовали смо завршној седници на којој су «свођени рачуни» рада Конгреса. Одличну оцену радова, које је послао и представио Центар за Истраживање Православнога Монархизма потврдио је и Доцент на катедри Историје руске културе Универзитета у Петербургу и члан Председништва Сабора Православне Интелигенције, господин Јуриј Булјичев, који нам је упутио званичан позив да учествујемо и на следећој конференцији, посвећеној проблемима славјанске културе, у мају ове године.
    Након што је Доц.Др. Швечиков званично затворио рад Конгреса, уприличен је и концерт класичне музике.

    Следећег јутра сам имао част и задовољство да присуствујем Архијерејској Литургији, коју је у Цркви Академије служио Архиепископ Константин, а у току које је један од бивших стдената Академије рукоположен у чин Ђакона.

Учесници Конгреса


    После Свете Литургије отишао сам до Цркве Свете Тројице у Лаври Александра Невског (Академија и Лавра су део истог комплекса) и поклонио се Моштима овог великог витеза Православља, а затим и до манастирског гробља где почивају и величине попут Достојевског, Ломоносова, Чајковског и многих других.

    Касније тог дана, кренуо сам возом за Москву, где сам стигао 07. марта. У Москви сам, у следећих неколико дана одржао низ врло конструктивних и благородних састанака са уредницима Руског Образа, бившим руским добровољцима из Републике Србске, активистима Међународног Фонда Славјаснке Писмености и Културе као и руководиоцима пројекта «Стјаг». Слободно време сам искористио да посетим многобројна духовна и културна обележја овог мегаполиса, свакако испред свих храм Христа Спаса. Сваком посетиоцу Москве довољно је да прошета кроз, било које, две до три улице па да се увери у оправданост московског надимка «Трећи Рим», јер се стиче утисак да је свака друга грађевина у овом граду Храм Божији.
    У Петербург сам се вратио 11.03. а Русију сам напустио 17.03. у зору.

Учесници Конгреса


    Лични утисак који сам стекао као учесник овог Конгреса, и уопште у целој посети, јесте да је Русија данас на најбољем путу да поново, са разлогом, носи епитет СВЕТА.
    Ако руска државна политика понекад и даје другачији утисак, руски народ је недвосмислено опредељен ка васкрсењу снаге и славе највећег славјанског Царства.
    На Конгресу су се окупили представници Православне мисли из неколико држава и из свих друштвених сталежа: Архиепископи, Свештеници, Монаси, Академици, лекари, социолози, психолози, писци, политичари, војници, полицајци, студенти и многи други. Била је права благодат на једном месту чути тако мудре речи и уверити се у благородна дела, не само од данашње друштвене елите него, што је још и вашније, од будуће. Кадети најелитнијих руских официрских академија, студенти бројних универзитета, укључујући и Духовну Академију и Семинарију, беседили су о здравом јеванђељском национализму, о органском уређењу друштва, о Православном животу, о будућности Православних народа и држава, пре свих о великој Русији. То су људи који ће сутра играти кључне улоге у државним и Црквеним структурама, а будућност са њима заиста је светла. Они су говорили са таквим жаром, са таквом решеношћу да напокон неке ствари покрену са мртве тачке, да и највећи скептици морају признати да је будућност у њиховим рукама.

Света Архијерејска Литургија


    Због оваквих људи Русија је и постала највећа земља на свету, најбогатија Империја, како духовно тако и материјално. Због њихових дела Русија је претворена у Свету славјанску земљу, а за нас Србе свако путовање у Русију није само обичан пут, него увек ХОДОЧАШЋЕ.


Немања Мрђеновић испред Храма Христа Спаса


Немања Мрђеновић




(Објављено: ''Светски српски глас''; Мелбурн; 12.(25.) март 2005.; стр.20.-21. и ''Збиља'' бр.121-122-123.; Београд; јул-август-септембар 2005.; стр.30.-31.)

Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер