ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
Чланица:
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa
064/ 800 47 90
czipm@yubc.net
   На Видовдан, 28. 6. 2013, трочлана делегација Центра за истраживање православног монархизма посетила је Јасеновац, наше највеће стратиште и светиште, поклонивши се светим јасеновачким мученицима страдалима ради имена србског и вере хришћанске.  Делегацију су чинили директор Центра високопречасни протођакон Немања С. Мрђеновић, мр Данка Мрђеновић и секретар Центра вероучитељ Владимир Рајић, сво троје директни потомци јасеновачких мученика.  Поред неизбежног осећаја радосне туге која обузима свако хришћанско срце када се нађе на месту натопљеном крвљу мученика Христових, у спомен подручју Јасеновац немогуће је не осетити и гнев и разочарење. Гнев због очевидног затирања свих материјалних доказа о највећем логору смрти који је водила хрватска држава, као и разочарење због недовољне бриге и ангажованости србске стране.  Наиме, након што су хрватске усташе напустиле логор у њега су ушли југословенски партизани који су уништили све логорске зграде, ограде и сваки видљиви траг о постојању логора. Но, барем је меморијални музеј чувао успомене и сведочио о паклу који само ђавоимани ум може подићи на лицу земље. Данас више тога нема ни у музеју.  Поставка коју у потпуно затамљеном музеју јавности презентира Нова Хрватска Држава, тј. еUропска Хрватска, садржи један нож, врх једног маља, један чекић и пола секире. Монструозног "србосјека", овде "патентираног" нема ни на сликама. Ту су и једни ланци, једна кошуља и један џемпер логораша "ослобођених у разменама" (sic.) као и неколико "порука најмилијима" у којима сви листом пишу како су добро и здраво, само им фали мало хране и дувана.  Ту је и списак жртава, према којем је у овом логору побијено око 80 000 људи, од којих је мање од 50 000 Срба. Овако флагрантан историјски ревизионизам и понижавање жртава и целокупног србског народа може се поредити само са турским негирањем геноцида над Јерменима. Очигледно еUропски стандарди републике Хрватске укључују и одржавање стандарда геноцидности, постављеног претходни пут када су свој суверенитет предали "уједињеној еуропи".  Представници Центра посетили су затим и меморијални комплекс Доња Градина у Републици Српској и гробне пољане у којима је на најзверскије начине мучено и убијено преко 600 000 Срба као и десетине хиљада Цигана и Јевреја. Ту се и даље чувају и казани у којима су Хрвати кували људе и од њих правили сапун, као и чувена "топола ужаса" и други експонати које је од уништења сачувала Војска Републике Српске одбивши и последњи покушај хрватске агресије у септембру 1995.  Наши представници обишли су затим и поједина опустошена србска села у Западној Славонији, као и село Нови Варош у коме су Хрвати 2. маја 1995. направили заседу србској избегличкој колони и на главној улици побили неколико стотина цивила (међу којима и мноштво жена и деце) а потпуни геноцид избегнут је захваљујући последњем херојском напору 18. Корпуса Српске Војске Крајине који је пробио обруч и омогућио збеговима да спас потраже у Републици Српској.  Као и у Јасеновцу и у Новом Варошу склоњени су и затрти скоро сви материјални докази усташког пировања, па је и улица која није могла да се опере од крви већ 5.5.1995. добила нови асфалт.  На лицу места уверени у застрашујуће размере, не само злочина који се у Хрватској из генерације у генерацију понављају, као и у систематско и Системско умањивање, негирање и скривање злочина, руководство Центра најавило је организацију научног скупа посвећеног овој теми. Не само због тога да би се ове важне лекције историје отргле од заборава који се око њих обмотава у савременој Србији већ и да би се допринело разумевању овог по много чему јединственог и језивог феномена, како би се његово даље понављање спречило или барем избегло.  |
