Грб Краљевине Србије Грб Центра
MAINABOUT USSYMBOLSACTIVITIESTREASURYNEWLINKS WRITE US

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net






Немања С. Мрђеновић






ЈЕЗИК У ЦРКВИ






Немања С. Мрђеновић






    Ми данас не знамо на ком језику су се споразумевали Адам и Ева. Не знамо којим језиком су општили са Богом, анђелима и својим потомцима. Немамо представу како се тај језик даље развијао и како су звучале молитве Адамових потомака нити молитве које су одзвањале по Нојевој барци. Људи су се и после Ноја споразумевали једним, заједничким језиком који ми данас не познајемо, него га тек наслућујемо у бројним заједничким коренима разних модерних језика. Тек од времена зидања Вавилонске куле појављују се различити језици који људе све више удаљавају једне од других просто због ограничене или онемогућене међусобне комуникације али и зближавају оне који се међусобно разумеју.

    Христос је на земљи говорио арамејским језиком. Но данашњи теолози, лингвисти и историчари претпостављају да је говорио и грчки, као и јеврејски. Претпоставке су засноване на томе што је Христос разговарао са Понтијем Пилатом, службеником Римске империје који је говорио грчки, а и на томе што се често позивао на Стари Завет написан јеврејским језиком а често опет и на грчки превод.

    Наравно да су постојали и различити степени развоја грчког и јеврејског, али су се људи у сваком добу споразумевали на тада савременом и свима разумљивом дијалекту.

    Када смо ми Срби примали хришћанство највећи проблем поново је била језичка баријера. Управо због тога Света браћа Ћирило и Методије узели су за основу словенског језика језик Словена који су живели око Солуна, а који су вероватно били Срби. Према тој језичкој основи превели су најважније хришћанске списе на Словенима разумљив језик. Ови „словенски апостоли“ раширили су реч Божију међу свим словенским наречјима на тој једној универзалној основи, а свака словенска област је ту језичку основу прилагођавала својим потребама у својој редакцији.

    То је језик којим се Богу молио и наш Свети Сава, као и други наши средњевековни Свети Оци. Но, након доласка Турака ствари се драстично мењају. Под тешким условима окупације, нарочито окупатора друге вере непријатељски расположене према хришћанству, а тада још увек без штампарија и могућности масовног умножавања писане речи, тај језик долази на ивицу нестанка. Наши црквени великодостојници тада траже помоћ од Руске Православне Цркве и они нам мало касније шаљу књиге и учитеље, али наравно у својој, руској, редакцији. Прилагођавајући ту руску редакцију црквенословенског нашим потребама, настаје данашњи облик црквенословенског који се користи у нашим храмовима а који је другачији од оног из Савиног времена.

    За то време говорни језик се дакако и даље мења али је још увек прилично сличан овом богослужбеном. Међутим, релативно брзо након ове „ренесансе“ богослужбеног језика, долази до корените (Вукове) реформе говорног језика у Срба. Сада се ова два (говорни и богослужбени) језика драстично удаљавају један од другог. Већина данашњих Срба слабо разуме или уопште не разуме црквенословенски језик.

    Треба рећи и да то није усамљена појава само код нас, исто је и са Грчком црквом која у богослужбеној употреби користи „коини“ грчки који данашњи Грци не разумеју, као што ни данашњим Бугарима или Русима није ништа лакше да разумеју црквенословенски него Србима. Да не говоримо о Пољској Православној Цркви која такође користи црквенословенски, или пак Румунима који су у XIX веку због неразумљивости језика народу сасвим напустили црквенословенски и прешли на савремени румунски.

    Посебан пример је ипак питање језика у дијаспори. Наиме, тамо имамо две врсте проблема. Први је неразумевање локалног језика у новој средини са којим се среће прва генерација емигранта а други неразумевања матерњег језика друге генерације емигранта. Ова ситуација неретко ствара проблеме и „тензије“ у нашим парохијама у иностранству, посебно у прекоокеанској дијаспори.




    Овде и даље не узимамо у обзир питање мисионарења и обраћеника у православље. Наша дијаспора има дивну прилику да мисионари у Западном свету, пре свега због присуства бројне емиграције која би могла материјално да подржава такве мисије. Али авај, какве резултате можемо очекивати од мисионара који се некоме коме је матерњи енглески, немачки или француски обраћа на србском или црквенословенском!?

    У овом нашем проблему са језиком извор неспоразума не долази из језика или дијалекта којим говоримо већ из мањка жеље да се истински разумемо. Заступници идеје о чувању говорног језика у Цркви тврде да је употреба енглеског или ког већ другог локалног језика равна издаји како нације тако и вере. Заступници енглеског односно локалног језика тврде да је инсистирање на матерњем језику чисти етнофилетизам, односно да је у сукобу са православљем, и тако у круг.

    Понегде се решење тражи у упоредој употреби и једног и другог, понегде се ту додаје и црквенословенски. Има парохија у којима се сасвим прешло на локални језик а има и оних где се искључиво употребљава србски. Но, ни једно од ових решења није се показало као адекватно и трајно решење проблема, а разлог за овај неуспех опет можемо тражити у недостатку искрене жеље да разумемо не само језик наше браће и сестара, него и њихове духовне потребе и обрнуто.

    Ми као хришћани знамо, или би бар требали да знамо, да се искуство истине може изразити на свим језицима. Христос никоме неће остати непознат због „непреводивости“ Његовог учења. Но, исто тако знамо да се то искуство истине не може проповедати на језику који разуме само онај који проповеда. Управо зато су Ћирило и Методије преводили нама када ми нисмо могли да разумемо проповеднике из Грчке. Тако је и било и када су се апостоли раширили по Палестини, Грчкој, Риму,.. где год су дошли користили су локални језик, разумљив најширим слојевима народа. Ово би свакако био добар аргумент за употребу локалног језика.

    Са друге стране, свесни смо чињенице да добар део наше емиграције није савладао, нити ће икада довољно савладати локални језик да би се на њему молио. Чак и добар део те емиграције који нема проблем са комуникацијом на локалном језику има проблем са молитвом. Јер ипак је језик круцијалан у унутрашњем молитвеном созерцању и религиозној интуицији, како каже архимандрит Рафаил (Карелин). Свесни те чињенице ми не смемо том народу ускратити могућност да се моли на свом језику, нарочито када знамо да је управо тај народ и управо с том идејом изградио наше богомоље по свету. Ово би, дакле, могао бити добар аргумент за употребу матерњег језика.

    Најмање лоше решење могло би да буде назначење различитих парохија за употребу различитих језика. Једне да користе искључиво локалне, а друге искључиво матерње језике. Овакво решење свакако би унело више реда у нашим епархијама у расејању и макар у почетку смањило тензије између ове две струје. Но на дуже стазе опет ће довести до тензија јер ће се те две заједнице неминовно удаљити једна од друге. Обе ће се осећати изоловано и изопштено и њихово удаљавање сведочиће управо супротно од начела православне саборности и укључивости.

    Овај последњи проблем посебно ће доћи до изражаја у заједницама у којима има доста обраћеника. Ако у једном граду попут Чикага, Торонта или Сиднеја, одвојимо један наш храм да се у њему служи само на енглеском и ту се концентрише највећи број обраћеника у православље, врло брзо ће се та заједница осетити изолованом и одбаченом од осталих србско-православних парохија и кренуће у потрагу за искренијом заједницом. Ако ли пак не обезбедимо једну такву парохију, тим обраћеницима неће дуго требати да осете како им је угрожен идентиет и како ми њима не проповедамо само православље већ покушавамо да од њих направимо „Србе“.

    Једино решење које видимо као нешто што би потенцијално могло да задовољи све заинтересоване стране, јесте едукација заједнице и њено унутрашње зближавање и боље разумевање унутрашњег изражаја нашег заједничарења. Потребно је да локални пастири тако едукују своје заједнице да они добро разумеју како своје тако и потребе своје браће и сестара. Да буду способни да опште у једној „надјезичкој“ заједници. По речима сиднејског протојереја ставрофора Србољуба Милетића „чињеница је да језици, као што су црквенословенски, српски и говорни језик средине, који се употребљавају у дијаспори, представљају једно богатство Цркве кога се не би требали тако лако одрицати. Оно што је потребно јесте отвореност да се научи свеобухватни језик и символика Литургије и од стране свештенства и од стране верних. Уместо да обликујемо богослужења према своме укусу (као Римокатолици и Протестанти), ми треба да обликујемо себе и своје разумевање према символима богослужења и језику и тајни Литургије!“







Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер