Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић



О КОНСТАНТИНОВУ ДНЕ








   Видевши знак Крста Твога на небу, и као Павле примивши позив не од људи, међу царевима апостол Твој, Господе, царствени град положи у руке Твоје: Чувај га увек у миру, молитвама пресвете Богородице, Једини Човекољупче.


   Приђимо, браћо и сестре и напојмо се са бистрог извора примера, којег нам блаженим својим животом подари велики земљак наш Свети Равноапостолни Цар Константин I Велики!

   Император Гај Валерије Аурелије Константин, ваистину је нешто најлепше што је икада изнедрио царствујушчи и порфирородни град српски Ниш и читаво наше поднебље!

   Животом својим, он нам зацрта превисоку границу, коју нам ваља достизати и пример којем се ваља неодустајно и трудољубиво уподобљавати, јер нам је то, ваистину, сигуран метод и јемац спасења.

   Син Императора Маркуса Флавија Валерија Констанција Херкулија Августа I Хлора, као да је још и више био сином благочестиве Јелене, жене скромнога порекла, што је, све скупа заувек одредило животни пут овог великог човека.

   Потомак римског Цара Констанција I Хлора, родоначелника Императорске Династије Нових Флавијеваца, као да је још и више био унук скромног нишког крчмара, чинећи га тако пријемчивим за подражавање крчмару витлејемском, који се једини сажали на бремениту Марију и остарелог заручника њеног Јосифа, те им подари место где би имали ''главу склонити'' (Лк.9,58) у оној витлејемској ноћи у којој нам се роди Спас у телу.

   И, заиста, овај срећни спој изродио је благородног витеза, који препознаваше дужност своју, према којој племство обавезује, али и пламеног верника и доброг домаћина, који у срцу своме сагради раскошну палату, у којој би Господ Сведржитељ имао главу Своју склонити.

   Зато Велики Константин духовно узрасте. Чинивши дела, којима је преобразио васељену и задужио општељудску цивилизацију постигнућима неизмерног значаја, која неће избледети до свршетка века.

   Управо је зато његова постојбина и имала ту част да у протеклој години буде самим центром хришћанске васељене, приликом обележавања великог Јубилеја 1700-те годишњице од доношења Миланског едикта, којим је велики Цар Константин даровао слободу Вери и Цркви, којој ће доцније, крштењем и сам приступити.

   Као онај који је сазвао Први Васељенски Сабор и као онај, под чијом се заштитом и старањем исти одржао, Свети Цар Константин је заувек оставио у благоверни и благочестиви задатак сваког миропомазанога монарха до конца времена, да се посвећује великој служби ''спољног епископа'' Цркве Христове – оног којем на срцу посебно има да лежи брига за очување и одбрану чистоте Вере Христове.

   И није, зато, случајно, да је Свети Цар Константин један од ретких угодника Божијих, којега је Црква Христова препознала као равнога Апостолима!

   Свети Цар Константин тиме узрасте до узора свим потоњим генерацијама хришћанских владара, те су се, зато, у средњевековним српским агиографским и другим списима и бројни владари српски доживљавали као Нови Константини.

   Такав случај не беше само са Светим Симеоном Мироточивим, већ и са Светим Краљем Милутином, Светим Стефаном Дечанским, Царем Душаном, Светим Деспотом Стефаном Високим и свим другим благочестивим и самодржавним владарима српским, који су настојали да подражавају спасоносној одлуци и расуђивању Константиновом, који је себе сматрао, не само обичним окруњеним државим управитељем, већ и ''одређеним да служи Богу'', како сазнајемо из његовог предсаборског обраћања Патријарху Александру Александријском и Арију.

   Зато се Константин јавља истинским теодулом, а крштена и крстоносна Монархија, чијим је родоначелником постао, је зато пред собом имала за циљ узвишени идеал теодулије – служења Богу, а не привременим и вероломним интересима политичких олигархија.

   Константин је темељ православног разумевања улоге хришћанског владара у животу народне заједнице, као првог верника своје Цркве, првог војника своје војске и првог домаћина своје земље, што је ухватило јаког и неувелог корена и у дубини предањског српског државотворног идеала.

   Управо на овом трагу су и речи Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, који говораше: ''Теодулија је главна карактеристика свих србских владара лозе Немањића. "Раб Христа Бога" тако су себе сви називли и потписивали, почев од Стевана Првовенчаног до цара Уроша. И не само Немањићи него и владари кнежеви, деспоти војводе и господари других лоза и фамилија тако су себе, попут Немањића, називали и потписивали, као кнез Лазар, деспот Угљеша, деспот Стеван Високи, деспот Ђурађ Бранковић, султанија Мара, мајка Ангелина и други многобројни. Сви раби Христа и Бога, сви теодули, слуге Божије. Тако их је све Сава упутио, Немања свима пример дао, а дух Божји на том путу укрепио''.

   Улога монарха, као умиритеља пагубних трвења, који нарушавају јединство Цркве, трасирана је још речима самог Равноапостолног Константина: ''Бог, наш Спаситељ, излио је на свакога од нас једно исто видело. Дозволите ми, дакле, који сам слуга Преблагога, да под Његовим промислом доведем до краја оно за чим ревнујем, и да бих вас, народ Његов, довео у општу заједницу помоћу дозивања, мира и благих савета. Ако је код вас једна вера, као што рекох, и ако подједнако разумете своју веру, и ако заповест закона својим деловима притеже душу да је поптуно једнако расположена, то онда мисао, која вас је потакла да се препирете ни због чега, уколико не задире у суштину целе вере, не треба да ствара поделу, цепање и расправу међу вама у било каквом могућем облику''.

   Колико је само кротке мудрости сабрано у овим благим речима онога, коме добробит повереног му стада Христовог беше непрестана брига и колико је брижне љубави у њима, када оне ни до данас не изгубише ништа од своје свежине и актуелности!

   Многи су угодници Божији, короз повест исправно схватали овакве упуте Константинове, а међу њима и други наш Равноапостолни молитвеник пред престолом Творца, Свети Сава Српски, за којег Свети Владика Николај рече: ''У својим беседама тада је он јасно истицао у лице краљу, великашима и народима две необориве стварности; прво, да је вера једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног; и друго, да и краљ и сви великаши и сав народ као и свештенство морају служити вери, односно Оснивачу вере Господу Исусу Христу, Сину Божјем Јединородном, како би и ми сви могли бити названи синовима Божјим и ући у царство небесно''.

   Зато су, од најранијих времена, животи и дела владара српских поређена са Константиновим, као обрасцем истинскога христољубља и отачаствољубља, што је давало преовлађујући дух држави и народу, којима владаше.

   Тај дух беше толико снажан, да је он одолео и опстао у народној души, чак и упркос великом страдању и сваковрсном опустошењу у доба вишевековне туркократије.

   Управо смо зато, баш данас, у прилици да се подсетимо наших јуначних и многострадалних предака, који су, пре равно стотину година, јуришали голим грудима на челик, подобно Константиновом јуришу код Милвијског моста.

   Као што Константин, са својом крстоносном војском јуришаше на надмоћнијег Максенција и носаше пред собом барјак крсташ, и наши прадедови, јуришаше на бојишту колубарском, високо испред себе истицавши своје пуковске заставе, са крстоносним орловима српским и заветним и победоносним ускликом: ЗА КРАЉА И ОТАЧАСТВО – С ВЕРОМ У БОГА!

   Зато они и бејаху судеоници Константинове победе и показаху се као достојни носиоци ловорика и убиратељи плодова Константиновог тријумфа!

   Зато и ми, недостојни земљаци Константинови и потомци див-јунака са Цера, Колубаре, Мојковца, Албаније, Крфа и Солуна, ускликнимо и запевајмо речима црквеног песника:

   ''Царство твоје равнајући са Царством горњим, радосни Царе Константине, царе и господару свих, са чистим мислима вером облагодаћеним, крстио си се; због тога ти певамо овако:

   Радуј се, јер си се у име Оца и Сина и Светога Духа крстио!

   Радуј се, јер те се за време крштења рука Господа Исуса Христа дотакла!

   Радуј се, јер је лепра као крљушт са тебе спала!

   Радуј се, јер си се, обучен у беле хаљине, царем хришћана назвао!

   Радуј се, јер си свим паганима поручио да се крсте и хришћанима назову!

   Радуј се, јер си наредио да се идолима храмови пониште!

   Радуј се, јер си свете цркве у име Исуса Христа поручио да се граде!

   Радуј се, јер си свету мајку Јелену са много части и богатсвтва послао!

   Радуј се, јер си међу царевима први хришћанин!

   Радуј се, јер си целом свету радост донео својим крштењем!

   Радуј се, јер су пагани идући за тобом хришћани постали!

   Радуј се, јер ми, свештенство мироносно и монаси, грешни дакле, хвалимо те и величамо заувек!

   Радуј се, Свети Царе Константине!''

   Јер је Господње Царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у све векове векова,


   АМИН







*Беседа одржана на Светој Литургији о Светом Равноапостолном Цару Константину Великом, 21. маја (3. јуна) 2014. године Господње у београдском Храму Светог Aпостола и Евангелисте Луке у Кошутњаку




НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер