Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Беџ Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма (изображење Рада Павловића)





Ђакон Ненад М. Јовановић





ХЕРАЛДИЧКА И СИМВОЛИЧКА АНАЛИЗА
ПРЕДЛОГА ГРБА И СТЕГА
ОПШТИНЕ КОСЈЕРИЋ












   Предлог Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма за грб и стег Општине Косјерић је израђен сасвим у складу са позитивним прописима за територијалну хералдику и, уједно, у складу са најбољим предањем српске и европске хералдичке уметности и науке.

   Није без значаја истаћи ни да је не мали број општина и градова из шире области у којој се налази и Косјерић, које су и саме усвојиле и одавно користе грбове израђене према поменутим хералдичким стандардима. Такав је случај, нпр, са: Ужицем, Ариљем, Чајетином, Мионицом, Пожегом, као и читавим низом других места у Србији, Републици Српској и Црној Гори.






   Штит овога педлога грба Општине Косјерић је подељен у глави штита на доње, веће и горње мање поље. Доње поље штита је квадрирано пуним црвеним Крстом, фимбрираним сребрним (у хералдици се сребро представља белом бојом). Поља добијена оваквим квадрирањем доњега поља штита су наизменично небеско плава и зелена, а на себи (тј. између кракова Крста) носе по једну зтлатну (у хералдици се злато представља жутом бојом) шестокраку звезду. У духу средњевековне српске хералдичке традиције, горње поље штита је црвене боје, а на себи носи укрштени косир (косијер) и сабљу златне боје.

   Држачи штита су Антоније Косијер, оснивач општинскога места и чобаница одевена у народну ношњу. Држач (или чувар) штита са десне хералдичке стране (посматрачеве леве), у складу са важећом хералдичком регулативом у домену месне хералдике, придржава српски народни стег, док држач са леве хералдичке стране придржава наш предлог стега Општине Косјерић.






   Описани штит је крунисан сребрном бедемском круном без мерлона, што хералдички легитимише Титулара, с' обзиром на његов статус и број становника. Испод штита је лента са гесло грба, која носи име Титулара, опет у складу са важећом хералдичком регулативом.

   Поменути црвени Крст, као централни елеменат доњега поља штита, је у хералдици и вексилологији познат као Крст Светога Ђорђа, што је речита хералдичка алузија на једно од главних жаришта духовности и споменика материјалне културе на територији Општине. Мислимо, наравно на знамениту Цркву-брвнару из Сече Реке, посвећену Светоме Великомученику и Победоносцу Георгију, која је из XV века и која је данашњи изглед добила за владе Врховнога Вожда Карађорђа Петровића.






   Звездице у краковима поменутога Крста подсећају својим положајем на грб Србије, а позајмљене су са врло карактеристичнога и упечатљивога Распећа са иконостаса поменуте Цркве-брвнаре.

   Поља, у којима се поменуте звездице налазе јесу небеско плава и зелена, што ликовно и символички указује на Титулара, као место са врло великим бројем сунчаних и ведрих дана у току године, као и на богатство издашне природе, којом је Бог обдарио ово поднебље. Ово је значајно и због тога што Косјерић заснива планове свога будућега развоја управо на еколошки ненарушеној природи, као предуслову за озбиљније бављење сеоским туризмом.






   Садржај горњега поља штита обезбеђује овоме предлогу грба нарочиту оригиналност и непоновљивост, будући да, захваљујући њему, овај грб можемо сврстати у категорију тзв. алузивних грбова. Карактеристика грбова из ове категорије јесте да неким својим елементом указују на име Титулара. Овде је, наравно, реч о пољопривредној алатки званој косијер, којој Општина дугује име. Иначе, овај хералдички поступак је већ одомаћен и у српској месној хералдици, па на сличне примере наилазимо и у случајевима грбова општина и градова као што су: Аранђеловац, Јагодина, Бор, Рудник, Звездара, Књажевац, Лесковац, Пећинци, Савски Венац и др.

   Поменути златни косир је укрштен у виду Крста Светога Апостола Андреја са златном сабљом, која подсећа на ратничко наслеђе и велике жртве овога поднебља, баш као и црвена боја поља на којему се поменути елементи налазе. Није без значаја ни да црвена боја има доминатно место и у државним символима Србије, а у Православној иконографији педставља Божанску Природу Господа нашега Исуса Христа. Њеном употребом у предложеним символима изражава се вера и нада у живот Општине и њених житеља у складу са Вољом Божијом.






   Поменута сабља нас подсећа и на јунаке овога краја и то посебно пале у ратовима за ослобођење 1912-1918. године Господње. За ово је одговоран и избор управо овога типа сабље и овоме предлогу грба. Наравно, ни избор њене боје није препуштен случајности. Наиме, златна боја символично представља Благослов Божији, материјално и духовно богатство, непропадивост или вечност, као и боју зрелог жита, тј. богатство тла. Ипак, посебно је важно истаћи да златна боја у Православној иконографији представља боју Царстава Небескога и његове непролазне Славе. То је боја преображене таворске Светлости Христове, што у комбинацији са црвеном подлогом даје хералдички исправно и ликовно пријатно решење, које је крцато духовном символиком и набојем.

   Избор држача штита је, такође, био плод детаљнога и систематичнога хералдичкога премишљања. Избор Антонија Косијера, као оснивача Косјерића, за држача на хералдички доминантној (десној) страни, чини се сасвим логичним. Иначе, ово изображење поменутога повеснога лика је стилизовано по узору на познати споменик из центра места, чиме се обезбеђује врло повољна и пријатна веза са једним од главних обележја општинскога средишта, као и са једним од пресудних момената у прошлости Косјерића.






   Леви држач штита је, заправо, алегорија на читаво ово поднебље, које се, између осталога, препознаје и по сточарству, о чему сведочи и главна локална културна манифестација под називом ''Чобански дани''. Није случајно ни то да поменута чобаница у народној ношњи држи преслицу са видљивом вуницом управо црвене боје. Наиме, када знамо да се на иконографским представама Благовести Пресвета Богородица често представља управо да преслицом на којој испреда вуницу црвене боје (што иконографски предсказује крсно-васкрсну голготску жртву Сина њезинога), јасно нам је да је овде реч о дискретноме подсећању на Храм Рођења Пресвете Богородице у самоме Косјерићу.

   Распоред стегова, које придржавају чувари штита је ствар позитивне хералдичке регулативе, као и садржај деснога стега. Леви, пак, стег јесте наш предлог изгледа будуће општинске заставе, који је добијен свођењем елемената са штита, а не дословним понављањем садржаја штита на стегу. То је, такође, уобичајена хералдичко-вексилолошка метода, којој се прибегло и у случају бројних других грбова и стегова наших градова и општина као што су: Лајковац, Барајево, Бијељина, Чајетина, Горњи Милановац, Ниш, Нови Београд, Звездара, Исток, Коцељева, Крагујевац, Младеновац, Обреновац, Пожега, Рума, Савски Венац, Смедеревска Паланка, Српско Сарајево, Стара Пазова, Сурдулица, Ужице, Велика Плана, Врбас, Жагубица и др.






   Како би се очувала тако пожељна једноставност (али не на уштрб богатства, већ ради лакше употребе и штампи и др.) грбовнога дизајна, овога пута се прибегло постављању држача директно на ленту за гесло грба, а не на одређени постамент грба. Мишљења смо да је прегледност и читљивост овога знамења један од његових главних квалитета, који би био изгубљен додавањем било којега другога перифернога елемента. Зато је испод штита је развијен свитак за мото грба, на којему стоји име будућега Титулара, као што је и уобичејено код наших месних грбова.

   Представљени хералдички и вексилолошки пројекат је остварен ваљаним избором боја, строго изабраним у оквирима стандарднога хералдичкога репертоара, као и упошљавањем лако препознатљивих хералдичких фигура, које недвосмислено асоцирају на будућега Титулара грба. Дакле, поменуте хералдичке боје и фигуре нису производ случајнога избора, већ пажљивога хералдичкога промишљања, које је у обзир узело све релевантне податке из прошлости и садашњости Косјерића.






   Гаранција квалитета и хералдичко-вексилолошке исправности предложених решења, између осталога, лежи и у ауторитету Предлагача, једнога од најших најугледнијих хералдичких тела, у оквиру којега је осмишљен и израђен врло велики број Црквених, месних, корпоративних, породичних, као и грбова и застава Чланова Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића од Србије; Краљевскога Дома Багратиона-Мухранских од Грузије; Краљевскога Дома Браганса од Португала; Краљевскога Дома Бабиито од Бунјоро-Китаре; Краљевскога Дома Абанјигинја од Руанде, као и грбова и застава чланова више угледних аристократских родова, витешких редова и др.

   Уверења смо да је овај предлог сасвим задовољио критеријуме Конкурса и испунио услове истога из тачке бр.4, те да је символички и хералдички ваљано представио: ''историјске, културне, природне и друге карактеристике Општине Косјерић као и перспективе њеног развоја'', као и да у естетскоме, символичкоме и хералдичкоме погледу репрезентује титулара на достојан начин.


+ + +




Општина Косјерић
/предлог - велики/
(Ненад М. Јовановић, Срећко Никитовић)    Општина Косјерић
/предлог - стег/
(Ненад М. Јовановић, Срећко Никитовић, Љубодраг Љ. Грујић)



+ + +




Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата

MARSMEDIA




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер