Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Facebook
Facebook

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net

















Саша Недељковић


РАД ЖЕНСКИХ ДОБРОТВОРНИХ
УДРУЖЕЊА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
ДО АПРИЛСКОГ РАТА 1941.








   Милка Свет. Вуловић враћала је 1899. четири питомице Београдског женског друштва, после завршеног школовања, њиховим родитељима на Косову. У сусрету са националним радницима и српским конзулом у Приштини, уверила се о тешком стању у коме су се налазили Срби на Косову. На предлог и уз помоћ конзула при повратку у Београд основала је Одбор госпођа „Кнегиња Љубица”. Друштво „Кнегиња Љубица” је основала уз сарадњу са Дафином Протић, Милевом Константиновић, Катарином Спасић, Јеленом Стокић, Даринком Лешјанин, Савком Панић и Даницом Соларевић. Одбор је помагао цркве и манастире у Старој Србији и Македонији. Рад Друштва је до 1912. био тајан. Ствари су преносили поверљиви људи. После Првог светског рата друштвени рад проширен је на културно-просветно и национално поље. Друштво је образовало 35 помоћних пододбора широм земље. Пододбор у Панчеву хранио је 60 до 80 деце дневно. Пододбор у Загребу одржавао је домаћичке течајеве којима је руководила председница Олга Крњиц-Пелеш. Пододбор у Обреновцу, у свом дому за старце и старице, помагао је и сиромашну децу. Пододбор у Бихаћу, ради просвећивања жена на селу, одржавао је предавања по селима. Пододбор у Урошевцу водио је надзор над Домом Милосрђа у Штимљу. Пододбор у Сплиту поред забавишта имао је и своје обданиште. Пододбор у Котору имао је ђачку трпезу, и зими је исхрањивао преко стотину сиромашне деце. (1) Друштво Кола Српских Сестара у Котору сарађивало је са пододбором ,,Књегиња Љубица”, које је преко зиме бесплатно издржавало ђачку трпезу. Заједно са њима дежурале су и радиле у просторијама трпезе. (2)





   Друштво „Кнегиња Љубица” подигло је спомен-цркву у Штимљу на Косову, посвећену палим војницима. Црква је подигнута 1913. и 1914. Икону Мајке Ангелине израдила је и подарила сликарка Полексија Тодоровић. После оправке 1923. ударен је камен темељац Дому Милосрђа у Штимљу. Друштво је отворило склониште за сиромашну децу. После свршене основне школе, мушка деца слата су преко Привредника на занат. Од 1925. друштво је уступило просторије у Дому Милосрђа за основну и домаћичку школу, која је радила као косовска домаћичка школа Друштва „Кнегиња Љубица” и Задужбине Николе Спасића. У Дому су се одржавали и пољопривредни течајеви за сеоску омладину. На имању око Дома налазио се виноград, воћњак и градина, који су давали поврће за исхрану деце. За обраду имања добијали су помоћ од Вардарске бановине и Задужбине Николе Спасића. Одбор се обратио Министарству пољопривреде и вода и Министарству народног здравља са молбом да се селу Штимљу и насеобини Петровићи доведе вода за пиће. Вода је спроведена из села Рачка. Осим водовода Дом је имао сопствени бунар. Краљ Александар је дао идеју за изградњу Цркве у Штимљу и потпомогао спровођење водовода у Штимљу и Петровићима. Другу спомен-цркву Друштво је подигло на Делиграду у знак вечитог признања и захвалности Србима и Русима који су пали у ратовима од 1876-1918. Издали су албум цркава и манастира 1935. у корист подизања храма Св. Саве у Београду. Исте године су издали књижицу „Спомен Црква на Делиграду”. Одбор госпођица из Београда прикупио је 60.000 динара. План за градњу Цркве израдио је бесплатно архитекта Момир Коруновић, према плану Цркве у Штимљу.





   Друштво је помагало сиротињу у свим крајевима Југославије, шаљући преко својих пододбора, основних школа и општина одела, рубље и обућу. Одело и рубље су саме чланице прикупљале, прекрајале и шиле. Друштво је слало школама књиге. Прикупљали су прилоге за градњу цркава у Љубљани, Марибору, Црквеници, Вису, Сињу и Самодрежи на Косову. Прикупљале су прилоге за руску Цркву у Берлину и Хоргошу. Друштво је награђено 1937. за свој културно-национални рад из Фонда Блаженопочившег Краља Александра I Ујединитеља са 10.000 динара. У великој дворани Коларчевог универзитета у Београду 7. маја 1939. прослављена је четрдесетогодишњица од оснивања Друштва. (3)





   Пододбор Друштва „Кнегиња Љубица” основан у Скопљу 1921, проширио је делатност на околину и основао пододборе у Качанику 1926. и у Приштини 1928. Пододбори Друштва „Кнегиња Љубица” имали су 200 чланица у Скопљу, 12 у Качанику, 60 у Приштини, и 40 у Ханријеву. У Приштини је пододбор имао свој дом. (4)





   Пододбор Друштва „Кнегиња Љубица” у Лесковцу у свом извештају 1939. навео је да је за сељанке одржао 15 течајева, у својој згради. Њихов циљ био је одржавање народне ношње и васпитавање у националном духу. Пододбор Друштва „Кнегиња Љубица” у Шибенику помагало је 14 деце из основне школе. Свако јутро су добијали шољу топлог млека са комадом хлеба. Такође пододбор је помагао школску децу у књигама и школском прибору. Помагао је упис својих штићеника у занатску школу, а два дечака упутио је у Дом Милосрђа у Штимљу. (5)





   Идеју за оснивање Друштва за помоћ сиромашним мајкама „Српска мајка” дао је београдски лекар гинеколог др. Јован Јовановић 1910. Друштво је основано 1911. Дугогодишња председница друштва, Даринка Панић, радила је на оснивању пододбора у већим местима у Србији. Друштво је 1936. имало свој дом, водило диспанзер за децу и саветовалиште за мајке, приређивало је течајеве за правилно васпитање деце. Прославило је свечаном скупштином 24. априла 1936. 25-годишњицу свог добротворног рада. У Скопљу је 1927. основан пододбор. Одржавао је диспанзер, обданиште и саветовалиште за негу одојчади. Пододбори у Битољу и Призрену основани су 1930. (6)





   Пододбор Друштва „Српска мајка” у Алексинцу сазидало је свој дом захваљујући прилогу од 20.000 динара, које је приложила Јелена Т. Маринковић, учитељица у пензији. Земљиште за дом уступила је општинска управа. Главна управа Друштва „Српска мајка” из Београда, Министарство социјалне политике и народног здравља и Југословенска унија за заштиту деце приложиле су по 3.000 динара. У “Дому Српске Мајке” поред диспанзера био је смештен и интернат за сиромашну децу. (7)





   Пододбор Кола Српских Сестара основан је 1913. у Охриду. Посветио је своју пажњу исхрани средњошколске омладине, одржавању народне ношње у свом “Колу девојака”. Сазидале су дом за старе. Помагали су ученице женске занатске школе. Исте 1913. основан је пододбор Кола у Скопљу. За време Првог светског рата дочекале су рањенике и помагале у болницама. Радили су на збрињавању ратне сирочади и удовица. Помагале су жене које су у рату преносиле муницију и храну до ратишта. Држале су кухињу за сиромашне ученике основних школа. Основале су женску занатску школу. Неговале су народни вез. Пододбори Кола били су у: Охриду, Неготину на Вардару, Куманову, Кривој Паланци, Кратову, Кичеву, Кавадару, Босиљграду, Битољу, Гњилану, Демир-Капији, Штипу, Царевом Селу, Урошевцу, Св. Николи, Радовишту, Приштини, Гостивару. Пододбори Кола у Пећи, Призрену и Ђаковици имали су ћилимарске радионице.





   Пододбор Удружења “Кнегиња Зорка” основан је 1929. у Скопљу. Деловали су пододбори у Куманову, Велесу, Битољу, Кривој Паланци, Штипу... У Струмици је Друштво подигло дом у коме је била смештена кухиња и интернат за ђаке. У Приштини је пододбор водио радионицу персијских ћилима. (8)





   У свом раду добротворна женска друштва сарађивала су са осталим националним и хуманитарним друштвима. Соколска жупа Цетиње приредила је логоровање соколских јединица на Ловћену 1935. На слављу су учествовале и културне установе, цетињско Певачко друштво „Његош“ као и Друштво „Књегиње Зорке“. (9)





   Председница Друштва „Књегиња Љубица”, Нака Спасић, сарађивала је са друштвима као што су били Црвени крст, Савез сокола. Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. у Београду Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглаварства, бал је одржан у просторијама Соколског друштва Матица. У Почасном одбору биле су: Нака Спасић, председница Друштва „Књегиње Љубице”; Милица Јовановић, председница Друштва „Књегиња Зорка” и Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза. (10)





   Добротворна женска друштва учествовала су у соколским прославама Дана Уједињења у Београду. Соколска жупа Београд одлучила је да се 1. децембра 1938. на свечан начин обележи двадесетгодишњица ослобођења и уједињења. За ову прославу прихваћена је сугестија Савеза сокола да у њој узму учешћа престолничке ратничке, националне, културне организације и савезна управа и то у соколској поворци и на свечаној жупској седници где би представници ових организација дали своје изјаве и солидарисали се са соколским погледима. Хиљаде старих ратника, резервних официра, добровољаца, чланова Народне одбране, Јадранске страже, Кола српских сестара, Југословенског и Српског културног клуба, Савеза емигрантских удружења Истра-Трст-Горица, чланови Друштва словенска мисао, Народна свест и маса студената београдског Универзитета. Сви су били са својим заставама, а студенти са транспарентима и натписима. У Савезном дому, данашњем Протоколу на Теразијама, одржан је део свечаности, а настављен у Соколском дому у Тиршовој улици. Ту су представници удружења из Београда говорили о значају 1. децембра. (11)





   Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње. Та прослава остала би само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара... (12)





   Јубилеј Соколског друштва у Приштини прослављен је 22. октобра 1939. На тај дан 1912. Приштина је ослобођена од Турака. У очи прославе приређена је свечана соколска бакљада, са војном музиком на челу. У поворци су сем сокола учествовала и остала национална удружења. (13)





   Пре Другог светског рата у Краљевини Југославији на Косову и Метохији радила су бројна женска добротворна друштва. Друштва су међусобно сарађивала. „Књегиња Љубица”, Коло Српских Сестара, „Књегиња Зорка” и „Српска мајка” радила су и заједно са соколским и осталим националним друштвима. Између осталог радиле су на очувању народне женске ношње. Женска добротворна друштва на Косову и Метохији деловала су до Априлског рата 1941.






Напомене :


1. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;

2. Коло српских сестара-Котор, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар Календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 41, 42, 43, 44;

3. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;

4. Емилија Јовановић, „Женска удружења у Јужној Србији”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 април 1938, бр. 4, стр. 33, 34;

5. „Извештај о раду пододбора друштва „Кнегиња Љубица” Лесковац”, стр. 7; „Извештај о раду пододбора друштва „Кнегиња Љубица” Шибеник”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, Јануар, 1939, бр. 1, стр.8;

6. „25-годишњица друштва „Српска мајка”, „Соколски гласник”, Београд, 22 маја 1936, бр. 22, стр. 6; Емилија Јовановић, „Женска удружења у Јужној Србији”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 април 1938, бр. 4, стр. 33;

7. Лепосава Т. Жугић, „Успешан рад пододбора друштва „Српска мајка” у Алексинцу”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Март, 1938, бр. 3, стр. 21;

8. Емилија Јовановић, „Женска удружења у Јужној Србији”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 април 1938, бр. 4, стр. 33, 34;

9. К. Г., „Соколско славље на Ловћену“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3;

10. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 77, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4;

11. „1. децембар 1938. г у Београду”, „Око соколово”, Београд, 1939, бр. 1, стр. 3-10;

12. „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;

13. „Јубилеј Сокола у Приштини”, „Братство”, Осијек, 15. децембра 1939, бр. 12, стр. 232-233; „Соколске свечаности у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5; Н. Виријевић, „Соколство на Косову и у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;


*Аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер