Грб Краљевине Србије Грб Центра

Под Високим Покровитељством 
Његовога Краљевскога Височанства 
Кнеза Александра Павла Карађорђевића

 

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net




КРАЉЕУБИСТВО



Српски Краљевски шар




    Краљеубиство је, нажалост, појава која је присутна међу Србима. Од поновног успостављања модерне србске државе, само од руке сопственог народа страдало је неколико србских владара, а убијали су их и непријатељи. Било да се радило о властољубљем мотивисаним атентатима, попут оних у којима су животе губили миропомазане србске главе Карађорђевића и Обреновића, до мафијашких обрачуна комунистичких бараба и атентата на председника Владе Србије, Зорана Ђинђића, такви случајеви штетили су читавом народу и пред Богом и пред људима.

    Убиство сопственог владара, нарочито ако се ради о миропомазаној глави народног монарха, носи са собом губитак Божије милости и благодати, као и националне части пред другим народима. Не може се пркосити Божијим законима, који нам стриктно забрањују подизање руке на Његове помазанике, и очекивати Божија помоћ у било ком делу. Исто тако, не може се градити иоле међународно респектабилно друштво, док исто то друштво нема респекта према својим вођама. На страну то што је већина србских владара страдала управо од србске руке, грех је одузети живот и туђинском владару, чак и окупатору, осим у борби; у боју у којем се до победе може стићи само чојством и јунаштвом, без заседа и пуцњева у леђа.

    Од тренутка када је Новаковић подигао секиру над главом Карађорђа Петровића могло се наслутити да Србство није на добром путу, што се касније показало апсолутно тачним. Након што су антиевропски револуционари у Француској 1792. посекли главу Лују XVI, изврнути систем вредности запљуснуо је Европу. Тај систем вредности, који је за циљ имао потпуно уништење органског, сталешког, друштва, ослањао се највећим делом на макијавелистичку тврдњу да циљ оправдава средства, што је главе коштало и србског Вожда. У том атентату није обезглављен само народни вођа, већ и сам народ.

    Човеку не треба диплома медицинског факултета да зна како је самоубиство последица тешког психичког поремећаја, исто тако му не треба диплома теолошког факултета да зна како је самоубиство једини грех без опроштаја. Психологија тврди да онај ко једном покуша извршити самоубиство обично тај покушај понавља док не успе у својој суманутој намери. Примери убистава србских владара, од стране србског народа, у суштини и нису збир неколико убистава већ једног, колективног, самоубиства. Србски народни организам константно пуца у сопствену главу, што је јасан показатељ опасног психичког поремећаја у том организму.

    Наравно да Срби нису једини народ који болује од ове тешке болести, нити су, што је још тужније, редак случај. Али је људски и поштено да се најпре вади брвно из сопственог ока, како би се могло указивати на трн у туђем. Тако и Србе, посебно србске родољубе, интересује првенствено лечење сопственог организма, како би се могло помоћи и осталима. Када неки организам, у овом случају наш народни, пати од психичког поремећаја, јасно је да треба лечити главу. Као што је својевремено упозоравао старац Митрофан Хиландарац, криза елите обавезно значи и криза нације.

    Како излечити психу једног народа? Једноставно, колико и психу појединца. Након што се констатују симптоми и одреди о каквом се проблему ради, треба применити одговарајућу терапију. Како смо већ раније установили да се у нашем случају ради о кризи елите, те да, као и већина европских народа, патимо од рецидива Француске револуције, решење може бити само стварање нове елите и поновна успостава здравог система вредности. Како је за реакционизам исувише касно намеће нам се решење унутрашње револуције, борбе са сопственом палом и огреховљеном природом, борбом за боље личности, а тиме и боље друштво.

    Решење лежи у појединачном преображењу сваког од нас, као и у колективном, народном преображењу. Обновом сталешког монархизма долазимо до окружења у којем је могуће остварити здрав друштвени поредак, без самоубилачких нагона.







Немања С. Мрђеновић


Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска - Холандија


Српска Православна Црквена Општина Успења Пресвете Богородице у Цириху

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола Петровић-Његош

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Руска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Иконографска радионица ''Павловић''

Амерички журнал за руске и словенске студије







Зауставите Б-92!




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер