Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net



















Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић




БЕСЕДА НА ДАН КРШТЕЊА РУСИЈЕ*











   У име Оца и Сина и Светога Духа,


   Света Црква, у безграничном старању своме за спасење човеково, верне своје данас дарује и поучава јеванђелским одељком од нарочите важности за наш ход ка Истини и за наше управљање ка тихоме пристаништу спасења.

   Пратећи и упоређујући остала синоптичка Јеванђеља са прочитаним зачалом од Светога Апостола и Јеванђелиста Матеја (Мт. 8,28-9,1), наићи ћемо и на извештај Светога Апостола и Јеванђелисте Марка, који доноси и значајну допуну прочитаноме посведочивши: ''А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта се догодило. И дођоше Исусу, и видеше бесомучнога у коме је био легион где седи, обучен и присебан; и уплашише се. И испричаше им они што су видели шта се догодило бесомучноме, и о свињама. И почеше га молити да иде из њихових крајева. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бесомучан да буде с њим. А Исус му не даде, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао. И он отиде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху'' (Мр.5,14-20).

   У великој премудрости Својој, по свом предвечном Промислу и Љубави према човеку, Бог је пожелео да о бесомучним Гадаринцима слушамо баш данас, на дан Светог Равноапостолног Великог Кнеза Владимира I Свјатославича Кијевског и Сверуског, на 1025. годишњицу крштења наше једноверне, једнокрвне и једноплемене Русије.

   На овај велики дан, у којем се са Светом Русијом радује и сва остала Православна Васељена, а посебно ми – Срби, Свети Кнез Владимир је постао једном од претеча нашег Светог Равноапостолног Саве Првог Архиепископа Српског и нашег Светог Великомученика Великог Кнеза Стефана Лазара Хребељановића Косовског, јер сви они, у име словесне пастве, коју им Господ повери на чување и старање, животима и непролазним делима својим поставише својим потомцима високу границу и запечатише исти онај Завет са Господом, као и исцељени бесомучник, који одлази у свет да проповеда истог Оног Господа, са чијим ликом народ свој упозна Свети Кнез Владимир.

  И, ваистину, овиме Кнез Владимир Велики постаде и новим Константином Великим, узимајући његов идеал крштене Монархије за своје полазно начело и уградивши га у само биће велике Русије, тако да није и не може бити случајно да су се ове године поклопиле годишњице 1700 година од доношења Миланског едикта и 1025 година Крштења Русије, као и бројне друге значајне годишњице, које нас једнако утврђују у православном схватању државотворног јединоначалија: 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог; 800 година од блажене кончине Свете Краљице Тамаре Грузинске; 400 година од зацарења Светородне Царске Династије Романова; 200 година од рођења Господара и Митрополита Црне Горе и Брда Петра II (Петровића-Његоша) и 95 година од мученичког пострадања Светих Страстотерпаца Цара-Мученика Николаја II Романова, Царице Александре, Царевића Алексија и Великих Кнегиња Марија, Олге, Татјане и Анастасије.




   Отишавши, дакле, у земљу гадаринску, на источној страни Генисаретског језера, Господ, заправо, одлази у многобожачку земљу, архетип ''земље која сва у злу лежи'' и тамо налази оне, опхрване демонима, толико бројним да и сами себе Легионом прозваше. Пронађе Господ оне, опхрване оноликим бројем демона, коликим бројем сагрешења и ми често душе своје обремењујемо. Но, Господ ни њих не оставља безнадежне, већ их милостиво исцељује, а демоне у нечисте и бесловесне свиње шаље. Ово сведочи управо о наведеној чињеници да он долази и овцама ''које нису из овога тора'' и ''које му, такође, ваља привести'', иако не беху достојаније Авраамово, Исаково и Јаковљево, већ пагани и не-Израиљци, који чувају свиње, којих су се Јевреји особито, по слову Закона Мојсијевог, грозили и гадили.

   Управо једног од таквих, који међу нечистим и поганим свињама обитаваху, Господ прима за једног од сведока и проповедника својих, шаљући га чистог и блиставог у свет да у њему светли и разгони таму незнања, сујеверја, глупости и зла. Потврђује тиме Господ да човека није створио за друштво са свињама и акрепима, већ са ангелима Божијим!

   Ту, у близини Генисаретског језера, Господ нас опомиње да свако од нас може да буде као то благодетно и плодоносно језеро, које прима и кроз себе пропушта воду Јордана, воду Крштења, која и њега и човека чини носиоцима ове живоносне благодати. Али, и да можемо да будемо и као друго језеро палестинско, Мртво море, које, такође, прима воду јорданску, али ни кап једну његову из себе не испушта, не доносећи плода и убијајући благодат крштења у самом себи.

   Крштење Русије јесте јорданско Крштење, јер је и генисаретско, јер је плодоносно, синергично, оживљавајуће, и светлеће у тмини незнања и поганштине, које је окруживало и Светог Кнеза Владимира, али и све нас – данас. Русија прима Крштење и прима Христа, али и пружа и дарује Господа и друге народе света безбројним светилима небеским, међу којима је први, управо, Свети Кнез Владимир.

   Зато и свештеници српски, а не само руски, излазећи на сваком Великом празничном бденију у притворе својих храмова и приклањајући главе своје, за молитвеног заступника призивају управо Светог Равноапостолног Кнеза Руског Владимира, сврставајући га заједно са: Светим Јованом Претечом и Крститељем Господњим, са Светим Апостолима, Светим Богородитељима Јоакимом и Аном, Светим Василијем Великим, Светим Григоријем Богословом, Светим Јованом Златоустим, Светим Кирилом и Методијем и Светим српским просветитељима и учитељима: Симеоном Мироточивим, Савом, Арсенијем, Максимом, Василијем Острошким и Петром Цетињским.

   Српска црквена свест и богослужбена пракса, дакле, препознају дело Владимирово, као трајно надахнуће и нашег народа и наше помесне Цркве Православне.

   Владимир Кијевски као да пред себе, слично Лазару Косовском после њега, поставља тешку, али и лаку, дилему: ''Мили Боже, што ћу и како ћу? Коме ћу се приволети царству? Да или ћу царству небескоме? Да или ћу царству земаљскоме? Ако ћу се приволети царству, приволети царству земаљскоме, земаљско је за малено царство, а небеско у век и до века." И он доноси одлуку, која је постала судбоносном не само за род руски, већ и сав род људски – одлуку, која богатога плода наставља да доноси и до данашњих дана, одлуку која је и свакога од нас довела на ово Свето евхаристијско сабрање, под сводове нашег лепог и Светог Храма.

   Владимир излази на магловиту, тамну и бесциљну животну стазу паганске и празноверне Кијевске Русије, гледа у тај пут, који никуда не вођаше и препознаје да одредиште и кончина пута таквога беше ''тако опака да не могаше нико проћи путем оним'' (Мт.8,28). И разгоревши се љубављу за Истином Православља, која га обасјаваше из царског Константинопоља, одлучи да пренесе ту племениту и животворну лозу у пределе земље своје, где она узрасте и учини Русију следбеницом и наследницом благочестивог Царства Константиновог, а царствујушчу Москву, доцније, чак, и Трећим Римом!




   Испунивши своја чула и упознавши своју душу са красотом Православног богослужбеног благољепија, велики Владимир успео је само да посведочи: ''Ми више нисмо знали да ли смо на небу или земљи''. Зато је Владимирова дилема и њено полезно разрешење и била толико логична и једино могућа. Зато наставља да толико раскошно узраста и тада, и данас и до конца времена.

   Оженивши се Принцезом Аном, сестром византијског силног Цара Василија II Бугароубице, Владимир је Русију за свагда привезао за Цариград, а тиме и за Небески Јерусалим.

   Кроз повест је Владимирово дело узрастало, руска земља показала се доброплодном, те се зато ове године сећамо и другог великог руског јубилеја, који је значајан и за нас, Србе.

   Ове године се обележава и јубилеј 400 година одолења Велике смутње у Русији и зацарења Светородне Царске Династије Романова, која као происходећа од древних Рјуриковича, проистиче и од самог Владимира и његових наследника.

   За та четири века Русија је доживела свој процват и, упркос, повременим скретањима, посртањима, лутањима и застрањењима, наставила је да суштински буде на путу богопознања, који је Владимир трасирао.

   Доласком Цара Михаила I Фјодоровича Романова на Престо Русије, 1613. године Господње, окончан је дуготрајни период несигурности, сукоба и пољске доминације, која је грозила чак и уништењем истините Вере Христове у Русији.

   Русија се и раније, као, нпр, за време Светога Кнеза Александра Невског, суoчавала са перфидном и лукавом папистичком претњом и успевала је да јој одоли и да је отклања, али је коначна одбрана Православља и конац таквим (понекад насилним, понекад закулисним) насртајима на чистоту Вере у Русији учињен од момента зацарења Цара Михаила Романова и уз пресудну улогу и залагање његовог оца, Патријарха Филарета.

   И као што две главе на српском орлу могу да сећају на Светог Саву и Светог Симеона Мироточивог (сина и оца), тако и две главе на руском орлу могу да сећају на Цара Михаила Романова и Патријарха Филарета (такође, сина и оца), хералдички символизујући благочестиви и државотворни идеал симфоније и сарадње Цркве и Државе на добробит целокупног народног организма.

   Дом Романова почиње Царем Михаилом, али његова круна и прави сјај нетварне таворске светлости, јесте блистава трнова круна, мученички венац, Светог Цара-Мученика и Страстотерпца Николаја II Романова, чије трпљење, поуздање у вољу Божију, безгранична одговорност и љубав за, поверено му Богом, словесно стадо и јесу увенчали Царски и Императорски Дом Романова најблиставијим драгуљем – Светородношћу.




   Пре само десет дана обележена је и та велика годишњица – 95 година од мученичког пострадања Светог Цара Николаја II Романова, и његове читаве августјејше Породице од руку безбожних и ђавоиманих бољшевичких крволока – истинских наследника неисцељених гадаринаца, оних које капља Јордана и благодат Крштења није препородила и родила за живот вечни. Оних, који за своју бању нису изабрали Генисаретско, већ Мртво море, као парадигму за вечиту смрт.

   Сетимо се, драга браћо и сестре, да је Свети Цар-Мученик Николај, заправо, свесно и саможртвено сам себи потписао смртну пресуду, ушавши у Први светски рат у најгоре време по његово Царство, само и једино зато да би заштитио једноверну и једноплемену малену Краљевину Србију!

   Сетимо се и српског дуга према овом великом човеку и његовом Дому, којег данас возглављује Њено Императорско Височанство Велика Кнегиња Марија Владимировна Романова од Русије, бивајући свесни да би жалосни остаци српске Војске, после голготског повлачења кроз гудуре и врлети Албаније, скончали и до краја пострадали, чекајући бродове наших тобожњих западних ''савезника'', Италијана и Француза, ради евакуације на Крф, да их на то није принудио управо Свети Цар Николај II, припретивши да ће се, у супротном, Русија повући из рата и потписати сепаратни мир са Немачком и Аустро-угарском.

   Овиме би Цар Николај, свакако, сачувао и свој Престо и своју главу. Сачувао би и главе своје жене и петоро деце, својих безбројних сродника и оданих следбеника, а Русију и руски народ би поштедео нечувених страдања и патњи током наредних седам деценија. Али, онда он не би био истински потомак и наследник Светог Кнеза Владимира, који је, као што видесмо, није имао колебања пред дилемом ''коме ће се приволети царству''.

   Зато је Свети Цар Николај, зарад свог благочестивог живота, дела и жртве, ваистину, постао новим и последњим Константином, као и новим и последњим Владимиром. Постао је оним, који толико сметаше непомјанику Легиону, по речи Светог Апостола Павла: ''Јер тајна безакоња већ дејствује, само док се уклони онај који сад задржава'' (2.Сол.2,7).

   Дакле, последњи руски Цар остао је доследан у љубави и жртви и одолео је до мученичке кончине своје. Но, да ли смо ми, Срби данашњи, судеоници у тој и таквој љубави и доследности Владимировој и Николајевој?

   Одговор нам се сам, нажалост, намеће када знамо да у Београду данас и поред свега (!), имамо Споменик захвалности Француској, али споменик нашем добротвору и спасиоцу, Светом Цару Николају, нигде у крштеној Србији немамо!

   Неблагодарност или кратка памет?

   Оставићемо свакоме да просуди у срцу своме, у тврдој нади да и разрешење српске данашње дилеме и повесне прекретнице, ипак, неће бити гадаринско и мртвоморско, већ владимировско, николајевско и генисаретско, сада и увек и у све векове векова


   АМИН.






*Беседа одржана на Светој Литургији о Петој Недељи по Духовима, 15.(28) јула 2013. године Господње у београдском Храму Светог Aпостола и Евангелисте Луке у Кошутњаку







НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер