Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net













Беџ Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма (изображење Рада Павловића)







Ненад М. Јовановић






ХЕРАЛДИЧКА И СИМВОЛИЧКА АНАЛИЗА
ПРЕДЛОЖЕНОГА ГРБА И СТЕГА
ОПШТИНЕ ЛАЈКОВАЦ







Стари грб Општине Лајковац







    У циљу потпунијега разумевања предложених хералдичких и вексилолошкх композиција, налазимо за потребно да се забележи и нека реч о хералдичкој и символичкој поруци коју оне преносе. Такође, није згорег ни изнети пар података о Аутору овога предлога, а све у циљу помоћи надлежнима до донесу одлуку од најбољега интереса за Општину Лајковац и њене житеље.

    Дакле, предлог грба и стега Општине Лајковац, који се налазе пред уваженом Комисијом јесте плод хералдичкога промишљања и уметничке вештине Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма (http://www.czipm.org/heraldika.html).

    Пројекат је израђен по замисли и према блазону г. Ненада М. Јовановића (Хералд Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића, Хералдичар Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма, Придружени Члан The International Association of Amateur Heralds...), а изображен је трудом Dipl.ecc. Небојше Дикића (Хералдички уметник Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића, Хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма, Члан The International Association of Amateur Heralds...) и Ing. Срећка Никитовића (Хералдички уметник Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића, Хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма...).


+ + +



    Ваља истаћи да поменути Одбор делује под Високим Покровитељством Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Александра Павловога Карађорђевића, као и то да је у оквиру њега осмишљен и израђен већ прилично велики број Црквених, месних, корпоративних, породичних, као и грбова и застава Чланова Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића.

    Многи од тих знамена су потврђени од стране Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, получивши благослове и одобрења надлежних Архијереја, као што су: Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски, Митрополит Црногорско-приморски, Зетско-брдски и Скендеријски и Егзарх Свештенога Трона Пећскога Г.Г. prof.dr. Амфилохије (Радовић); Његово Високопреосвештенство Архиепископ Амерички и Канадски Николае (Кондреа); Његово Преосвештенство Епископ Новосадски и Бачки Г.Г. prof.dr. Иринеј (Буловић); Његово Преосвештенство Епископ Жички Г.Г. Хрисостом; Његово Преосвештенство Епископ Банатски Г.Г. Никанор; Његово Преосвештенство Епископ Аустралијско-новозеландски Г.Г. Иринеј (Добријевић)...

    Осим тога, наши радови су наилазили на врло позитиван одјек у домаћој и међународној стручној јавности, тако да су многе наше хералдичке и вексилолошке ознаке регистроване (или су у поступку регистрације) од стране неких од најпрестижнијих светских хералдичких ауторитета и регистара или су уврштене у грбовнике неких од најпознатијих светских хералдичких удружења, ко што су: Русская Геральдическая Коллегия; Societas Heraldica Slovenica; The Burke’s Peerаge & Gentry International Register of Arms; The United States Heraldic Registry; The Confederate College of Heraldry; Heraldický Register Slovenskej Republiky; Српско Друштво за Хералдику, Генеалогију, Вексилологију и Фалеристику ''Бели Орао''; The International Association of Amateur Heralds...


+ + +



    Елем, овај предлог грба Општине Лајковац је израђен сасвим у складу са најбољом српском и европском хералдичком традицијом, а у сагласности са постојећим српским хералдичким стандардима, важећим за месну хералдику.

    У складу са реченим, наш предлог грба Општине Лајковац се састоји из штита, бедемске круне, држача, стегова и мотоа. Боје и символи употребљени у њему пажљиво су одмерени, како би грб ваљано репрезентовао будућега Титулара и како би се на хералдички исправан и визуелно пријемчив начин представило: ''историјско наслеђе места, географска обележја, вегетација и елементи настанка, опстанка и развоја''.


+ + +



    Основна боја штита је црвена, што је сасвим у складу са најдревнијим српским хералдичким предањем, будући да је то била и доминантна боја по заступљености у нашој средњевековној хералдичој пракси. Осим тога, црвена боја има доминатно место и у државним символима Србије, а у Православној иконографији педставља Божанску Природу Господа нашега Исуса Христа. Њеном употребом у предложеним символима изражава се вера и нада у живот Општине и њених житеља у складу са Вољом Божијом. Наравно, није без значаја ни чињеница да се на територији Општине налазе и локалитети на којима су вођене и одсудне и крваве операције током славне Колубарске битке 1914. године Господње, на шта нас подсећа и црвено поље штита овога грба.

    Главни елеменат, упошљен у овоме предлогу грба, јесте златни окриљени точак парне локомотиве, што речито упућује на будућега Титулара, јер је реч о месту за које се као кључан догађај узима управо пролазак првога воза на релацији Обреновац – Ваљево 1908. године Господње. У којој мери је оправдана употреба овога символа у грбу Општине Лајковац, говори и чињеница да Општина као свој Дан обележава управо 3.(16.) септембар, јер је управо на тај дан поменуте године Господње овуда прошао први воз. Важно је истаћи и да то грб чини лако препознатљивим и сасвим оригиналним, а нарочито добро символички представља место, које је у Србији препознатљиво управо по прузи и железници и које је дуго било врло важан железнички чвор. Наравно, ни избор боје овога елемента није случајан, јер златна боја (у хералдици жута боја означава злато) символично представља Благослов Божији, материјално и духовно богатство, непропадивост или вечност, као и боју зрелог жита, тј. богатство тла. Ипак, посебно је важно истаћи да златна боја у Православној иконографији представља боју Царстава Небескога и његове непролазне Славе. То је боја преображене таворске Светлости Христове, што у комбинацији са црвеном подлогом даје хералдички исправно и ликовно пријатно решење, које је крцато духовном символиком и набојем.

    Више златнога окриљенога точка парне локомотиве постављен је црни ''дијамант'' (облика лозанжа), који је фимбриран златним, како би се избегло нарушавање хералдичкога правила тинктура, према којему се боја не може постављати на боју, како ни метал на метал. Описани ''дијамант'' у хералдици символички представља угаљ, а његовом употребом смо желели да укажемо на други кључни елеменат и фактор развоја, тј. опстанка и останка Општине. Наиме, познато је да већим својим делом Општина припада чувеноме Колубарскоме басену, који је познат по своме рудноме богатству и великим и богатим површинским коповима угља, који су један од кључних енергетских ресурса Србије и у доброј мери представљају њену покретачку снагу. Уосталом, Општина Лајковац територијално припада Колубарскоме Округу, а, осим тога, познато је да је, од када је Лајковац изгубио на значају као велико железничко чвориште, тежиште његовога развоја пренешено управо на рударство. Дакле, у комбинацији са символом железнице, црни ''дијамант'' символички заокружује причу о привредноме, економскоме, па и географскоме идентитету будућега Титулара...

    У глави штита се налази хермелиново поље, које символички наглашава повесни значај овога поднебља у обнови и одржавању државности Србије. Наиме, хермелин, као типична ознака Краљевства па, дакле и државнога суверенитета уопште, подсећа нас на заслуге Титулара у обнови и опстанку Србије и њене државности. Символички нас ово поље враћа и на богато повесно наслеђе овога поднебља, подсећајући нас на улогу Краља Стефана Драгутина Немањића (Светога Преподобнога Теоктиста) /+1316./, за чије је владавине овај крај први пут и формално постао делом Србије, 1284. године Господње.

    На описаноме хермелиновоме пољу налази се природна рањена вепрова глава оружана златно и са црвеним језиком – главни елеменат са старога апокрифнога грба Трибалије и доцније грба Шумадије, који је на Западу столећима фигурирао и као грб саме Србије. За нас је, међутим, најбитније да је речени елеменат кориштен и на грбу и печату Правитељствујушчега Совјета Сербскога, који је својевремено заседао на територији ове Општине. У томе смислу би се могло рећи да је овде у томе пероду било и престоно место Србије, јер је Совјет током 1805. године Господње заседао управо у Светоме Манастиру Боговађи, који је уједно и најзначајнија повесна и духовна знаменитост Општине Лајковац. Осим тога, није без значаја ни чињеница да, једним делом својим, Општина лежи на теритотији Шумадије, а рекосмо да је рањена вепрова глава символ ''par exellance'' Шумадије. Значајно је подвући да је, по предању, управо на тлу ове Општине (тачније у поменутоме Манастиру Боговађи) и гробно место једнога српскога Владара, тј. Деспота Гргура Бранковића – Слепога (Монаха Германа) /1416.-+1459./, што нас поново враћа на употребу хермелиновога поља и глави штита. Подвлачимо, да је употреба символа рањене вепрове главе у личним грбовима код нас ограничена искључиво на Чланове Краљевскога Дома Карађорђевића, док је њена употреба у месним грбовима сасвим дозвољена. На овај начин, предложени грб ствара символичку везу и са овом српском Владарском Кућом (поред Немањића и Бранковића), што је битно због чињенице да је управо за владе Великога Војводе и Врховнога Вожда и Команданта Српскога Ђорђа Петровића-Карађорђа /1762.-+1817./ престоница Србије (иако само на два месеца) била управо на територији ове Општине. Осим тога, познато је да је у Манастиру Боговађи саграђен нови Католикон на темељима старога управо 1852. године Господње, тј. за владе Кнеза Александра I Карађорђевића /1806.-+1885./...

    Више описанога штита је сребрна (у хералдици бела боја одговара сребру) бедемска круна са три видљива мерлона, што одговара карактеру места према његовоме статусу и броју становника, а у складу са устаљеним стандардима наше месне хералдике.

    Држачи штита су са обе стране златни грифони оружани црвено. Осим што обезбеђује веома пријатни утисак симетричности, који је код грбова увек пожељан, избор златних грифона има и дубљи символички значај. Наиме, златни грифони су су се могли наћи у улози држача и код припадника Династије Обреновића. Такав је случај, нпр, код Кнеза Милана Обреновића IV (доцније – Краља Милана I Обреновића) /1855.-+1901./, који такође није без заслуга за овај крај. Дакле, осим што на леп и символичан начин ''мире'' Карађорђевиће и Обреновиће, грифони нас овде подсећају и на њихове заслуге за овај крај. Не заборавимо, нпр, да је управо Кнез Милош Теодоровић-Обреновић I – Велики /1780.-+1860./ обновио Манастир Боговађу 1816. после турскога пустошења из 1813. године Господње. О значају обе нововековне србијанске Династије за овај крај сведочи и чињеница да се Општина Лајковац може подичити и Музејом Првога и Другога Српскога Устанка, који је смештен у староме Конаку Манастира Боговађе. Дакле, на овај начин грб пригодно евоцира успомену и на Вожда Првога и на Вожда Другога Устанка, као и на улогу овога краја у тим славним догађајима од 1804. до 1815. године Господње. Наглашавамо и чињеницу да грифони символизују и Самога Господа нашега Исуса Христа, будући да својом двојном природом (орао-лав) указују управо на синергију Божанске и људске природе у Личности Богочовека Христа.

    Осим сто чувају и придржавају описани штит, грифони придржавају и два стега, што је учињено у складу да прописима важећим у нашој савременој месној хералдици. Држач са десне хералдичке стране (у хералдици је десна страна важнија страна и односи се на посматрачеву леву страну) придржава српски народни стег, док држач са леве хералдичке стране придржава предложени стег Општине Лајковац. Оба стега су оперважена украсним златним ресама, док су и копља за барјаке окована у злато. Иначе, распоред и употреба стегова у нашој месној хералдици су, такође, предвиђени нашом позитивном хералдичком регулативом...

    Елем, наш предлог стега Лајковца се састоји од црвенога квадратнога поља са златним окриљеним точком парне локомотиве и црним ''дијамантам'' изнад, као са самога штита, што је учињено у складу са најбољом српском и европском хералдичком традицијом, у којој стег најчешће понавља садржај са штита Титулара или макар његове најдоминантније елементе.

    Постамент нашега предлога грба асоцира на богату вегетацију у рељеф овога краја. Благо заталасани и брежуљкасти крајолик обрасао сочном травом...

    Преко постамента, а испод штита је развијен свитак за мото грба, на којему стоји име будућега Титулара, као што је и уобичејено код наших месних грбова.


+ + +



    Имајући у виду пропозиције поновљенога Конкурса за израду грба и стега Општине Лајковац, уверени смо да представљено хералдичко и вексилолошко решење испуњава све приоритете будућега Титулара и то и својом формом и својим садржајем.


+ + +



БЛАЗОН ГРБА:


На црвеноме, окриљени точак парне локомотиве све златно, испод црнога дијаманта фимбриранога златно, а у глави на хермелину, црвеном стрелом у чело рањена истргнута црна глава вепра црвенога језика и оружана златно. Све надвишено сребрном бедемском круном са три видљива мерлона. Држачи су два златна грифона оружана и језика црвених, а уз њих са два, у брежуљкасти травнати постамент пободена, златом окована копља, вију се у поље народни стег Србије - десно и Титулара – лево.


БЛАЗОН СТЕГА:


На црвеноме, окриљени точак парне локомотиве све златно, испод црнога дијаманта фимбриранога златно.


+ + +





Општина Лајковац
/велики/
(Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић, Срећко Никитовић)    Општина Лајковац
/средњи/
(Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић, Срећко Никитовић)    Општина Лајковац
/основни/
(Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић, Срећко Никитовић)

Општина Лајковац
/велики - линијска верзија/
(Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић, Срећко Никитовић)    Општина Лајковац
/велики - пластика-у боји/
(Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић, Срећко Никитовић)

Општина Лајковац
/велики - пластика-сиви/
(Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић, Срећко Никитовић)    Општина Лајковац
/стег/
(Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић, Срећко Никитовић)




+ + +





Беџ Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма (изображење Рада Павловића)



(Упућено Комисији за спровођење Одлуке о изради грба и стега Општине Лајковац,
о Сретењу 2007. године Господње)


Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска 
- најновије информације са Косова 
- сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Црквена Општина
 Успења Пресвете Богородице 
- Цирих

Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Руско Православно Монархистичко друштво

Русија Верних

Иконографска радионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

''Гусле'' - лист Савеза гуслара Србије

Амерички журнал за руске и словенске студије









Руске победе

КОСОВСКА ГРАМАТА




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер