Грб Краљевине Србије Грб Центра
MAINABOUT USSYMBOLSACTIVITIESTREASURYNEWLINKS WRITE US

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net






Дејан С. Шуњка



СЕЋАЊЕ НА ЛАЗУ М. КОСТИЋА



Одјеци у Старом Крају







Др. Лазо М. Костић





   Познати српски писац, историчар и етнограф Милан Ђ. Милићевић за свог живота написао је више од сто књига. Крајем XIX и почетком XX века заузимао је високе државне положаје, живео мирним животом у Београду и имао готово идеалне услове за рад и стварање. Др Лазар Марков Костић (1897 – 1979) ни мало не заостаје за својим великим претходником, иако је главни део свог опуса написао и објавио далеко ван Отаџбине у сталној животној оскудици и немаштини.

   Др Костић је био човек – институција. Тешко је рећи колико је књига објавио током 34 године емигрантског живота у селу Ветингену крај Цириха. Под својим именом и неким псеудонимима (Л. П. Поповић – Лазо Попов Поповић), издао је 79 наслова, изнео је рачуницу г. Градимир Хаџић у чикашкој Слободи 2004 године. Поједине књиге издаване су по двапут, нпр. шапирографски, па касније штампарски, мада никад нису биле идентичне. Остаје још увек невероватан број од око 70 књига, пише у свом пригодном тексту г. Хаџић. У београдском часопису Српске органске студије 2001. године г. Боро Марковић је објавио ''Библиографске црте'' др Костића. Емигрантски део опуса овде је сведен на 73 наслова, али су мане овог списка лако уочљиве – нпр. недостаје једна од последњих Костићевих књига ''Све су то лажи и обмане – фразе и пароле комунистичке Југославије''.

   Свештенички син и унук из села Врановићи у српској Боки, правник и двоструки доктор, резервни капетан и равногорац, свој умни рад је видео као допринос одбрани српских територија и српских духовних вредности. У својим књигама је начешће пуштао друге да говоре нарочито писце од ранга и имена (...) странце и Несрбе, гдегод је то било могуће. Читаву серију књига посветио је хрватским злочинима и мегаломанији, али и свом великом земљаку Његошу, о којем је писао још пре Другог светског рата у издању Српске народне одбране. Био је отворен и оштар противник Југославије, сва дела на ту тематику објавио је уз мото – стих из Хомерове Илијаде – Одвраћати зло од Отаџбине. Сакупљену грађу (објављену и необјављену) назвао је муницијом за одбрану Српства, кад затреба и кад дође време.

   У Старом Крају, идеологија (комунизам) и државни оквир (Југославија) биле су две непремостиве бране делима Лазе М. Костића. Лед је почео да се отапа тек почетком деведесетих година прошлог века. Издавачка кућа Досије из Београда је 1990. године објавила два наслова: ''Спорни предели Срба и Хрвата'' и ''Све су то лажи и обмане''. Одломци из ''Спорних предела...'', обимне и важне књиге, излазили су као фељтон почев од децембра исте године у крагујевачким Погледима, тада врло добром и тиражном листу. Током пролећа и лета 1991, такође у Погледима, у шест наставака сазнали смо ''Чија је Босна''. Сасвим је могуће да су ово били први сусрети др Костића са сународницима у Отаџбини.

   ''Неугашено Српство – Зборник радова српске политичке емиграције о националном питању 1945 – 1990'', издало је Друштво Српска Крајина 1992. године у Београду. Можда је др Лазо М. Костић у овој врло доброј књизи заслужио више простора, али то не умањује њен значај, као ни заслуге приређивача др Драгана Суботића, политиколога и научног сарадника у Институту за политичке студије у Београду.

   Када човек остари и (...) кад је изгнаник, бол га хвата при помисли на своју Отаџбину, писао је Лазо М. Костић. Грађу за књигу о родној Боки сакупљао је деценијама са неким нарочитим жаром, са неким религиозним расположењем. Прво издање књиге ''О српском карактеру Боке Которске'' појавило се у Цириху 1961, а фототипско 1994. године. Симболично, на заједничком послу нашли су се издавачи из Београда (Сфаирос), Подгорице (Октоих) и Херцег Новог (Град писаца).

   Прву књигу о др Лази М. Костићу написао је Васко Костић, син Лазовог млађег брата Мирка, којег су Немци обесили децембра 1943. године. Ова биографија и библиографија изашла је 1995. под прикладним насловом: ''Црногорац – свесрпски великан''. Са ознаком Црногорац хтео сам да нагласим да сам најчишћи и најнесумњивији Србин, више пута је написао др Костић. Ипак, љут на усташоидне зеленаше, своје уже земљаке, јавно се одрекао црногорства.

   Великом делу професора Л. Костића први је плански пришао г. Добрислав Ђуровић из Новог Сада, оснивач и власник издавачке куће Добрица књига. Ступио је у контакт са млађом Лазовом ћерком Даринком (носи име по баби), пензионерком из Београда, и од ње откупио ауторска права покојног оца. Током 1999. и 2000. године објављено је петнаестак наслова, врло лепо опремљених и украшених са неколико ретких фотографија из породичног албума.

   ''Српска национална литература'' изашла је 1999. године у Београду, као нека врста водича – приручника свима онима који хоће да се упознају са правим српским духовним темељима, како стоји у уводу. Приређивач и издавач ове књиге г. Владимир Максимовић, филозоф из Београда, за читање нам је препоручио буквално све емигрантске наслове Лазе М. Костића, са све годинама и местима издавања сваке књиге посебно. Врло комплетан и тачан списак!

   Др Лазо М. Костић је између два светска рата припадао Народној радикалној странци. Тај податак је сигурно био додатни мотив др Војиславу Шешељу да 1999. године напише и изда књигу ''Емигрантски опус професора Лазе М. Костића''. Костићева интелектуална заоставштина овде је обрађена у шест тематских поглавља, а већи део тог материјала излазио је и као фељтон у радикалском страначком листу Велика Србија, током те ратне 1999. године.

   Био је то добар увод у десет књига ''Сабраних дела'' Л. М. Костића. Издавачи, Земунски информативни пословни систем и Српска радикална странка су на око 10.000 страна обухватили и предратне радове др Костића, махом из уже струке – права и статистике. Објављен је врло обиман материјал – 237 дела – књига, брошура, текстова, приказа, осврта и рецензија. Без обзира на страначка опредељења, овај радикалски напор из 2000. године нико не може и нема права да оспори.

    Скоро сви листови и часописи са српским предзнаком, посвећивали су дужну пажњу Л. М. Костићу и његовом делу. Више пута је објављивана његова биографија, прикази књига и прикладни текстови о Босни, српству Боке Которске или значају ћирилице за наш народ. У његовој родној Црној Гори нису га заборавили берански Србобран и которска Монархија, у којој је редовно сарађивао његов братанац Васко, иначе познат и плодан писац историјских и бокељских књига. Круна, Образ, Национална култура, Нова искра, Велика Србија, Српско наслеђе, Српске органске студије – ово је (вероватно непотпун) списак београдских националних листова који су, једном или више пута, писали о др Костићу и његовом раду.

   ''Лазо М. Костић: Живот и дело'' – назив је изложбе која је отворена 2. фебруара 2001. године у књижари Знак – холу Института за политичке студије у Београду. Аутор изложбе и пратећег каталога био је г. Срђан Перић из Београда. Изложено је 15 оригиналних књига Л. Костића штампаних у емиграцији, неколико научних радова посвећених његовом делу и три фотографије.

   Током фебруара месеца исте године, у Београду је први пут јавно проговорено о животу и националном раду др Л. Костића. У Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији одржана су три предавања у знак сећања на велико дело овог аутора, говорили су стручњаци – историчари, правници, социолози, филозофи... Просторија је све три вечери била дупке пуна, а у дискусијама су учествовали и посетиоци. Нарочито је надахнуто говорила госпођа Стака Којчић, предратна студенткиња која је свог професора Лазу Костића задржала у најлепшем сећању. Организатор ових скупова био је др Драган Суботић, уредник одличног научног часописа Српске органске студије.

   Ћирилица и Српство су сијамски близанци, који самостално, један без другога, не могу да опстану. Ћирилица је символ Српства. Ја сматрам да когод од нас пише латиницом чини смртни грех према Српству или даје доказа да га се одриче, писао је др Костић у културно – историјској студији ''Ћирилица и Српство''. Кажу да у својој богатој преписци на латинична писма није одговарао. Сахрањен је на гробљу Зилфелд у Цириху. Гробницу је закупио на 50 година, на надгробном споменику стоји латинични натпис. Жеља му је била да га пренесу у ослобођену Боку Которску, у породичну гробницу код Храма св. Луке у Кртолима, где почивају његови преци.

   Ове године, на св. Саву, навршило се тачно тридесет година од смрти др Лазе М. Костића. На Правном факултету у Београду нема његове бисте, ни једна установа, па чак ни улица, не зове се његовим именом. Лако је рећи да је овај човек потпуно заборављен, али то није сасвим тачно. Српски националисти у Србији и Црној Гори знају за њега, дубоко га поштују, читају његове књиге и пажљиво их чувају. Заслужио је Лазо Костић много више, али с обзиром на околности и времена у којим живимо, и ово је, за сада, довољно.




Др. Лазо М. Костић





Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Црквена Општина
 Успења Пресвете Богородице 
- Цирих

Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фонд Краљевић Томислав Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархија кроз векове

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Српски Радио Сутон

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

ПОСМАТРАЧ

Иконографска Pадионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца



Руске победе

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер