Грб Краљевине Србије Грб Центра

Под Високим Покровитељством 
Његовога Краљевскога Височанства 
Кнеза Александра Павла Карађорђевића
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



БЕСОВСКО ДИВЉАЊЕ
ЧОВЕКОЛИКОГ НОВИНАРА









ПРИЛОГ НЕЗАВИСНОМ НОВИНАРСТВУ
И ТЕКОВИНАМА ДЕМОКРАТИЈЕ




    Стара банатска песма, која одолева свим музичким и антимузичким трендовима,говори о вредном банатском, тачније, кикиндском паору који, попевши се на плод њиве своје, коју је крвљу и знојем предано обрађивао, ослушкује живот у вароши Кикинда и у једном свом делу каже: ''кад се попнем на лудају на сред њиве у тулају, у даљини лаје кера, ту је варош цела...''

    Пред очима,напросто,бљесне слика бркатог Лале у белим чакширама и са црним шеширом на коврџавој коси, који стоји на великој наранџастој лудаји и ослушкује лавеж кикиндских ''кера''. Та слика верно представља време када је Кикинда била домаћинска и када су у сред вароши лајали само пси и само кикиндски. И сва остала села око Кикинде су, такође, била домаћинска и у њима су лајали само сеоски пси. Одлазак сеоског домаћина у суседно село или варош Кикинду није представљао проблем, али пасје путовање значило је муку, патњу, жеђ, глад.... Ех,тако је то некада било. Паори на својој њиви, варошани на корзоу, ''кере'' лају... Свако је радио свој посао. Међутим, времена су се променила и, свакако, људе преобратила али не и псе, та дивна бића племенитог лавежа. У јеку пролећне сетве, с' муком, проузрокованој обилним падавинама, и ове године, баш као у време настајања поменуте песме, вредни паори су изашли на своје њиве, уздајући се у Божију помоћ и очекујући плодну годину. Лавеж паса се чује али не као у она времена. Варош Кикинда више није каљава и умазана. Кикинда је данас леп, миран и урбанизован град, један од лепших у Банату. Кикиндски домаћини своје псе су затворили у своје ''авлије'', уколико је поседују, тако да лавеж није присутан по целој вароши, бар не у мери као раније.

    Међутим, вртоглаве промене допринеле су да лавеж постане, условно речено, ''бренд '' на којем може и да се заради. У складу са свесветским економско-политичким програмом који дозвољава да циљ, ма какав био, оправдава средство, многи су, брже-боље, схватили значај лавежа и почели учити све крикове и гримасе али не у кафилеријама, већ у човекофобним лабораторијама, подвргавајући се свим бесовским вештинама. И тако даље и томе слично. Елем, са завршеним ''курсом'' бесовског лавежа ето их поново међ' људе. На први поглед изгледају као и сви остали. Чак знају, понекад, и ракију да попију. На други поглед мало су ружнији и рекло би се да не прате модне трендове. Али, највероватније, и њима је срце на левој страни. На трећи поглед одају утисак добро угојених особа-мушкарци и особа са веома слабом моториком-жене. На четврти поглед, добри познаваоци мушко-женских односа приметиће да су ''курсисти'' исфрустрирани сексуално друштвеним статусом. Али, на својим главама имају власи и рекло би се за поједине да су ''космати''. Таквих погледа може бити сијасет под условом да вас дели раздаљина од, рецимо, десетак метара. Међутим, ако се са њима нађете ''један на један'' или ''очи у очи'', прво што иритира јесте задах који, просто, осликава све ''лепоте'' паклених одаја. У очима, уместо одблеска душе, само мржња. Руке умочене у котао сатанске кухиње, личе на весла која телесни труп одводе ''где су плач и шкргут зуба''. А, из уста лавеж. Замислите, они не причају. О, каквог ли чуда! Нису ли то ликови из бабских прича? Не, то су практични и прагматични индивидуалци окупљени око некаквих удружења за мржњу Срба и осталих непослушних народа. У веку демократије и толеранције немамо право да их убеђујемо у сулудост њихових покушаја да смисле неку идеју којом би помогли да се успостави мир у свету и ''закрпи'' озонска рупа али, шта да радимо са псима. Њихов племенити лавеж је угрожен, као и њихов опстанак, и замењен модификованим човеколиким криковима. Они који последњих година користе овај ''бренд'' добро зарађују, предпостављамо, а лавеж им је ружан. Некако, нису успели у потпуности да савладају све технике, а можда би лепо звучали те не би смо били забринути за будућност лавежа као давнашње појаве. А пси? Па, они лају од кад постоје и сем нешто хране нико им није понудио новац, а неупоредиво лепше лају од ових. То им је посао, ценим и поштујем.

    Елем, као и сви становници земље нам Србије и Кикинђани су имали прилику да чују ове ''курсисте'' бесовског лавежа и то траје годинама. Али, ових дана на сцену кикиндске демократије и толеранције ступио је, ничим изазван, човеколики новинар који се одазива на име Петар Луковић. О, каквог ли имена и лепог ли презимена! Али, и пападаћ се ''роди'' у Србији па није Србин. Ово биће је пре свега ''лепо'', ''васпитано'' и ''надпросечно интелигентно''. Такође, одмах се примећује да је физички и ментално ''здраво'' биће. Лепо је зато што на левом образу има, поред ''предивних'' црта лица, ''прекрасни'' ожиљак. Или, можда, великокикиндска телевизија има колекцију истих за своје пријатеље па им позајмљује на снимку. ''Васпитано'' је, јер зна да псује. Помињао је неколико мајки, мушки полни орган и некакве работе са истим. Ипак, верујемо да до његовог ''огромног'' мозга није дошао закон којим Министарство здравља демократске власти јасно и гласно каже да је на јавном месту ''забрањено пушење''. Такође,мора остати забележено да је ово биће говорило ''истину'', ''истину'' и само ''истину''. Али, то ће морати још једном да посведочи пред истражним органима због саобраћајне несреће у којој није директно учествовао јер, каже, неспособан је за вожњу аутомобила. Баш чудно! Ма, у реду је Луковићу, верује ти цео свет. Ниси ти возио ауто већ твој таст. О Циганима, који су у поменутом удесу претрпели штету - не брини. Њих не бране Беба Поповић и Жарко Кораћ као тебе. Њиховим несебичним залагањем овај случај је заташкан. И не помињи те несрећне људе, Цигане, убедићеш следбенике да си расиста.

    Да је физички и ментално ''здраво'' потврђују гримасе лица и неконтролисани покрети руку. Ноге нисмо видели, не брини. О томе шта је ово причало остали смо ускраћени, јер сем неколико имена и псовки целокупно излаг(ј)ање било је у криковима. Његову свиту чинила је велика група Кикинђана од око стотињак хиљада душа, помно слушајући ђавоимано излај(г)ање. Чак је помињао и покојног ''премијера'' Зорана Ђинђића, приказавши га као човека који је волео да малтретира телефоном службенике ПТТ-а и ватрогасце. Наиме, укуцавајући непостојећу шифру за допуну кредита на мобилном телефону, картица 064 мреже му је ''спржена'', тако збори, а ми му верујемо. Јер, картице 064 мреже користе се за игру ''греб-греб'', а кредит на мобилном телефону се допуњује укуцавањем смишљених математичких комбинација. Тако, само добри математичари могу без проблема да допуне свој кредит, нарочито када ''Премијер'' даје телефонску подршку и малтретира поменуте вредне људе. Тако, покушавао је нешто да каже Петар. Његову десницу представљао је постом и молитвом угојени ''Богољуб'' (Теофил) Панчић а левицу потомак великог хрватоликог ратника из Другог светског рата, Жељко Бодрожић. Наравно, његов предак није био усташа као, на пример, Анте Павелић. Ух, какав сајам спасилаца планете!

    Шта написати на концу свега изнетог сем, заронивши у племените душе банатске, позајмити стару песму наших дедова уз малу измену, јер ово је век промена:

    ''Кад се попнем на лудају, на сред њиве у тулају, у даљини лаје Пера, ту је варош цела...''



(СЕЋАЊЕ НА ГОСТОВАЊЕ ПЕТРА ЛУКОВИЋА У КИКИНДИ ПРВИХ ДАНА АПРИЛА МЕСЕЦА 2006.Г. И НА НЕУМОРНЕ РАДНИКЕ ВК ТЕЛЕВИЗИЈЕ КОЈИ СУ СНИМАЛИ ЦЕЛОКУПНО ПРЕДАВАЊЕ У СВЕТУ ПРИЗНАТОГ НОВИНАРА И ДВА ПУТА ЕМИТОВАЛИ СНИМАК, У НЕДЕЉУ 09.4. У ПОПОДНЕВНИ САТИМА И У ПОНЕДЕЉАК 10.4. У ВЕЧЕРЊИМ ЧАСОВИМА)



Бошко Р. Маринков


Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска - Холандија


Српска Православна Црквена Општина Успења Пресвете Богородице у Цириху

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола Петровић-Његош

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Руска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Иконографска радионица ''Павловић''

Амерички журнал за руске и словенске студије









Зауставите Б-92!

КОСОВСКА ГРАМАТА




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер