Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Беџ Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма (изображење Рада Павловића)



О ГРБУ ПОРОДИЦЕ МАРИНКОВ




Велики грб породице Маринков (изображење Иконописца Рада Павловића) /прва верзија/




    На молбу породице Маринков из села Војвода Степа у Банату, Одбор за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма, приступио је осмишљавању и изображавању грбовнога знамења за ову благоверну српску Кућу.

    Речено породично знамење је хералдички осмислио и блазонирао Ненад М. Јовановић, а изобразио га је Иконописац Раде Павловић, Први Хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма.

    Овај хералдички пројекат је, милошћу Божијом, остварен о Светим Мученицима Аникити, Фотију и другима, 12. (25.) августа 2005. године Господње.

    Грб о којему је реч одликује се једноставношћу, која није остварена на уштрб његовога ликовнога и символичкога богатства. На овај начин, постигнуто је да је овај нови хералдички дизајн осмишљен у најбољему духу српскога средњевековнога хералдичкога предања. Наравно, реч је о грбу који, према важећим српским хералдичким стандардима, припада армигерима неаристократскога порекла и сачињен је од штита, кациге, челенке, плашта и мотоа. Као о таквоме, повољан суд о његовоме квалитету изрекли су и познаваоци хералдичке науке и уметности какви су, нпр.: Његово Благородије Витез Јиржи Племенити Лаки (председник Међународнога удружења хералда аматера и председник Одбора Преири Краљевскога хералдичкога друштва Канаде) и Dipl.ecc. Небојша Дикић (Други Хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма и сарадник српскога Интернет магазина ''Глас хералда'')...


+ + +



Бошко Р. Маринков




    Баштиницима овога грба јављају се: господин Бошко М. Маринков (1934.) /пензионер/, његов син Радован (1956.) /трговац/ и снаха Мара, као и унуци Бошко (1978.) /Вероучитељ/ и Милан (1981.) /техничар/, сви из Војвода Степе.

    Грб ће наслеђивати мушки потомци господина Бошка М. Маринкова, по праву прворођења, а уз употребу прописаних ознака диференције за млађе мушко потомство. Евентуално женско потомство користиће грб својега оца на уобичајени начин за својега живота, а без права наслеђивања од стране њиховога потомства.

    Од интереса за разумевање употребљених хералдичких символа у овоме грбу, могу да буду и неки од родословних података од важности за благоверни дом Маринкова.

    Наиме, претпоставља се да су преци Маринкова, приликом многих сеоба, али највероватније под Патријархом Ареснијем III (Племенитим Чарнојевићем) или под Патријархом Арсенијем IV (Племенитим Јовановићем-Шакабентом), населили у области на северу Баната. Од тада се у места боравка ове старе српске граничарске и ратничке куће уписују места као што су: Сента Ада, Мол... Преци Маринкова су овде служили као војници-граничари и уживали су Царске привилегије, које им је тај статус доносио. Међутим, за владе Царице Марије-Терезије, после развојачења тадашње Војне Крајине, они се нису мирили са губљењем дотадашњих привилегија и са преласком у сталеж зависних сељака. Због тога се, 1751./2. године Господње, са севера Баната, остајући верни граничарској служби, селе нешто јужније.

    Настанили су се у Драгутинову (данас Ново Милошево). Овде су боравили пуне 174 године, када се син Аркадија Маринкова, по имену Милош, сели у новоустановљено место Војвода Степа. Иначе, о Аркадију је остало живо породично предање као о изузетно снажноме човеку, који је и умро приликом једнога локалнога витешкога надметања, када се из земље извлачио пањ. Елем, Милош Маринков, је био ожењен из Брестовика код Гроцке и имао је двојицу синова: Ђуру и Бошка, који је баштиник овога грба. Веран ратничкоме наслеђу своје породице, Милош Маринков је учествовао у краткотрајноме шестоаприлскоме рату 1941. године Господње, када је и заробљен (13. априла 1941. у Петровграду) и спроведен у Немачку у логор Сталаг 9, где остаје до краја рата. Умро је 1958. године у Војвода Степи. Његов старији син, Ђура Маринков, је у рату узео учешћа у редовима Српске Државне Страже, Ђенерала Милана Недића. Иронично, крај ратних операција, дочекује у једној од партизанских јединица у подофицирскоме чину. После рата, због предходнога припадништва антикомунистичким војним формацијама, није могао да напредује у служби, тако да је остао у истоме чину, годинама држећи предвојничку обуку у своме месту. Дакле, на овај начин се ратничка и војничка традиција фамилије Маринков и даље наставила да продужава и одржава.

    Други Милошев син, Бошко, рођен је 15.09.1934. године. Оженио се Катицом (рођеном 1935. год.) из породице Сегединац. Из брака са њом данас има сина Радована и ћерку Дајану, а Дајанина сестра-близнакиња је неколико недеља након рођења умрла. Катица Маринков је умрла 02.06.1994. године Господње, а Бошко и даље живи у Војвода Степи.

    Његов син Радован је рођен 11.12.1956. године Господње. Ожењен је Маром (рођеном 27.04. 1961. године Господње) од рода Радаковића из Војвода Степе. Важно је истаћи да су Радаковићи добровољачка фамилија, пореклом из села Матавазе у Босанској Крајини. Елем, из тога брака имају два сина, Бошка - рођеног 14.12.1978. и Милана - рођеног 06.10.1981. године Господње.

    Прворођени Радованов син, Бошко Р. Маринков, има звање Вероучитеља или Катихете Српске Православне Цркве. Осим тога, подпредседник је Српске Православне Црквене Општине Војвода Степа, секретар Центра за истраживање Православнога Монархизма, председник његовога Одбора за културу, члан Краљевскога књижевнога клуба ''Карађорђевић'' и Књижевнога клуба ''Ђура Јакшић''... Као учесник рата од 1999. године Господње, и сам је настављач ратничке традиције својега јуначкога кољена. Његов млађи брат, Милан, бави се приватним послом у Војвода Степи.


+ + +



Основни грб породице Маринков (изображење Иконописца Рада Павловића)




    Штит грба породице Маринков је црвене боје. У горњему десноме углу се налази сребрни Крст Светога Архангела Михаила (тзв. ''Cross pommel''), а испод њега, на средини штита, пропиње се сребрни вук златних канџи, зуба и језика. На тешкој витешкој кациги ( типа ''pot helm''-а у овој верзији грба), са овојницом и плаштом у основним бојама штита, налази се челенка Маринкова, која се састоји од усправљенога (тзв. ''попут колца'') пламенога мача Светога Архангела Михаила. На ленти за мото, испод штита, стоји на црквенословенскоме језику: ''Кровом крил невешчественија вашеја слави''.

    Избор црвене боје, као основне, за грб породице Маринков показао се као једино логично решење. Наиме, црвена је боја Божанске Природе Христове, као и символ Васкрсења Његовога, али је и символ мученичке и јуначке крви, коју је ова стара граничарска породица столећима проливала за васкрс Државе Српске и одбрану крштене Европе од азијатске поплаве.

    Употреба управо овога типа Крста јаснија је када имамо у виду да је Крсна Слава Маринкова, управо, Аранђеловдан. Наиме, у хералдици (нарочито у хералдичким традицијама британскога острвља) се управо овај тип Крста усталио као символ Светога Архангела Михаила. Зато је место овоме Крсту управо на најпоштованијем делу штита (горњи десни угао).

    Бели вук, пак, као символ митскога српскога претка и древна српска тотемска животиња, сразмерно је честа појава у српској хералдици (у поређењу са хералдичким традицијама осталих европских народа). Он, дакле, символише национану припадност породице, као и столетни успешни отпор њених припадника процесу асимилације, која је била распрострањена на просторима где су Маринкови живели. Такође, особине вука, као храбре, истрајне, друштвене, али и препредене животиње, безброј пута су се показале као незамењиве током дуге повести ове породице.

    Челенка грба Маринкова је једноставна, попут и читавога грба. У светлу реченога о Крсној Слави Маринкова, употреба пламенога мача више је него јасна...

    Мото Маринкова је, заправо, позајмљен из славскога Тропара Сабора Светога Архангела Михаила. Реч је о стиху, који у преводу са црквенословенскога језика гласи: ''Покровом крила нетварне ваше славе''. Наведеним речима се Армигер и сва пунота Цркве Христове, препоручују заштитничким молитвама свих Светих Сила Небесних.


+ + +



    Дакле, грбовно знамење породице Маринков означава баштиника који је Србин, има богато ратничко наслеђе и чији породични Патрон је Свети Арханђел и Архистратиг Михаило.

    Нека би, његовим молитвама, Господ дао да наш нови Армигер и његов род баштини свој грб на многаја љета!



Бошко Р. Маринков




+ + +



БЛАЗОН ГРБА ПОРОДИЦЕ МАРИНКОВ


На српскоме језику:



ШТИТ: На црвеноме, горе десно Крст Светога Архангела Михаила, испод сребрни пропети вук, оружан златно

ЧЕЛЕНКА: На шлему, са овојницом и плаштом црвеним постављеним сребрним, попут стуба, ватрени мач Светога Архангела Михаила

МОТО: КРОВОМ КРИЛ НЕВЕШЧЕСТВЕНИЈА ВАШЕЈА СЛАВИ (црквенословенски: ПОКРОВОМ КРИЛА НЕТВАРНЕ ВАШЕ СЛАВЕ)



На енглескоме језику:



SHIELD: Gules, below a Crosss pommel Argent in dexter chief a wolf rampant Argent langued and armed Or

CREST: Helm, wreathed and mantled Gules doubled Argent, a flaming sword of Saint Archangel Michael

MOTTO: KROVOM KRIL NEVESHCHESTVENIYA VASHEYA SLAVI (Church-slavonic: COVERD BY THE WINGS OF THE UNMATERIAL YOUR GLORY)



Велики грб породице Маринков (изображење Иконописца Рада Павловића) /друга верзија/




Ненад М. Јовановић


Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер