Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Грб Приштине


КОСОВО И МЕТОХИЈА
( 19.-22. МАЈ 2004.)


МЕЂУ СРБСКИМ ВИТЕЗОВИМА


Плачућа Икона Пресвете Богородице Липљанске


    Милошћу Господа Бога, а на позив Јереја Милана Радуловића, Пароха другог грачаничког, делегација Центра за истраживање Православнога Монархизма, у саставу: Ненад М. Јовановић, Јован В. Дмитровић и Бошко Р. Маринков, посетили су Свету Србску земљу Косово и Метохију. Тачније слободну енклаву грачаничку, а такође и слободна Србска места ван енклаве, као и слободне улице у појединим градовима централног Косова, од 19-ог до 22-ог маја 2004. године.

    Под окриљем ноћи, прешавши мердарску блокаду, пробијајући се кроз окупиране Србске градове Подујево и Приштину, до ушију је допирала нека чудна и злокобна симфонија. Та симфонија мржње, сачињена од кфоровско-демонских диригената и шиптарских урлика и ову ноћ је скрнавила Светоотачку земљу. Окупирани Србки градови остајали су за нама. Упрљани гнојем и само шиптарима својственим кичерајем, што потврђује "кип слободе" на једном приштинском хотелу, као да и сами чекају да их умије покајничка суза Србска. На тло Грачанице ступамо касно у ноћ, дах застаје, крв се леди а осећање љубави просто гуши. Речи су изчезле а поглед краде и најмањи трун Свете земље. Уследила је добродошлица Пречаснога Јереја Милана Радуловића и коначиште у Манастиру Грачаница, захваљујући гостопримству и доброти Преподобне Игуманије Ефросиније и сестринства манастирског.

    Косовско јутро премашује сва наша очекивања. Заједно са нашим домаћином, Јерејом Миланом, упутили смо се у село Ливађе где се одржавао Сабор, поводом празника Вазнесења Господа Исуса Христа. Након Свете Литургије у Храму Светог Григорија Богослова из 1912. г. и саборног Крштења и Венчања, уприличен је свечани ручак у парохијскоме дому Ливађа, крај Храма. Србска љубав, вера и нада све сабрано на једном месту, у србском Ливађу. Из релативно сигурног Ливађа, мала експедиција на челу са Јерејом Миланом и господином Драганом Поповићем из Православног братства "Сви Свети" из Грачанице, упутила се у обилазак окупираних Србских градова као и Србских села у шиптарском окружењу. На путу ка Гњилану, туга и мучнина, порушене србске куће, развијене арнаутске заставе и потпуна инфериорност снага КФОР-а. Иза нас остају села Сушица, у којем се налази Основна Школа "Свети Сава", мешовита села Бадовац, Кишница, Сливово, као и потпуно арнаутска места. Као и у свим градовима у којима живе шиптари, и у Гњилану примећује се анадолијска некултура и арнаутска естетска импотентност, оличени у прљавим улицама и избезумљеним лицима, овог окупираног града. У Гњилану се још увек налази десет Србских породица, које по њиховој молби мало ко сем КФОР-а посећује, из безбедоносних разлога. Такође, у граду се налази и Црква Светог оца Николе. Воља и одлучност Србског народа најбоље се одсликава у селу Партеш крај Гњилана, где је 1999. г. освештана Црква Свете Тројице. Заједно са Протом Зораном Ковачевићем из Партеша посетили смо окупирану Витину, у којој живи нешто више од стотину Срба, насупрот хиљадама арбанашких терориста. Стравичан призор употпуњује гласна шиптарска музика која се емитује у непосредној близини прелепе Цркве Свете Петке. Незаинтересованост свих режима за ове просторе огледа се и у томе што чак ни ограда не постоји око Цркве, што не спречава Проту Драгана Којића да се јуначки шета око парохијског дома, иако на истом преовладавају рупе од арнаутског шенлучања. Путујући до Витине, а такође и враћајући се из овог маленог градића имали смо прилику да прођемо кроз села Горњи Ливоч, где има пет србских кућа, етнички очишћен Доњи Ливоч, Радивојце у којем има веома мало Србског живља, Клокот где се налази Црква Светих Апостола Петра и Павла. У селу живе Срби, али су улаз у село запосели арнаути. Затим Горња Будрига, етнички очишћена тј. без Срба, и Доња Будрига, Србска, где се налази Црква Свете Петке. Село Пасјане, југоисточно од Гњилана, открива нерад свих политичких опција. Веома лоша инфраструктура овог села довољно говори, а изглед нпр. Дома културе, просто мами сузе. У Пасјану се налази Црква Преображења Господњег као и споменик Србским Комитама које су Турци побили након збора у поменутој Цркви. Последње место обиласка, првог дана било је село Шилово, где је на локалној телевизији "ДТВ", Ненад М. Јовановић говорио о светосавскоме национализму, као јединоме средству преживљавања и уподобљавања Христу и то у свим временима, па и у овим временима распећа србскога народа. На истој телевизији, циљеве Православног братства "Сви Свети" представио је Јереј Милан Радуловић. Опраштајући се од Проте Зорана Ковачевића који је све време био са нама, као и од шиловског Пароха Светислава Трајковића, вратили смо се у Грачаницу, Милошћу Божијом око 22 ч.

    Још једно косовско јутро! Након Свете Литургије у грачаничком Храму Успења Пресвете Богородице из 1313. г. , у ком се налазе два параклиса, чувене фреске Светог Краља Милутина и Краљице Симониде, а такође и честице Светих моштију Светог Архиђакона Стефана, Светог Стефана Новог, Светог Харалампија и Светог Георгија, и духовног јединства са Епископом Рашкопризренским и Косовскометохијским Г.Г. Артемијем, крећемо ка Лапљем Селу, Чаглавици, Липљану, Старом Грацку и Рабовцу. Иначе, у Манастиру Грачаници на служби су два парохијска Свештеника, Прота Богомир Стевић и Јереј Милан Радуловић.

    Прва станица је јуначка Чаглавица, где на радију Епархије Рашкопризренске "КИМ" гостује Ненад М. Јовановић и Јован В. Дмитровић, говорећи о стању на Косову и Метохији а такође и о неопходности успостављања Државе са Божијим благословом, школе са вером и, нарочито, војске са родољубљем, као јединих гараната српскога опстанка и останка на овим мученичким просторима. Са групом новинара и браниоцима Чаглавице одлазимо у Липљан где посећујемо Проту Ранђела Денића, који је са неколико десетина Срба у потпуном окружењу шиптарских бесова. Неочекиван призор! На капији парохијског дома вијори се Србска тробојка и дочекује нас див у лику Проте Ранђела са црном шајкачом коју краси малени Крст. Том приликом посетили смо Цркву Светог Флора и Лавра која је саграђена на месту пострадања ових Мученика. Иначе, у овој Цркви, након мартовског дивљања арнаутских терориста, проплакала је Икона Богомајке. Такође, посетили смо и Цркву Ваведења Пресвете Богородице чији су темељи из II века, зидана је у шестом веку а садашњи изглед добија у десетом веку. У унутрашњости Цркве, осликане у XIV веку, видљиви су трагови вековног турског дивљања, као и садашњег шиптарског скрнављења Икона, које су овде сабране и склоњене из разрушених и оскрнављених Храмова широм Косова и Метохије.

    Пут нас је даље водио у Старо Грацко, село познато по четрнаест Мученика-жетелаца који су пострадали на њиви после доласка тзв. „мировњака“. Мирис смрти и невоље осећа се на сваком кораку, а трагови понижавања Србског народа видљиви су на примеру изградње школског нужника у чију изградњу је, од стране међународних организација, уложено 15.000 евра. При том, питање је дана када ће се Основна Школа "Браћа Аксић" срушити. У разговору са директором и учитељицама закључујемо да овде "живи завиде мртвима". Јецаји упокојених жетелаца као да су једини гласови у овом селу.

    Ако је неко помислио да је ово најугроженије село, будући да је у арнаутском окружењу, врло брзо бива демантован. Село Рабовце крај Липљана, најугроженије село централног Косова, јесте огледало свих нас. Пут који води до села је такав, да иако би житељи желели да се иселе не би могли, јер је пут толико ризичан и за пешаке. У самом селу време је стало. Негде око 250 Срба стоји насупрот 450 терориста, и то без заштите КФОР-а. У разговору са председником села и житељима сазнајемо за веома тежак положај Србског народа у овом месту. У Рабовцу се налази Црква Свете Недеље, из 1984. г. у којој се само два пута годишње врши Света Литургија. Поред Цркве, постоје и две продавнице и игралиште за мали фудбал преко којег је КФОР разапео бодљикаву жицу. Да ли на све ово треба додати и стање инфраструктуре? Ипак, сувишно је!

    Потпуно поражени призором вратили смо се у Грачаницу, где време до почетка трибине проводимо на Владичанском Конаку у Богољубивом разговору са оцем Варнавом, возачем, и искушеником Миливојем, куваром Епископа Рашкопризренског Г.Г. Артемија. Том приликом посетили смо и Епархијску Капелу посвећену Светом Максиму Исповеднику. Богоугодни разговор ремети долазак "црне тројке" на пријем код Његовог Преосвештенства. Наиме, ради се о особама које се одазивају на имена Рада Трајковић, Ранђел Нојкић и извесни „друг“ Велић, у народу познатији као продавци Србских интереса и шиптарске придворне луде. Заиста, ниједан позитиван глас о њима нисмо чули од тамошњих Срба. Баш чудно, будући да се ради о великим пријатељима Бајрама Реџепија, Неџада Дација, Хавијара Солане и осталих душмана Србског народа.

    У галерији Дома Културе у 20 ч. одржана је трибина на којој су говорили Ненад М. Јовановић, Јован В. Дмитровић и Бошко Р. Маринков. Домаћин је био Јереј Милан Радуловић. Након трибине показано је интересовање за наш рад у Грачаници. Трибини је присуствовао и представник Епископа Рашкопризренског Г.Г. Артемија, који је целокупно предавање снимао за потребе одсутног братства. Након предавања уследила је посета Проти Милораду Цветковићу и госпођи Гордани Шубарић, директорки Србске болнице "Свети Краљ Милутин" у Лапљем Селу. У Лапљем Селу се налази Црква Свете Петке, коју обезбеђују амерички војници КФОР-а, са којима смо имали један прилично непријатан сусрет. Лапље Село је уједно и последње место нашега ходочашћа.

    Из свега горе наведеног намеће се закључак да је план „међународне заједнице“ о „мултиетничком“ Косову и Метохији неостварив. У прилог овој тврдњи говори и чињеница да је само неколико сати након нашег напуштања Липљана изгорела кућа Србске удовице која није желела да пристане на шиптарску уцену. Даље, самозвани "представници" Срба у шиптарском парламенту само су послушни играчи у симфонији зла и унесрећитељи сопственог народа. Такође, улога Небојше Човића итекако је значајна у разбијању Србског народа на подручју Космета. И поред свега, наша сабраћа имају непоколебљиву веру у Васкрс Србске Државе и невероватну вољу да се изборе са свим невољама којима "кумују" КФОР, ОВК, домаћи политиканти и разни усрећитељи попут Небојше Човића и њему сличних шићарџија.

    Треће косовско јутро представља напуштање грачаничке енклаве и повратак. Иза нас остају поносна Србска села, Грачаница, Лапље Село и Чаглавица. Улазимо у зону где одјекује симфонија зла. Само, овога јутра изнад окупиране и дрогом изграђене Приштине лебде речи брата Саше из села Ливађе: "Они граде само материју, а не дух!" Та непоколебљива воља мора нам бити водиља у временима мутним, да брату опростимо и брата пољубимо. Док по окупираним Србски планинама одјекују речи витеза грачаничког Јереја Милана Радуловића, који из потпуно опкољене енклаве вели: "Не знају они да је све ово само привремено!"

    Да ли ми имамо право на свађу, да ли имамо право на међусобне размирице? Одговор на ова питања је јасан. Видевши патњу и муку Србског народа на Косову и Метохији, сви наши проблеми у централној и северној Србији, изгледају у најмању руку смешно. Стога , још једном позивамо на преко потребну Србску саборност и братско разумевање.


Плачућа Икона Пресвете Богородице Липљанске


Нека Србске усне задрхте
И нека се скамењена срца поцепају
Нека се кости од меса разлуче
И погледи празни сузама умију
Јер питаће Господ Свевидећи
ЗАШТО БРАЋУ ОСТАВИСТЕ




Центар за истраживање
Православнога Монархизма
Бошко Р. Маринков
(секретар)



(ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА СА ОВОГА ХОДОЧАШЋА)
Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер