ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
Чланица:
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa
064/ 800 47 90
czipm@yubc.net
 У БЕОГРАДУ  На љубазни позив организатора, представник Центра за Истраживање Православног Монархизма, Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, присуствовао је веома значајном скупу - Међународној конференцији "Нова Европа! Париз-Берлин-Москва-Београд".  Конференцију је, на дан Светог Деспота Стефана Штиљановића, 4.(17) октобра 2014. године Господње, организовала Фондација ''Достојанство'' у Кристалној дворани београдског Хотела ''Хајат''.  Скуп је, испред организатора, отворио г-дин Мирослав Паровић, а листа осталих учесника је веома импресивна и обухвата стручњаке из области геоплитике, привреде и сродних области, који су у нашу престоницу допутовали из Русије, Аустрије, Италије, Француске и Немачке.  У речене угледне учеснике се убрајају: г-дин Александар Васиљевич Конузин, бивши амбасадор Русије у Србији; г-ђа Санда Рашковић-Ивић, председник Демократске странке Србије; Гроф Анри Елизе де Монспеј, француски пословни човек у Москви; г-дин Јохан Гуденус, члан Скупштине Града Беча испред Слободарске партије Аустрије; г-дин Маркус Фронхајмер, члан Покрајинског одбора за Баден-Виртенберг Алтернативе за Немачку; г-дин Анри де Гросувр, геополитички аналитичар; г-дин др Ерик Молен, политиколог и редовни професор Университета у Стразбуру; г-дин Драгомир Анђелковић, историчар и политички аналитичар; г-дин др Алесандро Сансони, новинар и публициста; г-дин Жељко Цвијановић, новинар и одговорни уредник портала ''Нови стандард''; г-дин Виктор Варленович Коблановски, помоћник заменика председника Руске државне думе; г-дин Ален Фавалето, потпредседник Форума ''Каролус''; г-дин Мануел Оксенрајтер, новинар и публициста; г-дин проф.др Војин Грковић, редовни професор Факултета техничких наука у Новом Саду; г-дин Родолф Облер, стручњак за питања безбедности и члан неколико мисија ОЕБС-а; г-дин Бранко Радун, политички аналитичар; г-дин проф.др Зоран Крстић, редовни професор Факултета политичких наука у Београду; г-дин проф.др Љубиша Деспотовић, социолог политике, професор Универзитета ''Мегатренд'' и сарадник Института за политичке студије; г-дин др Андреј Фајгељ, директор Културног центра Новог Сада; г-дин Леонид Владимирович Савин, уредник руског часописа ''Геополитика''; г-дин др Миша Ђурковић, виши научни сарадник Института за европске студије; г-дин Константин Добриловић, члан Скупштине Града Беча испред Слободарске партије Аустрије; г-дин Горан Секуловски, теолог и историчар; г-дин проф.др Ненад Крстић, редовни професор Философског факултета у Новом Саду; г-дин др Бранимир Јовановић, директор Музеја Николе Тесле у Београду и г-дин Слободан Владушић, писац.  Конференција је одржана са идејом да подржи боље упознавање и удруживање геополитичких мислилаца Русије, Немачке, Италије, Француске и Србије у проналажењу конкретних одговора на нове геополитичке изазове и стварање чврсте сарадње на линији Париз – Берлин – Москва – Београд.  Између осталог, констатовано је да је последњих година приметна промена политичких околности у Европи. Велике наде полагане у идеју Европске Уније се, у последњим годинама, претварају у разочарања и свеприсутнији еврореализам, који у многим државама кроз различите политичке облике прераста у евроскептицизам. Са друге стране, Русија, као предводница некадашњег источног блока, прешла је пут од девастиране државе, до регионалног и глобалног лидера, који заузима све значајније место у глобалним међудржавним односима.  Зависност развијених европских држава од природних ресурса, посебно од природног гаса стварају све већу потребу за приближавањем Немачке, Италије, Француске са Русијом и креирање трајног споразума и сарадње. Пројекти Северни и Јужни ток представљају праве примере нове сарадње међу европским народима и државама који ће неминовно довести и до продубљивања свих других видова сарадње.  Осим тога, исказано је заједничко уверење да је неопходан рад на сарадњи у области коришћења природних ресурса, тако и на економским, културним и политичкима облицима сарадње, на новим темељима, који би обезбедили стабилност и независност европских земаља, у односу на актуелног атлантистичког светског хегемона.  Стварање чврсте сарадње на линији Париз – Берлин – Москва, учесници ове Међународне конференције виде као одговор на нове геополитичке изазове, а Београд издвајају као најважнијег партнера на Балкану.  Предуслов за овакав развој догађаја и излазак из кризе, која грози будућности Европе и света, јесте повртак Европе својим темљима и коренима, тј. заједничком религиозном, културном и државотворном обрасцу, без којег ће она наставити да клизи ка понору новог варварства.  |
