Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net





Ing. Дејан С. Шуњка







СРБИН ПРЕ СВЕГА





   Марко Милуновић – Пипер (1918., Пипери), богослов, четнички официр, социјалдемократа, политички емигрант и члан Удружења књижевника Србије, ово лето провео је у Врњачкој Бањи и Београду. Главни разлог његовог доласка је награда ''Драгиша Кашиковић'' коју му је 26. маја, у име Матице исељеника Србије, уручио председник мр Радован Калабић. ''За животне активности и постигнућа која се одвијају у распону од слободе јавне речи, преко слободе од страха, па све до слободе акције'' – тешко је у данашњем Српству пронаћи човека који боље одговара овом опису од г. Марка Милуновића. Господин Илија Лубарда из Њујорка, г. Никола Живковић из Берлина и г. Милослав Самарџић из Крагујевца састав је жирија који, бар ове године, није имао тежак посао.

   Разговор са г. Марком Милуновићем – Пипером, једног топлог августовског преподнева у ресторану београдског хотела Excelsior, водили су Раде Ј. Ерцег и Дејан С. Шуњка. Фотографисао је Драгиша В. Павловић.








   Господине Милуновићу правда је спора али ипак достижна. Сигуран сам да је ове године Награда у правим рукама!



   Мене су у току мога живота многи грдили и то ми је давало снагу да се браним. Сада ме нико више не грди него ме чак предлажу да добијем ову похвалу и награду и да добијем новац. Ја сам уз тај новац додао још толико и дао Ивани Жигон и она да да на Косово. Желео сам да људи којима су се и кости распале у мојима књигама остану забележени јер ја сам схватио српски народ као нови Израиљ. Свуда га има по свету о њему се свашта говори, али верујте ми једну ствар – бољега и хуманијега народа на кугли земљиној нема него што је српски народ. И несрећнијег. И колико год они нас овде гњавили и притискивали – не могу нам ништа!


   Ми у Србији и ви у емиграцији – колико личимо и шта учинити да заиста постанемо један народ?


   Срби су народ где је свак паметан и где је свак паметнији. Стотине разних партија и групација имамо! Свака је емиграција велика невоља за народ. Српска емиграција заиста је била једна од најгорих емиграција иако је у њој било таквих људи које никада Српство неће имати у будућности. Да само знате колико је помрло тих почевши од Слободана Јовановића па онда не знам до којега последњега, не знам ко је последњи умро. То су све били виђени и угледни људи – со Српства! Ја сам овде дао једну идеју, односно не идеју него сам писао али то новине не објављују нити на то се неко обазире. Што ја пишем то се баци у кош овде. Једна је ствар – те људе велике, почевши од краљице мајке Марије која је била једна од најхуманијих жена, па краља нашега Петра несретног, па Андреја, па све те великане треба пребацити и покопати не у Алеји великана у Београду, него на Равној Гори, где би био споменик и храм Дражи Михаиловићу јер ми смо његова војска!


   У Скупштини Србије недавно је усвојен такозвани ''четнички закон''...


   Ја сам написао шта мислим о изједначењу у правима равногораца и партизана. Ја сматрам да је то за равногорце највећа увреда. Равногорци су били борци за демократију, једини за демократију. Били су за легалитет а легалитет су били влада и краљ, док партизани, они су били плаћеници – устали су на устанак по наредби Коминтерне! Ратници Драже Михаиловића нису очекивали никакву награду нити првоборачке пензије. Моја снаха скувала је Моши Пијади качамак али није имала с чим да га осмочи па је осам јаја изломила у онај качамак и измешала је то. Моша је то појео у сласт и записао јој име и дао јој да је она првоборац! У Пиперима једино мој брат и неки Вукота Марковић нису имали пензије, сви су имали првоборачке пензије. После смрти мога брата, моја снаха добије првоборачку пензију и добије борачки стан у Подгорици. Ко су такви људи? То су плаћеници, то нису патриоте који се боре за одбрану отаџбине него да би нешто ућарили. То су најобичнији плаћеници.


   Неколико месеци сте провели у Србији, много сте људи срели, са многима разговарали. Како Вам изгледају данашњи Срби а како њихова власт?


   Мене је запрепастило да се Срби могу да одрекну своје прошлости и своје краљевске куће. Карађорђевићи су велика кућа и Обреновићи и Ненадовићи су велика кућа, да не набрајам. Овде ја питам једнога, а одрастао човек, па почнемо да причамо да ли зна о Степи Степановићу, војводи Мишићу, да ли зна ко му је и што био. Појма немају бре, да ти се смучи!

   Овде у Србији видим чим влада нешто направи дође амбасадор амерички па повуче за уво или из Америке дође неки па шапне неком на челу – овако морате да радите... Овога Тадића кад гледам, згади ми се. Он је згодан, фин, можда је и паметан, али где год оде па се клања, свуда и тамо и овамо. Председник Србије треба да је Србин а не да се луња по свету. Кад видим онога Коштуницу смучи ми се бре. Можда је он поштен човек али нема он смеха, он гледа негде у дубину кад говори, негде далеко гледа, не гледа те у очи, не можемо да видимо израз какав му је.

   Али није проблем са Србима него са онима који Србима диригују и управљају. Има нека Бисерка, нека сорта, нека Наташа што управљају у име Америке са Србијом, ми смо за време рата те шишали. Ошишамо јер је таква иста била са Немцима. Ствар ми је постала много јаснија од када сам овде. Не признајем оно кад кажу: ''какав је народ, заслужује да му је и таква управа''. Српски је народ одличан народ, одличан! Управа не ваља ништа и она не представља народ, она представља некога другога. Има много људи у Србији који би могли да изведу Србију на прави пут али изгледа да је страх одавно утеран у кости...





   Како се, Вама са стране, чини Србија данас?


   Србију сматрам окупираном и ова је окупација, по моме схватању, нељудскија и опаснија него она немачка. И разликују се. За време немачке окупације ми смо имали слободне српске планине и Југословенску војску у Отаџбини, ђенерала Дражу Михаиловића. Данас немамо никога. Имамо једнога генерала који се крије. Ја сам са Ратком Младићем одавно имао везу, имам и писма од њега. Када је била прва вест да пође у Хаг да му се суди, ја сам написао један чланак у неким шпанским новинама и апеловао да пођу и он и Караџић да бране себе, српско име, српску земљу и да покажу шта је истина. Пре два месеца ја сам написао један други позив Ратку Младићу и ја га преклињем да се никада не преда па макар Србија никада не ушла у Европу. Да изађе из мишје рупе и окупи око себе две стотине бораца и ево са деведесет година, рекао сам, ја се јављам. Ја могу око себе да метнем тридесет фитиља динамита и да уђем у америчку амбасаду да је дигнем целу у ваздух јер имам прилаза. А то бих учинио када би ми он наредио. И носио сам у Шпанији и у Шведској и у Француској и у Енглеској нарочито мајицу са ликом Радована Караџића где пише: ''српски херој''. Они погледају и нико ми никада ништа није рекао или приметио ми онако гласно. Ја не замећем кавгу него се браним.


   Биљана Плавшић робија у једном шведском затвору. Знам да сте ишли да је посетите...


   Тачно је да сам посетио госпођу др Биљану Плавшић. Ја сам са њом био у преписци од када је овде почела да тамнује. То је интересантна Госпођа, коју сматрам херојем витезова. Она робује не због својих, него туђих грехова. И велика је ствар, по мојему, да човек се испрси пред џелатом и објасни ствари које су важне за народ и жртву. И она носи животни крст тешко, али поносно. По мојем схватању, погрешила је да је ''грех'' признала, а још већа грешка да је изабрала Шведску да у њој робује. То сам јој рекао и она није коментарисала.

   Госпођа Плавшић је у једном женском затвору у којем се ''едукују'' да буду боље: наркоманке, лоповке и курве. Тамо су женске од 35 – 40 година, а она је преко 75. И доста је тамо муслиманки, из бројних земаља, па је и то велика неугодност. Међу намештеничким особљем има неколико ''Бошњака'' и Хрвата које су наместиле шведске власти. На тим местима су обично лица са мало школе, још мање културе. У почетку су се према њој охоло и набусито понашали. То је њу шокирало, али је и то доказ да није знала о Швеђанима довољно. Било је и напада на њу од присталица Ал Каиде, а имала је и несрећан случај: пала и сломила руку у зглобу шаке. Случај се десио у петак а лекарска помоћ указана јој је следећег уторка. Врхови Управе о томе ништа нису знали, јер намештеници су то сакривали. Али ја сам о њој обавестио Владику и он свештенство и почеле су посете. Тим се олакшава њен положај, јер стражари виде да се ''неко о њој брине''. За стражаре је неугодно ''да се један новинар и писац'' о њој интересује. Тим се мисли на мене и они да би се доказали ''да су коректни'' одмах су јој дали одобрење да ми телефонира и да могу да је посећујем. А на то се чека недељама, јер она потпада под параграфе који се пишу у Вашингтону.

   Затвор је на једној равници, тек на километар почиње шума. Ограђен по угледу на америчке и положај и изглед је депресиван. Рече ми у писму: ''дани ми теку брзо, али споро иду месеци и године''. Покушава да се држи и у писању прве и друге књиге ''Сведочим'', била је обузета радом и лакше је било нервима. Ја сам прочитао први део ''Сведочим''. Издата је у Бањалуци у штампарији Триоприн 2005. године. Ко жели да је упозна, морао би да прочита ту књигу.

   Ја сам ценио њен поступак и сматрао је куражном и мучеником. А кроз преписку и виђење ја сам је заволео. Сусрет с њом био је сусрет векова и доказ више да појединци праве историју. Отворена, искрена, дивна, васпитана и човечно наивна, сусрела се са поганима, профитерима и њу су злоупотребили. Носи свој крст, а ја се бојим за њу, јер сам приметио да има у себи много мучнине и да држи маску, под којом се скрива велики бол. Чини ми се да је, колико толико, одржавају телефонски разговори са онима за које има одобрење да их може назвати. Њу нико не може позвати. Ништа се не може њој понети, осим књига и новина. Она је великомученик и српски народ не заслужује да има таквог свеца. Толико о њој.


   Последњих година у серији текстова ''Црногорске аномалије'' врло отворено сте писали о комунистичким злочинима. Имали сте и оштру јавну полемику са ужим земљацима, партизанским писцима и историчарима...


   Они се нису надали да се неко може појавити да напише онако о ономе што се дешавало у Пиперима, али ја се појавио. Удружење првобораца није смело да изађе на јуначки мегдан јер су ме прозрели. Ја сам дошао у Пипере са тим ако ме ухапсе због онога што пишем и говорим истину, да ће доћи дванаест шпанских и осам шведских новинара да прате тај процес. То су ови сазнали и нису ме ни хапсили ни дирали. Ја се надам да ће целих тих мојих десетак чланака изаћи у једној књизи која се сада спрема.

   Равногорство и партизанство су два потпуно различита појма. Не осуђујем ја ове партизане, то су били јунаци, и на једној и на другој страни, али једна је ствар истина – титовци мало су се где борили против усташа и Немаца али против својих Срба, браће, још те како! Кад они кажу: ''то је била револуција'' – лажу! Револуција се не диже у ратно доба. Револуције настају у доба мира, народ се побуни против једне управе и господара који владају, а не за време рата.

   Права истина се у Србији сакрива и док се год та истина не открије овом народу Бог неће помоћи. Треба истину открити без обзира ко је и шта је. Ја сам за ону идеју да сви који су починили злочине, без обзира где су припадали лево или десно, изведу се, мртви или живи, на један праведни суд да се покаже ко је ко. Ја се први јављам томе суду.





   Нема ни једног озбиљног српског разговора без спомена Косова. Где су, по Вама, узроци наше данашње несреће?


   Ја сам први публициста који је објавио против Слободана Милошевића. На то ме је натерао један случај. Био сам на конгресу Интернационале у Женеви и дошао је да се сретне са мном познати равногорски командант Кент и са њим је дошао неки Ђокић који је био у ђачком одреду код Рачића. Идемо поред језера и разговарамо српски и долази једна група младића. Видимо шајкаче, опасаче и видимо неке слике. ''А, ви сте наши'', Кент и овај не одговарају ништа, а ја кажем: ''Који ваши?''. ''Па Слобини, ми смо Слобина војска'' и удара по оној слици. ''Ко вам је то?'' – ''Па наш Слобо ослободитељ!''. Сви су они млади и јаки а нас тројица смо старци. ''Слушај ти младићу'', реко, ''губи се одавде са својим Слободаном у сто материна!''. Ја тај случај опишем у новинама и добио сам много критике.

   Слободан Милошевић је био у Америци на пракси. Ја имам једнога пријатеља и познаника у Америци, из доба ратовања, који има велика обавештења. Ја га питам да ли је он знао што о Слободану Милошевићу. Он каже – то је човек ЦИА, он је ту ангажован. Ја знам да ЦИА ангажује кога може, да ли јој требају или не требају, али ангажује људе па их држи у шаци. И ја сам поверовао да је Слободан био у служби Америке. То је он показао сам по себи, јер све што су Американци од њега затражили он је направио. Кад им више није био потребан они су му ударили ногу у задњицу и отишао је.

   Иначе, ја га окривљујем за једну ствар. После онога говора на Газиместану требао је да каже: ''Ајде сад сву ову фукару арнаутску истерајте напоље!''. И нико прстом не би мрднуо. Пре рата је било 334. 000 Шиптара у Македонији и Србији. Око Марибора је било 95% насељених Немаца који су живели тамо стотинама година. Словенци су све то протерали у Аустрију и постао је Марибор и околина чиста словенска провинција. Када је велики словенски политичар др Милош Ваухник предлагао да се овде у Србији то учини са Шиптарима, да се очисти Косово, знате шта су му одговорили ондашњи српски политичари? Да вам ја данас кажем. ''А ко ће нам цепати дрва''? ''Ко ће нам носити угаљ на пети спрат''? То је био разлог да Шиптари нису били протерани.


   И зато сада имамо двоструку окупацију на Косову...


   И Албанце и интернационалне окупаторе – пљачкаше. Најгора олош тамо долази и чиновничка и политичка. Шведска није знала шта ће са својих пет – шест стотина незапослених, па их је послала у Босну и на Косово. Све је то мангупарија једна која је дошла да живи овде и да пљачка и понижава један народ. Када ја то причам, најаве ми из америчке амбасаде: ''Ми ћемо те ставити на листу терориста''. Е, баш ме брига. Ја сам стар, али да сам млад ја бих био терориста. Ови Арапи који се боре, они се боре за свој начин живота, за свој интегритет, бране оно што су вековима имали. Не може то Америка, која има велики војни буџет и велику војску, да избрише.


   Ваша родна Црна Гора сада је засебна држава. Црногорска власт упорно тврди да није антисрпска, али дела показују супротно...


   За мене не игра никакву улогу да ли ће Црна Гора бити република, књажевина, царевина, империја или не знам што. За мене је једино важно да је Црна Гора српска. Да је СРПСКА. Ја сам од својих петнаест или двадесет година веровао и учио да бољих Срба нема него што су у Црној Гори, да бољих јунака нема него што су у Црној Гори, да поштенијих људи нема него што су у Црној Гори и да су све то СРБИ. Па ми имамо ''Огледало српско'', па имамо све песме које су повезане, па ''Онам' онамо за брда она'', Његош и краљ Никола су створили мит о Косову, они су СРПСТВО на свакој страници. Али, сада је дошло неко ново време и сада ови хоће то да обеснаже...

   Ја бих највише волио да је Црна Гора у саставу заједно са Србијом. Али, ово је најбоље решење, верујте ми ви. Они ће сада, како им буде – нека им буде. Могу они да направе од Црне Горе много добру ствар а могу да се намуче, али не могу да окривљују Србију. Што им се год деси, више не могу окривљавати Србију, а пре све што им се дешавало – крива Србија. А из Србије су примали и плате и пензије и додатке...






Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска 
- најновије информације са Косова 
- сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Црквена Општина
 Успења Пресвете Богородице 
- Цирих

Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Руско Православно Монархистичко друштво

Русија Верних

Иконографска радионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

''Гусле'' - лист Савеза гуслара Србије

Амерички журнал за руске и словенске студије









Руске победе

КОСОВСКА ГРАМАТА




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер