Грб Краљевине Србије Грб Центра
MAINABOUT USSYMBOLSACTIVITIESTREASURYNEWLINKS WRITE US

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net






Александар Бачко





МИЛУТИНОВИЋИ
ИЗ ТАМНАВСКОГ КАЛЕНИЋА






Тамнавски Каленић






    Каленић је место у Ваљевској Тамнави, области у централној Србији. Једна од тамошњих фамилија су Милутиновићи који славе св. Димитрија - Митровдан, 8. новембра (26. октобра по старом календару).

    Попис Каленића из 1863. године нам доноси извесне податке о овој породици. Те године је у Каленићу пописано домаћинство Новице Милутиновића, старог 24 године (дакле, био је рођен око 1839. године). Са њим су живели: његова супруга Станка(?), стара 23 године, домаћинова браћа Владимир(?) стар 19 година, Сава(?) стар 12 година и Лазар (10 година), затим Новичине сестре Ивана (14 година), Марица (или Марија, 9 година), његова снаја Јелица (20 година), као и стрина стара 60 година, чије се име не може рашчитати у овом попису. Доступна копија пописа Каленића из 1863. године није довољно читка. Због тога се не може са сигурношћу утврдити, да ли је ово било једино домаћинство Милутиновића у том месту. Ипак, с обзиром да се ради о генерацији Милутинових синова, о чему ће бити више речи у даљем тексту, може се претпоставити да тада није било више Милутиновића у Каленићу.1

    Харачки (арачки) тефтери Кнежевине Србије нам доносе податке о свим мушким мештанима неког насеља. У њима је наведено, да ли нека мушка особа плаћа порез (ту обавезу су имали сви одрасли, односно ожењени мушкарци), харач (он се плаћао за све мушке особе старије од 6 година), односно уколико постоји ослобађање од тих обавеза, наводи се разлог. За мушку децу млађу од 6 година наведена је старост.2

    Харачки тефтер Каленића из 1831. године показује, да тада у овом месту није било носилаца презимена Милутиновић. С обзиром да су преци данашњих Милутиновића у то време већ живели у Каленићу, нема сумње, да је њихов родоначелник био једини Милутин, који је тада живео у овом тамнавском месту. У питању је био Милутин, син Марка Милинковића. Он је несумњиво био отац поменуте браће: Новице, Владимира, Саве и Лазара Милутиновића.3

    Године 1831. Милутин још увек није био ожењен. Живео је у очевом домаћинству, као и његова старија браћа: Паун, Никола и Јован. Ни један од Маркових синова тада још увек није био ожењен. С обзиром да су сви они плаћали харач, били су старији од 6 година. Домаћинство Марка Милинковића тада је било пописано под редним бројем 13.4

    У каленићком домаћинству, које се у истом тефтеру наводи под редним бројем 14, домаћин је био Ранко Милинковић, свакако рођени брат Марка Милинковића. Са њим су, од мушких чланова породице, живели његови синови Живан и Новак. Живан тада није био ожењен, а за Новака је забележено, да је имао 3 ½ године.5

    Марково и Ранково Презиме, под којим су наведени у тефтеру из 1831. године, није старо. Оно је несумњиво настало по личном имену њиховог оца, који се, према томе, звао Милинко.6


Тамнавски Каленић



    Старије, родовско презиме Милутиновића било је Машић. Иначе, род Машића је једини у Каленићу, који је на прелазу из 19. у 20. век славио св. Димитрија (Митровдан). Све фамилије које су тада славиле ову крсну славу у Каленићу, без обзира на презиме које су носиле, припадале су овом роду. Занимљиво је то, што се међу члановима породице Милутиновић до данас очувало предање, да се један од предака по мушкој линији звао Маша. На овај начин је то предање добило на значају, али се ипак не ради о оцу Велисава Милутиновића, већ, по свему судећи, о једном од старијих предака.7

    То што Милутиновићи носе презиме, које датира из средине 19. века није ништа необично. Наиме, већина породица у Србији носи презиме, које је формирано управо у том периоду. Раније је становништво носило „презимена“ формирана по очевом имену или занимању, а по мајци само уколико је остала удовица са малом децом. Због тога је до промене породичног имена долазило у свакој генерацији. Знатно су ређа била стара, родовска презимена. Тек је 1851. године кнез Александар Карађорђевић донео уредбу о непроменљивости презимена, што је у знатној мери утицало на стабилизацију стања у овој области. Управо због тог закона већина породица у централној Србији, укључујући и каленићке Милутиновиће, носи своја данашња презимена.8

    Вреди поменути, да Машићи и Милутиновићи који живе по другим насељима Тамнаве нису ни у каквом сродству по мушкој линији са својим презимењацима у Каленићу. Тако, Машића који славе Ђурђиц има у тамнавском Такову. Они су пореклом из Торника у Азбуковици, а секундарно презиме им је Живановић. Милутиновићи који нису сродни са каленићким презимењацима, а најчешће ни међусобно, живе у више тамнавских места: Скобаљу (славе св. Николу), Грабовцу (слава св. Јован), Љубинићу (св. Ђорђе), Бровићу (св. Јован) и Јабучју (две међусобно несродне породице, од којих једна слави св. Стефана, а друга св. Арханђела Михаила). Несродних Машића и Милутиновића има и по другим областима.9

    Према подацима прикупљеним око 1900. године, целокупан род Машића је у Каленићу бројао 13 домаћинстава. Преци овог рода доселили су се у првој половини 18. века из области Бирач у Босни.10

    Бирач се налази у источној Босни, око Власенице. Дели се на Горњи Бирач и Доњи Бирач. Први се налази источно од Власенице, око речице Јадра (различит од Јадра у западној Србији), а други северозападно од Власенице, у средњем току реке Дрињаче (источно од планина Јавора и Јаворника). Седиште Горњег Бирча је у Милићима, а Доњег Бирча у Шековићима. Сама Власеница се убраја у Горњи Бирач. На месту овог насеља налазио се у средњем веку град, који се звао Бирач. Готово целокупно становништво области Бирач је српско, односно православно. Махом се састоји од досељеника из Херцеговине, како старијих, тако и нешто млађих. Због тога житељи околних области називају Бирчаке (Бирчане) Ерама. С обзиром на ову чињеницу, могло би се претпоставити, да су и преци Машића (Милутиновића) даљим пореклом можда били из Херцеговине.11

    Данас у Бирчу нема Машића, као ни Милутиновића који славе Митровдан. У тој области, додуше, има Милутиновића са славом Ђурђевдан (у парохији Папраћа Власеничког протопрезвитерата), али они свакако нису ни у каквом сродству са својим презимењацима у тамнавском Каленићу. 12

    Род Машића, дакле, води порекло из Бирча, области око Власенице у источној Босни. Даљом старином био је можда из Херцеговине. У првој половини 18. века предак овог рода преселио се у Каленић у Ваљевској Тамнави. Његови потомци су вероватно ту примили презиме Машић. Огранци рода Машића помињу се у харачком тефтеру (попису) из 1831. године. Тада су забележена домаћинства Марка и Ранка Милинковића (свакако Милинкових синова). Најмлађи Марков син био је Милутин. Он је био једини носилац овог личног имена у Каленићу и родоначелник тамошњих Милутиновића. У попису Каленића из 1863. године наилазимо на једно домаћинство ове фамилије, на чијем челу се налазио Новица Милутиновић. Са њим су живела његова браћа: Владимир, Сава и Лазар, као и други чланови породице.




Тамнавски Каленић





Објављивање овог текста је иницирао и омогућио
г. Милош Милутиновић.




--------------------------------------------------------------------------------

ИЗВОРИ:


1. Архив Србије, Пописне књиге становништва, Попис из 1863. године, ролна 11, књига 152, Ваљевски округ, Тамнавски срез (у даљем тексту: Попис 1863), стр. 561.

2. Архив Србије, Збирка Тефтера, ролна 37, књига 562, Тефтер арачки, Нахија ваљевска, Капетанија посавска, година 1831, (у даљем тексту: Тефтер 1831), стр. 54.

3. Тефтер 1831, стр. 54; Попис 1863, стр. 561.

4. Тефтер 1831, стр. 54.

5. Тефтер 1831, стр. 54.

6. Бранко Перуничић, Град Ваљево и његово управно подручје 1815 – 1915, Ваљево 1973. (у даљем тексту: Перуничић), стр. 663 – 666; Тефтер 1831, стр. 54.

7. Љубомир Павловић, Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, С.К.А, Српски етнографски зборник 18, Насеља српских земаља 8, Београд 1912. (у даљем тексту: Павловић), стр. 512 – 611; по саопштењу г. Милоша Милутиновића.

8. Перуничић, стр. 663 – 666; Тефтер 1831, стр. 54.

9. Павловић, стр. 564, 567.

10. Павловић, стр. 564.

11. Миленко С. Филиповић, Доњи Бирач (неколико етнолошких бележака), Гласник Етнографског музеја у Београду 15, стр. 33 – 35; Мирко Р. Барјактаровић, Власеница – прилог проучавању наших варошица, Завичајни музеј у Тузли, Чланци и грађа за културну историју источне Босне, књ. 1, Тузла 1957, стр. 213.

12. Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор 1993, стр. 234, 249.

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Црквена Општина
 Успења Пресвете Богородице 
- Цирих

Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фонд Краљевић Томислав Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархија кроз векове

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Српски Радио Сутон

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

ПОСМАТРАЧ

Иконографска Pадионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца



Руске победе

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер