Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net
















Др Александра М. Пећинар


ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОД
МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ




  



    Како без учешћа Грчке у рату, у коме су се непрестано искрцавале савезничке снаге, Срби нису имали могућност излаза у Солун, потражили су спас прелазећи Албанију и излазећи на јадранску обалу. Радило се о такозваној "Албанској голготи". Издржавајући непогодне временске услове, изгладнели, окружени непријатељским албанским племенима, Срби, војска и избеглице, прешли су централну Албанију избијајући на Јадран. Више од 200.000 људи, цивила и грађана, прешли су овај мукотрпан пут. Жртава би било и више да Есад паша Топтани није пружио Србима неопходну помоћ, дозвољавајући на тај начин њихов пролаз. Одлучујућу улогу за спас српског народа и војске одиграо је руски цар претећи једностраним руским примирјем у случају да Савезници не обезбеде бродове којим би се Срби превезли. Аустријска авијација је бомбардовала Србе на Јадрану. По први пут је тада у историји забележено бомбардовање незаштићеног цивилног становништва. Италија, видећи у Србији будућег супарника на Јадрану, показала се неактивном и незаинтересованом за транспорт српске војске. Само се Француска моментално одазвала апелу за помоћ. Уз асистенцију француских бродова, српска Влада, Скупштина, војска и избеглице (око 140000 људи) током јануара 1916. су транспортовани на Крф, који је већ био под савезничком окупацијом. (1)




    Поред опште познатих чињеница о српском повлачењу, често навођених, ретко се истиче и у довољној мери наглашава значај битке код Мојковца, вођене између 6. и 7. јануара 1916, током које је Санџачка војска Краљевине Црне Горе успешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је у ствари омогућено повлачење делова војске Краљевине Србије преко делова црногорске територије. Војском Краљевине Црне Горе у овој одсудној бици, која је уједно представљала њену последњу операцију, командовао је сердар Јанко Вукотић. (2)




    Мојковачка битка је заправо само завршна фаза једне веће војне операције познате под називом „Мојковачка операција“, а односи се на дејство црногорске санџачке војске јачине од око 30.000 војника, која је бранила фронт од бококоторског залива па све до Златибора и Ужица од октобра 1915. до јануара 1916. године. У почетку није било већих окршаја, али када је аустроугарска војска приметила да српска војска има намеру да се повлачи преко територије Краљевине Црне Горе, схватила је да би пресецањем тог повлачења у потпуности разорила српску војску и истовремено заузела Црну Гору. Тада аустроугарска војска сва расположива средства баца у том правцу. Главни део аустроугарске војске (20.000 војника са око 70 топова) налазио се на линији Рожаје, Сјеница, Бијело Поље. Други део нападао је из правца Пљеваља према Прибоју и даље према Мојковцу и Бијелом Пољу. У Боки су биле сконцентрисане јаке трупе са преко 200 топова усмерених ка Ловћену. (3)




    Стање у црногорској војсци било је јако тешко. Војницу су били слабо обучени, посебно за зимске услове. Носили су оно што су од куће понели. На неколико дана су добијали по пола килограма хлеба. Црногорски војници су носили пушке калибра 7,62 милиметара, тзв. „Московке“ од којих већина није имала бајонете. Сваки од осам батаљона имао један митраљез типа „Максим“, а иначе их је цела Санџачка дивизија имала 39 укупно. Муниције је такође било недовољно, од око 200 до 400 метака на једну пушку. Војска је имала и известан број топова, 80 граната мањег калибра и 35 већег. Укупан број војника је био око 6 500. (4)




    Аустроугарска војска ангажовала је две дивизије: 53. генерала Понграца и 62. генерала Калзера. Укупно је било 14 000 добро наоружаних и обучених бораца, уз резерву и логистичку подршку. Снаге које су обезбеђивале крила овим двема дивизијама су биле 20.000 војника под командом генерала Рајнера, уперених ка Мојковцу и Тари. Војска је била опремљена пушкама, тзв „Маузерке“, затим са 45 топова и на десетине митраљеза и огромном муницијом која се није штедела. (5)




    До главног окршаја дошло је у околини Мојковца. На бадњи дан 6. јануара генерал Рајнер издаје наредбу за напад, мислећи да ће наићи на неспремну црногорску војску, међутим испоставило се да је сердар Јанко Вукотић био добро припремљен.Санџачка армија је покривала српско повлачење борећи се против аутроугарских снага код Калиновика, Клобука и Фоче у источној Херцеговини и извојевала важну победу у Мојковачкој бици, у Санџаку 6. и 7. јануара 1916. године претрпевши тешке губитке (6000 људи). 10. јануара 1916, аустроугарске трупе које су у Црну Гору ушле 25. децембра 1915, заузеле су Ловћен, који је бранило 15 000 Црногораца. Црногорска војска се предала 25. јануара 1916. године. (6)




    Највећи значај ове битке огледа се у томе што је аустроугарска војска спречена да пресече повлачење српске војске преко албанских планина, и даље ка Крфу. Нажалост, убрзо је дошло да разоружавања црногорске војске, чију је одлуку донела црногорска влада. Због одсуства краља, влада је наредила Јанку Вукотићу, да се војска разоружа, напусти бојне положаје и врати кућама, а муниција и оружје да се оставе у касарнама и магацинима.




    Црногорска војска, традиционално племенска милиција, модернизована је 1906. године. 1914. године, Црна Гора је била подељена на 6 дивизијских војних области. Постојала је и Краљевска гарда од 100 људи и жандармерија, али није било коњице, као ни авијације ни морнарице. Врховни командант је био краљ Никола I, док је генерални иснпектор, престолонаследник Данило заповедао трупама. Међутим, у јулу 1914, под утицајем просрпских политичких саветника, краљ Никола је потписао одбрамбени пакт са Србијом, а 23. августа 1914. године предао оперативну команду над Црногорском војском српском генералу Божидару Јанковићу, који је именован за начелника генералштаба, а који је са собом довео 200 подређених чиновника. (7)




    Црногорска војска се 20. маја 1915. године повећала на 48.244 бораца у 19 бригада (86 ½ пешадијских батаљона), од којих је 21.856 организовано у Ловћенски (бригадир Гојнић), Херцеговачки (војвода Ђуро Петровић) и Старосрбијански (бригадир Весовић), а 26.388 људи (55% војске) у Санџачку армију (дивизијар Вукотић), која је обезбеђивала контакт са српском војском. У јуну 1915. Краљ Никола је маргинализовао Јанковића наредивши Старосрбијанском одреду да окупира Скадар у Северној Албанији, због чега је Јанковић поднео оставку и био замењен српским пуковником Петром Пешићем. У октобру 1915. Краљ Никола није дозволио надјачаним црногорским трупама да се повуку заједно са главнином Српске војске. (8)




    Иако су бранећи српску војску која се повлачила, Црногорци у почетку успешно савладавали аустронемачке снаге код Мојковца, коначно су на Божић 1916. подлегли непријатељском контранападу. Не имајући било какву подршку, следили су српски пример. Никола је избегао у Италију, а Црна Гора се коначно предала 7. фебруара 1916. Након уласка непријатејске војске на Цетиње, Црна Гора је коначно окупирана од стране аустроугарских снага. (9)




Црногорски армијски официр у свечаној униформи М 1910 са обичном крагном и службеном шапком (види се капетанска значка) Генерали су имали златне еполетушке са густим ресама и од 0 до 3 сребрне петокраке звезде;виши официри тање ресе и 1 звезду, а нижи официри тање ресе и 1 звезду, нижи официри од 1 до 3 звезде и нису имали ресе. Обратити пажњу на положај звезда, две изнад једне (у српском стилу), уместо једна изнад две, као што је то било по пропису, овај официр тако изражава просрпску оријентацију. (Носи црногорски официрски мач М 1896, копију руског М 1881 мача, обешен о свечани опасач, украшен сребрном траком, као и медаљу из 1910 године којом се обележава уздизање кнежевине Црне Горе у ранг Краљевине.
(Колекција Душана Бапца)





Посада црногорске митраљеске чете у М1910 походним униформама са тешким немачким митраљезима М 1912 максим.
(Војни музеј, Београд)





Фотографија црногорског наредника у М1910 каки походној униформи, са металном ознаком чина на капи и војничком блузом која има карактеристичан каки појас. Носи свечану медаљу из 1910. године.
(Колекција Миладина Марковића) (Д. Бабац, стр. 14-15)





Мапа повлачења српске војске је део заоставштине
академика Миладина М. Пећинара, једног од 1300 каплара.




Библиографија


(1) Σ. Σφέτας, Ελλήνων ιστορικά, Ο πόλεμος των 30 ημερών που διπλασίασε την Ελλάδα, Αθήνα 2014 стр.115

(2) В. Ћоровић, Све наше победе, Београд 1990, стр. 127

(3) После обустављања операција аустроугарских трупа преко северног црногорског фронта 5. децембра, генерал Конрад је одлучио да се главнина 3. Армије прегрупише за операције против Црне Горе из Боке Которске и Херцеговине. За извршење рокаде утрошено је месец дана. Промена операцијксог правца непријатељских снага је олакшала главнини српске војске да се под заштитом 1. Армије и црногорске Сандџачке војске, без тежих оружаних сукоба спусти у албанско приморје. (Види П. Опачић, Војвода Живојин Мишић, Београд 2002,стр. 265.)

(4) Велики рат за ослобођење и уједињење Срба Хрвата и Словенаца,Књига 14, 1916. Година, Трећи период, Опште одступање српске војске, IV фаза, Пребацивање из Албаније на острво Крф, Београд 1928, стр. 4-5 (види детаљније на velikirat.nb.rs/items/show/389)

(5) Детаљне податке о бројности и наоружање аустроугарске војске на балканском фронту видети код Н.Томас, Д. Бабац, Армије на Балкану 1914-1918, Еволута 2006, стр.10

(6) Борбе око Мојковца су вођене још неколико дана, али не оном јачином као што су биле 6. и 7. јануара. Детаље о распореду трупа и току операција видети у: Велики рат за ослобођење и уједињење Срба Хрвата и Словенаца, Књига 14, 1916. година, Трећи период, Опште одступање српске војске, IV фаза, Пребацивање из Албаније на острво Крф, Београд 1928, стр. 58-60 (7) Н. Томас, Д.Бабац, н.д, стр. 14

(8) Јанковић је 28. јула 1914 мобилисао 35 000 људи у шест дивизија (16 бригада, 79 пешадијских батаљона) и 61 батаљон организован у четири одреда величине дивизија. Три одреда (29 000 људи) стајало је наспрам аутроугарских снага- Ловћенски (дивизијар Митар Мартиновић) са 18 батаљона у јужној Црној Гори; Херцеговачки (дивизијар Јанко Вукотић, касније дивизијар Мартиновић) са 20 батаљона у западној Црној Гори) И Пљеваљски (бригадиер Лука Гојнић) са 10 батаљона у Санџаку. Ове снаге су одбиле нападе аустроугарског 16 корпуса (6. Армија) током 1914.године. У међувремену је 6000 људи (13 батаљона) Старосрбијанског одреда (бригадиер Радомир Весовић) чувало границу ка Албанији по наређењу генерала Јанковића (Види Д. Бабац, Н. Томас, Армије на Балкану 1914-1918, Еволута , Београд 2006, стр. 14-15)

(9) Исто, стр. 16

(10) Податке о последицама битке на Мојковцу налазимо и у мемоарској грађи наведеног периода. Тако академик Миладин Пећинар, учесник Албанске голготе наводи да је српска војска после битке на Мојковцу, заштићена са севера својим сопственим трупама, Дринском дивизијом II позива, а са запада од Ловћена црногорском војском. Све до Нове године 1916, када је црногорска војска капитулирала, српска се војска могла мирно повлачити. (М.Пећинар, Од Србије до Југославије, Хроника догађаја онако како их је оценио један савременик, Београд 2004, стр. 127)


НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер