Грб Краљевине Србије Грб Центра
Под Високим Покровитељством 
Његовога Краљевскога Височанства 
Кнеза Александра Павла Карађорђевића



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Грб Центра за истраживање Православнога Монархизма



МОРАЛ И САВРЕМЕНА ОМЛАДИНА
НА ПРАВОСЛАВНОМ ИСТОКУ




Грб Санкт-Петербурга




    Као скуп добрих обичаја који чине предуслов здравог и складног живота појединца и заједнице, морал је вероватно најпоузданији показатељ истинске снаге једног народа у одређеном времену. И повесно искуство јасно сведочи да један народ расте и уздиже се онда када му се синови диче чојством и јунаштвом, а мајке и кћери пожртвовањем и чедношћу, када се нико не боји напора и самосавлађивања. Супротно томе, стање у једном народу се на свим пољима погоршава када народ окрене леђа поменутим особинама. Због тога је сваком истинском националисти јасно да је од борбе за одбрану народног иметка и народне територије, много важнија одбрана народног морала или тежња ка моралном препороду. Морални капитал једини је капитал који ни под којим условима не сме бити окрњен уколико се жели имати добар темељ за народно-државни дом. Ову истину веома добро знају и креатори богоборног Новог светског поретка. Они веома добро виде да је моралност, препрека изградњи потрошачког друштва скројеног по атлантистичко-мондијалистичком калупу, те стога улажу велика средства како би се обрачунали са последњим остацима старог хришћанског морала који је био духовни а посредно и физички штит наших предака од разорних туђинских духовних уплива. Савремено духовно тровање чији је циљ још дубље морално срозавање, има за своју циљну групу пре свега омладину јер је духовна и културна уподобљеност омладине западним центрима моћи, добар залог за будућност планова поменутих центара. Поменусмо само «остатке морала» јер имао у виду чињеницу да су тек поједини здравоморални елементи преживели духовни терор богоборних идеологија којима су били (а нажалост и остали) заражени православни (барем у традиционалном смислу) народи.

    И комунизам и демократија као «језиве таме туђинске са лепим именом и шареном одећом» и «ђавољи изуми» (како ове идеологије назива Свети Николај Србски) деловале су у словенским народним организмима као вируси чији је циљ разарање свих стваралачких моћи једног народа. Са таквим циљем су Лењин и остали ционистички окупатори православне Русије испирали мозак руском народу, тачније оном његовом делу који није био осуђен на физичку смрт. Ипак, комунизам на руској земљи није обавио свој посао до краја јер се руски народни материјал показао веома чврстим те су совјетски олигарси како опстанак њихове окупације не би био угрожен, морали чинити компромис и делимично се прилагођавати народној органској реалности, која је у себи сачувала и извесне морално здраве елементе.

    Отуда је систем вредности у СССР-у од тридесетих година па на даље, изгледао прилично конзервативан у односу на систем вредности и експлозију неморала из последње деценије прошлог века коју је са собом донело демократско престројавање. Ипак комунизам, који наставља и вишеструко појачава тенденцију гушења руске духовне и културне оригиналности (која је почела још са реформама Петра I), отуђио је руску омладину од православне вере и аутентичне националне културе, а исти сценарио се збио и код других православних народа својевремено заражених вирусом комунизма. Тиме је комунизам својим разорним дејством утабао стазу за још дубље срозавање морала омладине, које је уследило касније. Комунистички обрачун са вером и националним идентитетом направио је празан простор, који је касније испунио савремени западњачки културни и духовни отров. Такав отров се неизбежно намеће као духовни израз савремене либерал-демократије, капитализма и мондијализма. На такав след догађаја, утицала је и чињеница да омладина природно има потребу за културним и духовним садржајима, а треба узети у обзир да је модерна западњачка култура са својим «шареним одећама» веома пријемчива огреховљеној људској природи, нарочито природи младог човека. Добар пример за то јесте и случај омладине у комунистичкој Југославији, која је још пре неколико деценија услед духовне и културне пустоши (коју за собом оставља комунизам), раширених руку прихватила поткултурне западњачке моделе који су због специфичности југословенско-комунистичких прилика, били толерисани од стране режима без обзира што долазе са капиталистичког запада.

    С друге стране, демократија иако са својм бездушном капиталистичком културом ствара антихришћанску и неморалну духовну климу, ипак не прогони директно веру (бар не у свим њеним видовима) и оставља какав такав простор за духовну а самим тим и моралну обнову. Православна вера је најбољи чувар морала па је питање морала нераскидиво повезано са питањем православног животног исповедништва.

    Већ смо указали на органску повезаност културе и морала. Видимо да савремени систем вредности и морална срозаност, имају своје изразе у савременој западњачкој култури, која опет има повратно и по неморал стимулативно дејство, јер подстиче: материјализам, индивидуализам, егоизам, неодговорност, лењост, кукавичлук, сластољубље, распламсавање страсти, стварање култа забаве и остале елементе болесног потрошачког и отвореног друштва. Отуда можемо закључити да и духовна и морална обнова, како би се што ваљаније спроводиле, требају имати и своје културне изразе. Оном делу омладине који у актуелном духовном безнађу проналази смисао живота у православној вери и подражавању својих светих и славних предака, треба понудити одговарајућу алтернативу у аутентичној националној култури усклађеној са православном моралношћу. Таква култура наравно већ постоји, али је треба не само неговати, већ и надограђивати (на темељима који већ постоје) и учинити што доступнијом (треба истаћи да у последње време постоје одређена кретања у том правцу што је свакако за похвалу), при чему треба разликовати прилагођавање техничким околностима једног времена, што донекле не мора бити на одмет, од прилагођавања духу времена, које је у данашњим условима неизоставно штетно. На тај начин ће се православној омладини омогућити да сама осети естетску и етичку супериорност аутентичне православне и националне културе у односу на савремено поткултурно западњачко неморално и монотоно смеће. Али таква спознаја је могуће само уз преумљење које човека чини способним да гледа духовним очима, то јест да гледа дубље од површинске и нагонски лепе и шарене одеће односног смећа, чија одвратност постаје упадљива тек ако се гледа са исправног становишта.

    Дакле, духовна и морална обнова омладине православних народа, суштински је повезана са питањем самобитности коју чине свест о човековој боголикости, као камену темељцу људског идентитета, као и свест о особеностима националног карактера појединих народа. Од јеванђелских поука и животног исповедништва светих и великих људи из повести православних народа нема бољег моралног узора, а човек као и народ, способни су да остану (или поново постану) самобитни, једино ако потпуно схвате своју природу и своју суштину. Уколико не долазе у противречност са својом богомданом природом, они остварују целовитост и хармонију унутар своје личности. Сви елементи народног живота (међу њима и култура) бивају тада у међусобној хармонији и при таквом стању одсуства противречности, најбоље се препознаје глас савести. При одсуству унутрашње самообмане, морално стање личности достиже жељени ниво.

    Осим што је предуслов здравог друштва, висок ниво морала је још значајнији на плану «прве њиве Господње» то јест на плану тежње ка личном спасењу, јер целомудреност представља битан и нужан елемент аутентичног црквеног живота сваког појединца. И свака нелицемерна борба за морални препород народне заједнице, јесте делотворно испољавање љубави за ближњег свог. Стога је сабирање плате на Небесима, врховни циљ и смисао таквог деловања.



Марко Б. Димитријевић




(Рад за Међурегионалну научно-практичну конференцију ’’Православље и морал’’, Санкт-Петербург, 4.(17.) – 6.(19.) фебруар 2006.)



(Објављено: ''Светски српски глас''; Мелбурн; 25. јануар (7. фебруар) 2006.; стр. 21.)
Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Епархија Западноевропска - Холандија


Српска Православна Црквена Општина Успења Пресвете Богородице у Цириху

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола Петровић-Његош

Руски Царски Дом

Руска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Иконографска радионица ''Павловић''

Амерички журнал за руске и словенске студије







Зауставите Б-92!




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер