ПРЕДАВАЊЕ О ПЛЕМСТВУ И
ХЕРАЛДИЦИ СРПСКЕ ВОЈВОДИНЕ

Са благословом Његовог Преосвештенства Г.Г. др Иринеја (Буловића), епископа новосадског и бачког, сомборског и сегединског, а у оквиру циклуса предавања: ''Мошоринска прича –Здраво лице свете равнице'', 16.(29) октобра 2016. године Господње, одржано је предавање ''Српске племићке породице и хералдичка традиција Српске Војводине''.

Љубазни домаћин ове вечери, достојне памћења, био је дугогодишњи сарадник нашег Центра и мошорински парох, Пречасни јереј Бошко Р. Маринков, док се захтевног посла организације овако успелог сабрања прихватило Удружење шајкаша ''Вожд Ђорђе Стратимировић'' из Мошорина.

Након вечерњег богослужења, пред мноштвом благочестивих душа у Храму Силаска Светога Духа на Апостоле у Мошорину, ово богољубиво и отачаствољубиво сабрање је започето молитвом и химном српске сентандрејске скупштине, коју су сви присутни испевали заједно са г-дином проф. Миодрагом Близанцем и његовим сарадницима из чурушког секстета ''Исон''. Иначе, читаво ово вече је украшено и употпуњено ангелским слаткопојем г-дина Близанца и његове певачке дружине.

Након молитве и химне, учитељ Александар Куруца заблагодарио је свима, који су се одазвали позиву и дошли да себе уброје у духовно племство наше данашњице. Посебно се захвалио Његовом Преосвештенству епископу бачком Г.Г. Иринеју, који је благословио и омогућио ова душекорисна сабрања, верујући да ће оправдати указано поверење.

Такође, посебну благодарност је исказао и Његовој Екселенцији Дон Алфреду Ескудеру и Диаз-Мадроњеру, војводи од Сан Хорхеа, маркизу од Гориа и барону од Санта Марие, великом канцелару Краљевских ордена Краљевског Дома Грузије, који је присуствовао предавању заједно са још петоро чланова своје шире породице из Шпаније и који је, тиме, причинио овом малом бачком месту особиту част и необично задовољство.

Први предавач ове вечери је био Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма и председник нашег Одбора за хералдичке и генеалошке студије, који је узео учешћа на овом сабрању по благослову Његове Светости Г.Г. Иринеја, архиепископа пећског, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског. Елем, држећи се племићког духа блаженопочившег Владике Данила (Крстића), ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић је истакао значај Крсне Славе у обнови духовног племста јер, по његовим речима, које се ослањају на мишљење блаженопочившег Владике Данила, сваки православни Србин се може назвати племићем, јер има свог аристократу на Небесима, свог Патрона, своју Крсну Славу.

У даљем излагању ђакон Ненад се осврнуо на веома богату хералдичку традицију у историји српског народа са ових простора, приказујући и врло детаљно објашњавајући грбове благородних Бранковића, Јакшића, Зорића, Стратимировића, Чарнојевића, Продановића, Миленковића и многих других српских аристократских лоза. У врло стручном предавању, праћеном одговарајућим слајдовима, обухватио је период хералдичке традиције на овим просторима, посебно од XVII века до данас. Осврнуо се и на развој војвођанске српске хералдике, од средњевековног периода, преко тзв. ''илирске'' хералдике и настанка и развоја хералдике Српске Православне Цркве, до анализе данашњих грбова Војводине, указујући на велике хералдичке неправилности, које су присутне на оба грба Војводине (тзв. ''официјелном'' и ''традиционалном'').

О животима и делу свих горе поменутих и бројних других благородних српских грбоносаца са простора Војводине, као и о тзв. ситном племству у Бачкој, Банату и Срему, веома детаљно је говорио проф. Петар Ђурђев, директор Архива града Новог Сада. Највеће интересовање мошоринаца било је за животну причу Максима Зорића, генерала руске царске војске и великог миљеника руске царице Екатарине II, који је испред Цркве ''тршчаре'', старе Цркве Светог Николе у Мошорину, повео мошоринце ка Светој Русији. Његовим ликом и делом се позабавио својевремено и Милош Црњански у свом делу ''Сеобе''.

Међутим, поред оваквих светлих примера из наше историје,постоје и другачији примери, примери у којима поједини одрођени потомци древног српског племства учествују у гушењу српских слободарских идеја, учествујући на мађарској страни у покушају гушења српског покрета у Новом Саду 1848. Ипак, закључио је проф. Ђурђев, Срби из Војводине, нарочито Срби из поносне Шајкашке области, имају чиме да се поносе. Срби на овим просторима имали су тешку али достојанствену историју, имају тешку, али достојантвену садашњост и својим делима граде достојанствену будућност.

+ + +

|