Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Facebook
Facebook

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Димитрије В. Љотић


НАРОДНА ЗАЈЕДНИЦА







   Неписан је закон Отаџбине. Записује се оно што се може заборавити, што би могло бити мало друкчије, а да не буде битно друкчије. Оно што је у природи саме ствари, што се не може од ње одвојити, а да се сама ствар, у битности својој, не измени - оно се не мора записати, јер све о томе говори. Ни санкције у законима за повреду овога закона нема. За друге законе то мора да се предвиди. Санкција за повреду овог закона је у самим темељима Отаџбине. Ниједна власт не потврђује и не кажњава његово непоштовање, али никаква повреда других закона, по тежини последица, није му равна.

   Народ није мртва стварност, преко које се разне комбинације могу тако, без штете ређати, док не дочека праву. Народ је животни и живи организам који под утицајем свих ових комбинација трпи и мења се на своју рођену и вечиту штету. Једна за другом, извесне ''практичне и реалне" комбинације убијале су живу, духовну отпорну снагу народа. Убијале му наду, веру и љубав. Свака претходна комбинација махом је нашла боље стање него што га је оставила својој наследници... Правила је народ горим него што је.

   Ако народ не може да одлучује о путу којим треба поћи за његово добро, народ може, кад се пошло добро, осетити да је тај пут добар - онако исто као што ћелије нашег тела не могу решавати шта треба да учинимо за наше здравље или за наш интерес, али кад смо већ нешто учинили, ћелије осећају задовољство или нелагодност, мир или несигурност.

   Ништа смо без снаге духа.

   И баш кад смо писали ове речи, наиђе један пријатељ и исприча нам случај једног комсомолца (члана комунистичке омладине), који је пребегао из Совјетије у Пољску и тамо говорио са омладином руском која је у Пољској одрасла. Говорили су му они о разним новим правцима политичко-друштвеним код руске ванграничне омладине, а он слушао пажљиво па на крају рекао: „Да, наћи мисао за коју би било лако умрети!"

   О, дивне ли и дубоке речи!

   Побегао из земље физичке и духовне глади, он осећа да његово дивно и младо тело није ништа и неће бити ништа, ако не нађе нешто изнад себе ради чега ће живети и чему ће служити.

   „А како ћу" - мисли он - „како ћу испитати и утврдити да ли сам на правом путу? Како ћу познати да та мисао није заблуда?!"

   „Тако" - продужује он да мисли у себи -„која мисао буде тако свеобухватна, тако привлачна, тако светла, да ми тада пред њом и за њу буде било лако жртвовати свој млади живот, лако умрети".

   Па онда гласно рече: „Да, наћи мисао за коју би било лако умрети!" Не умрети самоубилачки, но умрети ради остварења те мисли, борећи се за њу и њено остварење.

   А сад слабост духа завладала. Па нема одушевљења, не лети се на крилима заноса и вере. Смрзли се сокови једног народа жарког, па сваки, како изгледа, једва снаге да има у себи, о великом себи да мисли.

   Ко да мисли о другима? Ко да се жртвује за друге? Ко да осети целину? Ко да себе потчини интересима њеним?

   Само о себи свако мисли. Велика и очајна слабост духа. А ја знам да тако бити и остати не може. Мора се смрзнута крв раскравити. Извори запечаћени невиђене снаге духовне морају бити распечаћени.

   Вредност једног народа јесте у правој сразмери са бројем јунака и правих људи. Уколико је број људи, са правим људским особинама, већи, народ је већи и богатији. Добро је да народ има људе који се брину за добре коње, добре волове, добре овце, добре петлове - али народ треба упутити и да добре људе подиже...

   Највећа је опасност за лађу једну кад јој униште бусолу. Нека свега на њој има у изобиљу, нека јој стројеви брекћу од снаге - а бусола само кад се поквари на пучини, где се само небо и вода пружају до бесконачности, то за лађу највећу, често страшну опасност представља. Изгубљена на пучини, пут не може наћи, опасности не може побећи: олупина ће постати.

   Тако и са народима бива кад изгубе духовне основе свога живота. Сви губици ће доћи иза тог, данас тако незнатног губитка. Здравље ће изгубити, слободу изгубити, богатства изгубити, царство изгубити, славу и хвалу изгубити. Лутаће животним океаном народ тај, склањаће се други народи од њега и његовог пријатељства, као што се бродови, које таква несрећа није постигла, уклањају с пута олупини пропале лађе.

   Нема дела без домаћина. Може бити посла и рада али дела нема. Јер једно је рад, работа, а друго је дело. Рад је напор и робовање материји, а дело је благослов и утеха стваралаштва. Рад је као цвет, а дело је плод. Колико је рада и работе без плода?! И зато домаћински народ не пада у екстазу пред радом, али ужива у делу.

   И зато је за домаћина наш народ: у васељени, у држави и у дому. Отуда му никакво мудровање људско не може поколебати веру у Бога. Гледа он сва пречудна дела око себе и, ако хоћеш да осетиш бич његовог потсмеха, покушај да му докажеш да су толика дела настала случајем или сама од себе, без поретка домаћинског и без домаћина.

   Отуда је народ за Краља и државу, ни за тиранина, ни за лутку, већ домаћина. Не можеш ти учинити својим мудровањем да се он поплаши Краља и његове власти, јер се он плаши, изнад свега, друштва људског без власти, или, што је још горе, друштва са више власти ли многоначалија. Он је за једноначалије, јер домаћински гледа на државу.

   Отуда је за домаћина у дому своме. Зна он домаћински народ наш да домаћин први рани и последњи леже, а кад сви спавају он бди у постељи. Други сигурно више раде, али он ствара. Кад дела није било, кад нико о њему није ни сањао, оно је засијало у његовој свести као мисао, као искра у тами, и пре него што су други узели да раде рукама и ногама, он је грејао душом својом ону мисао, чинио да она расте, љубио је и љубављу је вајао, па кад је она добила пуноћу узраста, рађао је и предавао другима да је пред његовим очима и под његовим старањем, а по његовом упутству, обрађују, да би се у дело оваплотила.

   Народна заједница схваћена у својој вечности, не као данас живеће поколење, већ као бескрајни низ поколења из давне прошлости до несагледиве будућности, је изнад нас, изнад јединке, изнад делова, сталежа, покрајина, па и поколења. Сви наши посебни интереси пред њеним интересима морају устукнути.

   Само кукавички народ не сме истини у очи да погледа. Само народ који не сме истину да види, завлачи као ној своју главу у песак, бежи у царство лажи и живи у овом. Разуме се да се такав народ стално сукобљава са стварним животом, јер не гледа ствари какве јесу, већ живи у самообмани да су ствари око њега онакве какве би он хтео да су. Такав је народ упућен на пут своје несреће, слома, па, можда, и смрти.

   Народ расте и уздиже се кад му је дух везан за Бога и Отаџбину, кад је одан домаћину државе и дома, кад се синови диче чојством и јунаштвом, а мајке и кћери пожртвовањем и чедношћу, када се не боји нико напора и самосавлађивања. Напротив, народ опада кад окрене леђа поменутим врлинама.

   Има један капитал народни који се не сме окрњити. Може народни иметак опадати, може и државна територија, под спољашњим невољама, бити смањивана, али народни морални капитал не сме бити смањиван. То је залога за боље дане. Никад будућност није црна народу недирнуте моралне главнице.

   Основа друштвеног живота је дубоко моралне природе: што виши морал, то чвршћа заједница.







НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер